Mera reakcije državnih institucija Šešeljevom divljanju se ne ispunjava niti ima svrhu u zabrani okupljanja zakazanog za 6. maj u Hrtkovcima već se mora manifestovati poštovanjem pravosnažne presude Vojislavu Šešelju. Izraz poštovanja presude od strane institucija trebalo bi da se ogleda u konstatovanju prestanka mandata osuđenom ratnom zločincu od strane članova Administrativnog odbora NSRS na šta ga obavezuje član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika. Shodno tome, predsednik Republike kao i Vlada u ime države Srbije moraju izraziti poštovanje prema žrtavama zločina svakog 6. maja u Hrtkovicima pokazujući da se proklamovana politika mira i stabilnosti može i mora jedino graditi na suočavanju sa ratnom prošlošću.
Podsetimo, Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) osudilo je 11. aprila ove godine Šešelja na deset godina zatvora ne zbog verbalnog delikta već za podsticanje progona (prisilno raseljavanje), deportacije i druga nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, a takođe i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost) kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima, u Vojvodini. Od tog dana Šešelj je sem zakazivanja skupa u Hrtkovicima za 6. maj odakle je pre 26 godina pozivao na progon, zatim vređao i zastrašivao poslanike i poslanice u Skupštini, izazvao odlazak delegacije Hrvatske iz Srbije kako bi njegovo ovakvo delovanje bilo odličan povod da šovinističku retoriku i “diplomatski rat” u odnosima Srbije i Hrvatske.
Zbog svega navedenog, Inicijativa zahteva od predsednika Republike kao i Vlade Srbije da ne glume neutalnog arbitra koji fascilitira između “dva ekstrema” zabranjivajući sve skupove za 6. maj već da se vrednosno odrede da li će mir u zemlji i regionu žrtvovati zbog ratnog zločinca. Ukoliko državni organi nastave u ovom smeru, srpsko društvo mora naći snage da podigne glavu i suprotstavi se ovoj hodajućoj personifikaciji zla. Ta borba se mora nastaviti i nakon 6. maja ne toliko zbog samog Šešelja, koliko iz potrebe da kao društvo izgradimo trajni mir što je nemoguće bez poštovanja žrtava, pogotovu onih koji su kao građani ove države označeni kao nepodobni i zbog toga ubijani, maltretirani i naterani da se odreknu svojih domova.
