Dr Miloš Rašić, etnolog – antropolog, naučni saradnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) predstavio je metodologiju istraživanja koja se zasnivala na kvalitativnim istraživačkim postupcima kao što su dubinski intervjui, diskusije, fokus grupe i mape puta tokom četiri posete Preševskoj dolini u periodu od jula do septembra 2023. godine. Istraživački time YIHR Srbija ispitao je po osnovu polustrukturiranog upitnika ukupno 47 osoba iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, od čega 23 pasiviziranih građana albanske nacionalnosti i 24 politička aktera, lokalnih aktivista i predstavnika političkih partija.
„Ovaj vid pasivizacije adresa susreće se iskljućivo među albanskom nacionalnom zajednicom”, napomenuo je Rašić. Opisujući terenske posete da Koordinaciono telo za jug Srbije nije upoznatom sa problemom pasivizacije i da lokalne policijske uprave nisu odgovorile na zahteve za sastanke sa istraživačkim timom.
„Pasivizacija adresa predstavlja jednu vrsta političkog insturmenta koji se zloupotrebljava da bi se promenila demografska i etnička struktura juga Srbije”, rekao je Milosavljević.
Predstavljajući glavne nalaze istraživanja ukazano je da policijske uprave MUP-a krše Zakon o prebivalištu i boravištu građana. Jedan od glavnih nalaza izveštaja je da je 72% ispitanika/ca nije dobilo pisano rešenje da im je adresa pasivizirana, čime im je najširi katalog prava (pravo na ličnu kartu, biračko pravo, pravo na prebivalište, imovinska prava) ukinut. Milosavljević je istakao da je su dva osnova indikatora za kršenje Zakona o prebivalištu i boravištu od strane MUP-a nekozistetni i netransparetni podaci MUP-a o pasivizaciji, kao i promena biračkog spiska u Medveđi od 2015. do 2022. godine gde je pravo glasa izgubilo 4309 građana iz većinski albanskih naselja u ovoj opštini.
Takođe, više od 10 ispitanika/ca je istraživačima prijavilo da su policijski službenici koji su vršili pasivizaciju nakon razgovora sa njima, rekli im da se prijave u neku od drugih opština u Srbiji, koja nije u Preševskoj dolini i da im je u nekoliko slučajeva tražen mito ako žele da budu prijavljeni u nekoj drugoj opštini. U okviru izveštaja mapirane su i druge diskriminatorne prakse nad Albancima kao što je zaustavljanje i zadržavanje na granici sa Kosovom, cenzura albanskih filmova i nepriznavanje diploma izdatih od strane kosovskih univerziteta.
Relja Pantić, šef sektora za pritužbe u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti istakao je da istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da većinsko srpsko stanovništvo ima veliku socijalnu distancu prema Albancima, dok je u broj pritužbi po osnovu diskriminacije na nacionalnoj osnovi sve manji. Zbog, kako je Pantić naglasio, raskoraka između stanja na terenu i žalbi, izveštaj Inicijative će biti predmet temeljne analize kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Izveštaj „Pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini kao diskriminatorna praksa” nastao je u okviru projekta “Razotkrivanje diskriminatornih praksi u Preševskoj dolini” koji je Inicijativa mladih za ljudska prava realizovala zajedno sa Odborom za ljudska prava iz Bujanovca uz podršku Fonda braće Rokfeler iz Sjedinjenih Američkih Država.
Izveštaj na srpskom, engleskom i albanskom jeziku možete pročitati ovde.
