Govoreći o reakciji državnih organa na odeću sa uvredljivim natpisima, Milosavljević za N1 kaže da reakcija jeste bila pozitivno iznenađenje, ali da slučaj ne treba posmatrati kao “tržišno iskakanje” i da ovim slučajem ne treba da se bavi samo tržišna inspekcija.
“Došli smo do toga da neko u Srbiji nosi majicu kojom se slavi genocid u Srebrenici iz mnogo razloga. Kada pogledate tri ili četiri društvene perspektive, poput pravosuđa, medija, obrazovanja, i to da su se ratni zločinci vratili nakon presuda u Haškom tribunalu ili da uopšte nisu osuđeni, te da danas uprkos tome što su na određenim poternicama, uživaju sva prava u Srbiji i drugim zemljama, onda shvatite da do suštinskog suočavanja sa ratnom prošlošću nije došlo. Do toga nije došlo zato što reformski procesi koji su za to potrebni, poput tužilaštva i sudova koji moraju da se osnaže da sude i da presuđuju, a sa druge strane da se paralelno sa tim obrazuju i mlade i sve druge generacije o onome što se desilo na osnovu sudski utvrđenih činjenica”, kaže Marko Milosavljević i podseća da se edukacija na osnovu utvrđenih činjenica danas dešava samo na marginama društva.
Milosavljević podseća i da je govor o žrtvama danas proteran na marginu, da je prostor za razgovor o žrtvama ratnih zločina znatno manji nego pre pet godina, kada je, kako podseća, počeo rast trenda glorifikacije ratnih zločinaca, a koji je danas zacementiran.
Godišnjica prebijanja aktivista i aktivistkinja u Beški
Govoreći o slučaju prebijanja aktivista i aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava u Beški 2017. godine, Marko Milosavljević kaže da je ovaj slučaj dokaz “paradoksalnog odnosa sistema nekažnjivosti i nepreduzimanja odgovornosti za ono što se čini”.
“U konkretnom slučaju događaja u Beški to je bila potvrda da kada vi želite da izrazite građanski protest i kada kažete da je potreban javni prostor za žrtve ratnih zločina, vi dobijete udarac u glavu. Kada govorimo o tome i kaznama za ratne zločine, ali i za bilo koje kršenje ljudskih prava, važno je da budemo dosledni u tome da, bar iz perspektive organizacije koja se bavi tim kršenjima, da insistiramo da institucije rade svoj posao, bez obzira na to što se one tome odupiru i na svakom koraku ometaju sudsku zaštitu. U ovom konkretnom slučaju desilo se to da je grupa ljudi koja je iskazala svoj građanski protest i bila pretučena zbog protesta, kasnije šikanirana, osuđena na prekršajne kazne, da bi oni ljudi koji su tada počinili nasilje ostali nekažnjeni”, navodi Milosavljević i dodaje da izlaz iz ciklusa nasilja koji se događa može biti insistiranje na reakcijama pravnih institucija i borba za obrazovanje zasnovano na činjenicama, a ukoliko je potrebno i ponovno iskazivanje građanskog protesta.
Govoreći o potrebi da civilno društvo i građani podsećaju političare i institucije da se pridržavaju zakonskih propisa, Marko Milosavljević iz Inicijative navodi da nadzor mora postojati čak i kada se oni pridržavaju zakona jer i sami zakonski propisi mogu biti diskriminatorni.
“Danas na snazi na primer imamo Zakon o civilnim žrtvama rata koji zapravo diskriminiše civilne žrtve rata, a koji je na snazi od 1996. godine i koji od Miloševićevog perioda nije menjan. Na osnovu tog zakona vi danas ne možete da potražite pravnu ili, recimo, psihološku pomoć ukoliko ste preživeli zločin ili na bilo koji način oštećeni u ratnim sukobima”, podseća Milosavljević.
Slučaj Vjerice Radete i Petra Jojića
Na pitanje kako komentariše reakciju Srbije na zahtev Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu koji je 8. decembra 2020. godine ponovo pozvao vlasti Srbije da bez odlaganja uhapse i izruče funkcionere Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića, kako bi im se sudilo po optužbi za nepoštovanje suda, Milosavljević kaže da je reakcija Srbije bila kao i ranije – bez bilo kakvog formalnog odvora.
“Bilo da se odluči da im se sudi u Srbiji ili u Hagu, oni moraju biti dosupni nadlženim organima. Ipak, baš zbog toga što se na ratne zločince gleda kao na heroje i na taj način su priznati od vlasti, mi danas ne možemo da isporučimo ni dvoje funkcionera stranke koja više nije ni u Skupštini, a to je upravo zbog veza današnje vlasti i njihove ruke koja i dalje duboko u prošlosti. Sve se to dešava zato što na neki način mi živimo neoradikalsku renesansu i to nepostojanje volje da se oni izruče i da se sazna zašto su i na koji način oni ugrožavali svedoke u sudskom procesu, samo rasteže proces i nema nikakvog epiloga”, zaključuje Milosavljević.
Foto: N1/ Printscreen
