Ivan Đurić iz Inicijative kaže da ova nagrada znači priznanje Saveta Evrope da je rad na pomirenju na Balkanu jako značajna stvar i da je ona za njih prioritet. Navodi da mora da se smanji huškačka i negativna retorika, jer je to na Balkanu odnelo živote.
Govoreći o nagradi, kaže da je Inicijativi ta vrsta podrške veoma bitna. “Jer da nismo ni blizu toga da izgradimo trajni mir i u tom procesu nam je značajna podrška Evrope”. Pomirenje je preduslov za sve – i za ekonomsku i za sportsku i za kulturnu saradnju, dodao je.
Upitan o tome kako se danas mladi ponašaju u regionu i kako gledaju na vršnjake u susednim država, kaže da oni nose teret te prošlosti iako se možda nisu ni rodili u to vreme. Oni jesu otvoreniji prema Evropi, ali postoji, kako kaže, i pritisak društva da je “prirodno i normalno” biti etnonacionalno zatvoren. Odgovornost je elita – ne samo političkih, već i prosvetnih, akademnskih, i kulturnih da se skine to stanje i negativan stav prema regionu, treba da pričamo o pozitivnim primerima, navodi Đurić.
Kaže da treba ovakve događaje kao što je bila današnja trilaterala iskoristiti da se mladima iz BiH pošalje poruka da treba da dođu u Beograd. I kad se takve poruke šalju, kaže gost Dana uživo, problem je što one budu nadglasane negativnim, koje dođu za četiri, pet dana. Važno je da se smanji huškačka i negativna retorika u našem javnosti, dodao je. Ovde (na Balkanu) je to odnelo ljudske živote, istakao je gost Dana uživo.
Inicijativa mladih za ljudska prava ocenila je da je ministar rada Zoran Đorđević izjavom da iz Srbije i od Srba niko nikada nije proteran, a kamoli zatvaran i ubijan, uvredio sve žrtve režima Slobodana Miloševića i njegovih saboraca i saveznika ’90-tih, na prostoru cele bivše Jugoslavije.
“Kao da se decenija devedesetih nije dogodila, kao da ne postoje sudske presude i o etničkom čišćenju u Vojvodini, a da ne pričamo o Kosovu. I te žrtve nikada nisu priznate od strane Srbije. Zato što je to zvanična politika, o kojoj govori ministar Đorđević… Dakle, ne zanimaju nas žrtve, ne zanimaju nas sudske presude, ne zanima nas uopšte procesuiranje odgovornih za te zločine, nego – nemojte to da pominjemo. Kada pominjemo masovne grobnice u Srbiji, i potrebu za nekom memorijalizacijom, onda kažu – nećemo da govorimo o tome jer onda će da kažu da smo mi loši. Ne, ja mislim da savest našeg društva i kontinuitet sa tom antifašističkom borbom, na koju treba da budemo ponosni – dakle, da možemo da očistimo savest od zločina koji su počinjeni u naše ime, da osudimo – moralno ali i sudski one koji su odgovorni, da se žrtvama izvinimo i da za njih omogućimo neku pravdu, koliko je to moguće posle 25 godina… I onda možemo da kažemo – vratili smo se na put antifašističke borbe”, istakao je gost N1.
Đurić naglašava da u Hrvatskoj isto rade. Tražimo izvinjenje za žrtve “Oluje” zato što je to obaveza Hrvatske, naveo je Đurić. Ako Haški tribunal nije najviše činove osudio, onda moraju da se nastave postupci za oficire i vojnike nižeg i srednjeg ranga koji su činili zločine, dodaje. Podseća da je to pred sudom u Hagu i presuđeno – da su zločini činjeni, da su civili ubijani u toj operaciji. “To mora jasno da se kaže i te žrtve zaslužuju to priznanje”, naveo je Đurić, dodajući da i tamo postoji iluzija da je rat bio besprekoran.
Kaže da na relaciji Srbija – Kosovo postoji i dalje strašan strah i kod onih najotvorenijih, da izađu na ulicu Prištine i Beograda da progovore srpski ili albanski, iako se radi o dva otvorena grada.
Inicijativa mladih za ljudska prava više od 15 godina se bavi povezivanjem mladih iz država regiona i pitanjima pomirenja i suočavanja s prošlošću.
