Deo učesnika koji dolaze iz BiH posetio je 23. maja mesto stradanja u selu Bradina, kod Konjica i odao pijetet stradalim civilima srpske nacionalnosti iz ovog sela koji su stradali 25. maja 1992. godine. Pripadnici jedinica „Zelene Beretke” i „Patriotska liga” 25. maja 1992. godine, kao i paravojnih formacija HOS i HVO napali su selo Bradina i izvršili zločin nad civilima srpske nacionalnosti tog sela. Od 25. do 27. maja iste godine ubijeno je 48 civila, a oko 240 meštana odvedeno je u logor “Čelebić”.
Prvog dana posete Tuzli, grupa mladih iz Srbije i Bosne i Hercegovine, imala je priliku da se na predavanju koje su održali Marko Milosavljevića, ispred Inicijative mladih za ljudska prava, i Rasim Ibrahimagić, ispred Fondacije Fridrih Ebert, upozna sa utvrđenim činjenicama o ratu u Bosni i Hercegovini i aktuelnom političkom situacijom u ovoj zemlji. U okviru predavanja poseban fokus stavljen je na sam zločin na Tuzlanskoj kapiji i procesima za utvrđivanje odgovornosti Novaka Đukića. Nakon predavanja, grupa mladih je posetila Narodno pozorište u kojem je održana izložba „Sjene nekažnjenih zločina”, a koja je posvećena žrtvama zločina na Kapiji.
Drugog dana posete, učesnici i učesnice su razgovarali sa Zlatkom Dukićem, predsednikom SABNOR-a Tuzlanskog kantona, o antifašističkom nasleđu Tuzle i dešavanjima u i oko Tuzle tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.
U susretu sa aktivistkinjama Omladinskog pokreta „Revolt”, učesnici su se na interaktivan način upoznali sa radom ove organizacije, ali i sa kulturnim životom i aktivnostima mladih u Tuzli, dok su u poseti Tuzlanskom otvorenom centru saznali sa kakvim se problemima suočava LGBTIQ+ zajednica u Tuzli.
Drugi dan posete okončan je sastankom sa Forumom mladih Socijaldemokratske partije, na kojem je naglašen multietnički karakter Tuzle i na kojem su razmenjena iskustva političkog aktivizma u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
U nedelju 25. maja, na 30. godišnjicu zločina na Tuzlanskoj kapiji grupa učesnika studijske posete odala je počast i položili cveće na Slanoj banji i Kapiji. Grupa učesnika/ca posetila je Memorijalni centar „Kapija” u čijim prostorijama je održan susret sa članovima udruženja roditelja stradale dece iz Sarajeva i Tuzle. Nakon toga, grupa mladih je u MC „Kapija” pogledala dokumentarni film „Kapija ’95″” u kome govore Bahra Hasanović, Asim Hadžiselimović, Dino Kalesić, Jasmin Imamović, Selim Bešlagić i Salih Slijepčević. Film je nastao u produkciji Centra za postkonfliktna istraživanja (PCRC), PINCH Media i Memorijalnog centra Srebrenica.
Sa položaja Vojske Republike Srpske 25. maja 1995. godine granatiran je grad Tuzla, zaštićena zona UN (Rezolucija UN 824 od 6. maja 1993. godine), prilikom čega je stradala 71 osoba a više od stotinu njih ranjeno, uglavnom mladih koju su to majsko veče iskoristili za šetnju i druženje. Najviše stradalih su bile osobe između 18 i 25 godina, a najmlađa ubijena žrtva, Sandro Kalesić je imao samo dve godine.
Presudom Suda Bosne i Hercegovine od 12. juna 2009. godine Novak Đukić, bivši komandant Taktičke grupe Ozren Vojske Republike Srpske, osuđen je na 25 godina zatvora zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Nakon što je Ustavni sud BiH ukinuo presudu kojom je bio osuđen na 25 godina zatvora, Sud BiH je u junu 2014. kaznu Đukiću smanjio na 20 godina. Novak Đukić je u periodu između dve presude prebegao u Srbiji navodeći da je otišao na lečenje zbog lošeg zdravstvenog stanja. Viši sud u Beogradu i dalje vodi postupak za priznanje presude iz BiH za Novaka Đukića, a u maju 2025. godine je objavljena informacija da će novo medicinsko veštačenje Đukić imati tek krajem 2026. godine.
Poslednjeg dana programa grupa učesnika/ca razgovarala je sa Zijadom Lugavićem, gradonačelnikom Tuzle. Pri susretu sa mladima iz BiH i Srbije, gradonačelnik Tuzle je istakao da „samo veliki ljudi, ljudi otvorenog i hrabrog srca, dolaze u Tuzlu da odaju počast nevinim žrtvama Kapije. Vaša solidarnost, saosjećanje i želja za istinom i pravdom bude nadu u budućnost utemeljenu na pomirenju i međusobnom poštovanju.” Nakon susreta u gradskoj upravi Tuzle, učesnici/ce studijskog putovanja su posetili prostorije Međunarodne komisije na nestala lica (ICMP) u Tuzli koji pripada Idenfifikacijskom projektu „Podrinje” gde se nalaze vrše analize posmrtnih ostataka žrtava iz istočne BiH, gde je najviše žrtava genocida iz Srebrenice identifikovano. Proces pronalaska nestalih kao i identifikacije žrtava približila je učesnicima studijske posete u razgovoru Dragana Vučetić, koja više već dve decenije radi kao forenzički antropolog na identifikaciji nestalih iz rata u BiH.
Jedan od učesnika, Nikola Vujnović kazao je da mu je ovo prva posjeta Tuzli i da ga je grad duboko dirnuo.
– Znao sam šta se dogodilo na Kapiji pre trideset godina, ali dolaskom ovdje naučio sam mnogo više. Upoznao sam roditelje stradale dece, preživele i saznao mnoge detalje koji mi ranije nisu bili poznati. Posebno boli činjenica da osuđeni ratni zločinac još uvek slobodno živi u mojoj zemlji. Ipak, ono što me najviše dirnulo jeste duh Tuzle – topla, prijateljska atmosfera i otvorenost ljudi. Nakon obilaska više gradova u Bosni i Hercegovini, Tuzla mi je postala najdraži grad, kazao je Vujnović.
*Studijsku posetu „Korak bliže miru” finansijski je podržala Fridrih Ebert fondacija.
