Odnosi između Srbije i Hrvatske nisu na zadovoljavajućem nivou što potvrđuje i poslednji primer proterivanja diplomata iz jedne odnosno druge zemlje. Neprijateljstva iz prošlosti koriste se kao oružje protiv svih koji se usude da grade nove oblike saradnje kao i odnose koji nisu zasnovani na šovinizmu. Na taj način je počela i ovogodišnja izborna kampanja kada su gradovi u Srbiji oblepljeni plakatima na kojima se opozicioni političari prikazuju u ustaškoj uniformi samo zbog činjenice da žele da grade dobrosusetske odnose za zemljama regiona.
Poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU ukazao je na izostanak istinske posvećenosti istrazi i donešenju presuda u predmetima za ratne zločine uz naznaku da je tempo u procesuiranju značajno usporen poslednjih godina. Izveštaj naglašava i da veliki broj medija i političkih stranaka nastavlja da daje podršku ratnim zločincima kao i njihovo prisustvo u javnom prostoru u kom neometano šire govor mržnje. Sa druge strane, politički progon i pritisci usmereni ka onima koji se bune protiv veličanja ratnih zločinaca i poricanja zločina ne jenjavaju.
Juče objavljeni izveštaj Dunje Mijatović, komesarke za ljudska prava Saveta Evrope potvrđuje glavni nalaz YIHR Srbija tokom izborne kampanje 2022. godine u Srbiji, da je negiranje ratnih zločina postala strategija političara za opstanak na vlasti.
Predizbornom koalicijom sa Srpskom radikalnom strankom za decembarske lokalne izbore, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) na do sada neviđen način normalizuje kampanju zastrašivanja i zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim stanovništvom u Hrtkovcima. Podsećamo i na činjenicu da prethodni nalozi Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove za hapšenje i izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića, takođe članova Srpske radikalne stranke, još uvek nisu izvršeni.
Ne čudi nas koalicija SNS i SRS imajući u vidu ranije izjave predstavnika SNS-a poput Aleksandra Martinovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, od 4. jula ove godine kada je u Narodnoj skupštini Srbije negirao da je Šešelj osuđen za ratne zločine i tom prilikom izjavio da “nijedan Hrvat nije proteran iz Hrtkovaca”.
U utorak 21. novembra navršilo se 32 godine od ratnog zločina na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara. U noći između 20. i 21. novembra 1991. godine, više od 200 hrvatskih vojnika, civila, ranjenika, bolesnika i ratnih zarobljenika izvedeno je iz Vukovarske bolnice, a zatim mučeno i na kraju streljano od strane pripadnika JNA i paravojnih jedinica, među kojima su bili i šešeljevci. Za ratni zločin na Ovčari pred MKSJ osuđeni su oficiri JNA Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin, danas član Glavnog odbora SNS-a.
Svi politički akteri u izbornoj kampanji imaju obavezu da postupaju dostojanstveno i da se uzdrže od zapaljivih ratnohuškačkih izjava kojima se vređaju žrtve bilo koje nacionalnosti. Dužnost svih učesnika u izbornoj trci je da o dobrosusedskim odnosima i normalizaciji od kojih nam zavisi budućnost razmišljaju i tokom svoje politčke kampanje, što je u ostalom i sastavni deo evropskog puta na kom se Srbija nalazi.
Zloupotreba patnje žrtava kako bi se potpirivao nacionalizam kod birača, poricanje zločina i normalizacija političkog angažmana osuđenih ratnih zločinaca predstavlja ideološku pripremu novog cikulsa ratnog nasilja. Godišnjica zločina na Ovčari pravi je povod za izraz poštovanja prema žrtvama ratnih zločina od strane izbornih lista u Srbiji.
