Tokom posete jezeru Perućac razgovarali smo o zločinima počinjenim u ratovima u BiH i na Kosovu, kao i o nedostatku memorijalizacije i nedostatku bilo kakvog obeležja ili spomen ploče posvećene žrtvama ovih zločina.
Tokom bombardovanja 1999. godine, različiti lokaliteti na teritoriji Srbije korišćeni su kao mesta skrivanja tela kosovskih Albanaca. Jedno od tih mesta bilo je i jezero Perućac gde je 2001. godine pronađena masovna grobnica sa telima 85 kosovskih Albanaca koji su ubijeni tokom rata na Kosovu od strane srpskih vojnih, policijskih i paravojnih snaga. Hladnjača u Perućcu bila je samo jedan deo šire operacije skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovne grobnice širom Srbije pod nazivom „Dubina 2“. Jezero Perućac, pak, nije skrivalo samo tajne rata na Kosovu, već i rata u Bosni i Hercegovini. Naime, 2010. godine, prilikom radova na obližnjoj hidroelektrani „Bajina Bašta“ vodostaj u jezeru je opao i pronađeno je preko 350 ostataka tela ljudi koji su stradali tokom rata u Bosni, pretežno u Višegradu.
„Iako je prošlo više od dve decenije od prvog pronalaska tela u jezeru Perućac, ne postoji niti jedan vid obeležavanja i memorijalizacije na celom jezeru. Većina građana i građanki Srbije ga zna samo kao turističko mesto, i ne zna šta je pronađeno u jezeru, a neki od njih i ne žele da znaju“ rekao je Vanja Đurđić iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Posle poste Perućcu, grupa mladih aktivista i aktivistkinja uputila se u selo Šljivovica, gde se nalazio logor za Bošnjake. Grupa je došla ispred napuštenih i delom spaljenih baraka, gde su mogli da čuju kako su Bošnjaci iz Žepe i Srebrenice završili tu, kako su članovi MUP-a tu tretirali izbegle Bošnjake, kao i torturi koju su tamo pretrpeli, koja je ostavila trajne posledice.
„Muškarci i mladići iz enklave Žepa, znajući šta se dešava u Srebrenici su se odlučili da pređu Drinu i da u Srbiji potraže utočište i sigurnost, a nažalost to nisu dobili i mnogi su preživeli najstrašnije oblike fizičkog, seksualnog i psihološkog nasilja, a neki su i izgubili život“ odgovorio je Vanja Đurđić na pitanje jedne od učesnica kako i zašto su ti ljudi završili u Srbiji.
*Finansirano od strane Evropske unije
