Mladi koji su se okupili su imali priliku da iznesu svoje stavove i jedni sa drugima podele kako se zapravo osećaju povodom svih saznanja o prošlosti u regionu i Srbiji. Marko Šelić koji je veliki deo svog rada posvetio upravo ovim temama istakao je da svako ko je povezan sa svojim kolektivnim identitetom mora da se suoči sa svime što on nosi sa sobom, pa tako i sa prošlošću. On je takođe istakao i važnost kritičkog pristupa ovakvim temama, i značaju razgovora sa drugima o prošlosti.
Jedan dvadesetogodišnji učesnik razgovora rekao je da je borba za suočavanje s prošlošću njegova lična borba, i da ga to ne čini manje pripadnikom njegovog naroda. “Kod nas si okružen time da ako pripadaš (narodu, prim. aut.) moraš da negiraš zločin”, dodao je on.
Bilo je i onih koji su se dotakli pitanja na koja ne uspevaju da dobiju odgovore, pa je tako jedna učesnica razgovora rekla “Narativ kojim smo okruženi je da su svi protiv nas, mi smo žrtve. Uvek me je zanimalo zašto je tako. Pokušala sam da istražim to, ljude koji to pišu i nikad ne dođem do odgovora zašto je to tako. Kao da to ne treba da se objašnjava, to je samo po sebi tako dato i onda ljudi prihvate.” Kroz dalji razgovor je rečeno i da je jedno od mogućih objašnjenja je da je to tako zato što je uvek lakše okriviti drugog, nego prihvatiti sopstvenu odgovornost. “Kao mladi dobijemo taj narativ, onda nam ga potvrde kod kuće, jer su i naši roditelji dobili isti narativ i samo ga prenose”, odgovorio joj je vršnjak.
Osim odnosa prema prošlosti, mladi su izrazili i bojazan od ponavljanja sukoba, pod uticajem novih žarišta koja se otvaraju u svetu. Jedan učesnik je rekao da strahuje “da će neko da kaže, eto oni (Zapad, prim. aut) nema vremena da se bavi nama, sad je pravi trenutak”, dok je učesnica razgovora rekla kako je u razgovoru sa profesorom shvatila da 21. vek ne treba idealizovati. “Do skoro smo se zavaravali da je 21. vek, da nema šanse da se desi nešto loše, a onda smo videli da to nije tako”, rekla je ona.
Marko Šelić Marčelo je na kraju razgovora rekao da mi ne možemo da budemo odgovorni za ono što se desilo pre nego što smo rođeni, ali smo odgovorni za nešto od sada na pa dalje. “Ja nisam kriv, ja nisam digao ruku kada se za to glasalo”, rekao je on. Ali je dodao da odgovornost za odnos prema tome šta se desilo i te kako postoji, i da su razgovori kao što je ovaj važni da bismo kroz taj odnos prestanu da se negiraju žrtve i zločini.
Ceo razgovor možete da pogledate na Fejsbuk stranici Inicijative mladih za ljudska prava.
Časopis “Perspectives Southeastern Europe” možete pročitati ovde.
Finansirano od strane Evropske unije i Fondacije “Hajnrih Bel”.
