U svetlu evropskog plana za novi sporazum Srbije i Kosova, na početku debate konstatovano je da teme ratnog nasleđa i posebno potraga za nestalim licama iz rata na Kosovu se nisu našle u prvim nacrtima ovog plana. S obzirom na najave zvaničnika iz Beograda i Prištine tokom prošle godine da postoji mogućnost da do sporazuma dođe ali i da ima spornih pitanja o nestalim osobama, osnovno pitanje debate bila su sporenja kao i uzroci neslaganja dve pregovaračke strane kao i politička zloupotreba procesa potrage za nestalim osobama.
„Nemamo informacije šta se pregovaralo u Briselu, bili smo zainteresovani da čujemo o čemu se pregovara, posebno kada su u pitanju nestale osobe. Na žalost mi nemamo nikakvih informacija o čemu pričaju obe strane, i bilo je najave da su na korak do rešenja o nestalim licima, a onda se ispostavilo da se radi o zajedničkoj izjavi a ne sporazumu. Obe strane smatraju ovo humanitarnim i političkim pitanjem.“ , rekao Bekim Bljakaj, objašnjavajući dalje termin oko kojeg se stvara debata na političkom nivou.
„Prisilni nestanci su situacije kada ljudi su uhapšeni ili oteti od strane državnih institucija ili agenata, pa i pojedinaca koji na neki način imaju odobrenje od strane države. To je problem zbog kojeg se strane ne slažu oko toga – srpska strana ne želi da preuzme taj teret, negirajući da su albanske žrtve otete od strane državnih organa, jer se to povezuje sa krivičnom odgovornošću. Dobar deo nestanaka jeste prisilni nestanak, ali to ne može da se odnosi na sve nas. Ako kosovska strana insistira na tome, kako računati one koji su nestali nakon 10. juna 1999. godine kada više nije bilo srpske policije i vojske.“
Nataša Božilović iz Resursnog centra za nestala lica, multietničkog udruženja porodica nestalih lica iz Prištine, navela je da se „sastanci sa porodicama nestalih se događaju redovno i razgovaramo o svim pitanjima, pre svega o ostvarivanju njihovih prava. Kada je reč o ovom pitanju, o deklaraciji i spornom terminu, porodice su mišljenja da je jedini problem u ovoj priči jeste politizacija čitavog ovog problema. Na žalost, ovde je politizacija problema bila neizbežna.“
Božilović je dalje navela: “Želim da se nadovežem na porodice, jedino što je bitno je da njihovih članova porodica nema, a kako su nestale, postoje nadležne institucije koje će se time baviti. Da bi se ponovo izbegla odgovornost, nanovo se koristi kao političko sredstvo protiv drugog, stavljajući sama nestala lica i njihove porodice u drugi plan.“
Jelena Krstić pojasnila je diskriminatorni okvir zakona o civilnim žrtvama ratova u Srbiji. „Nedostatak političke volje je ubio i društvenu volju za angažovanjem povodom ovih pitanja, kao i potrebu i volju za komemoracijom i stvaranjem mesta sećanja na ove žrtve i njihove porodice“, navela je Krstić.
Na pitanje o različitim vremenskim okvirima u zakonskim rešenjima za pitanje nestalih i prava civilnih žrtava rata, Bekim Bljakaj je naveo: „Bilo je žrtava, i to u masovnom broju. Taj zakon (o nestalim licima Kosova) koji je sproveden zadovoljava potrebe porodica nestalih osoba. Kasnije donesen je novi zakon o pravu žrtava na reparaciju, ali uključuje i civilne žrtve i poznat je kao posebna kategorija žrtava od seksualnog nasilja tokom rata u periodu 20.02 1998 do 20.06. 1999, što znači da bilo ko iz ove kategorije žrtava nemaju pravo na odštetu ako su stradali nakon navedenog datuma. Rat je završen 20.06.1999 kažu oni, i da dalje nije bilo ratnog delovanja na kosovu“, navodi Bekim Bljakaj.
Na pitanje o konačnom donošenju zakona o nestalim osobama u Srbiji, Nataša Božilović je istakla kako se niko suštinski ne bavi porodicama i njihovim potrebama kao i da se “na neki način se njima trguje u širem kontekstu. „Porodice su dale suštinski sadržaj tih predloga za te zakone u skladu sa onim što je njima potrebno.” On na žalost nije imao odjeka u državnim institucijama“, nadovezala se Jelena Krstić, navodeći da taj zakon treba da reguliše ceo proces istrage i da treba da pokriva širok dijapazon prava tih ljudi.
Na pitanje iz publike o tome da li će novi evropski plan za opšti sporazum pomoći ili više odmoći rešavanju pitanja nestalih, govornici i govornice su imali afirmativan odgovor. „Verujem da neki dogovor će prvo relaksirati odnose uopšte između naša dva društva, a verujem da će i da nikne neka saradnja povodom suočavanja sa prošlošću. Možda sam optimista“, istakao je Bljakaj. Jelena Krstić je naglasila da je sporazum više nego dobrodošao i zbog evrointegracija obe zemlje ali da vidii problem u tome što “nije pripremljen društveni teren za takav poduhvat”.
