Onlajn sastanci pre samog dolaska u Beograd bili su prilika da se učesnici i učesnice upoznaju i podele svoja očekivanja od programa, kao i da razgovaraju o identitetskoj politici i bliže se upoznaju. Na programu koji se održao od 5. do 11. marta u Beogradu učesnici i učesnice su imali priliku da od ekspertkinja i eksperata iz domena društvenih nauka kao i od aktivista za ljudska prava uče kako da svoju ideju realizuju kroz konkretne aktivnosti.
U toku sedmodnevnog programa u Beogradu, učesnici su imali priliku da sa projektnom menadžerkom Jelenom Milutinović pričaju o osnovama projektnog menadžmenta. Učili su o projektnom jeziku, metodama i alatima koji se koriste, kao i vrstama projektnog menadžmenta i veštinama koje su potrebne da se projekti vode.
Predavač Serđio Imparato, profesor na Harvard univerzitetu, upoznao je učesnike i učesnice sa problemima na koje nailazimo kada se bavimo temama suočavanja s prošlošću, kao i njenim značajem. Učesnike učesnice su najviše interesovala pitanja kolektivne krivice i odgovornosti u kontekstu masovnih kršenja ljudskih prava.
Drugi dan programa nastavljen je sa Jelenom Milutinović predstavljanjem logičke matrice koja se koristi u pisanju projekata. Zatim su sa predavačem Džefom Hovom, profesorom žurnalistike sa univerziteta Nort Vestern, diskutovali o istoriji komunikacija, osobito novinarstva i medijskoj manipulaciji. Učesnici su bili podeljeni u grupe u kojima su istraživali lažne vesti. Profesor Hov je istakao da je ključno preispitivati izvore infomisanja.
Sa programskom direktorkom Inicijative mladih za ljudska prava Sofijom Todorović, učesnici su učili o budžetiranju projekta i kako prevenirati eventualne probleme pri realizaciji aktivnosti. Nakon toga, profesor Hov je govorio o važnosti artikulisane prezentacije projektne ideje.
Andrej Nosov, osnivač i direktor Hartefakta je trećeg dana programa pričao o važnosti dobro planirane ideje, kao i izazovima pri planiranju kao i pri realizacije projekta. Na primer, jedna učesnica želi da se bavi digitalizacijom knjiga i ono do čega smo vizualizacijom projektnih koraka došli jeste da bi mogući problem bio dobijanje prava na korišćenje delova ili u celosti knjige.
Sa Andrejem se nastavila pričao o predstavljanju projekta donatorima, važnosti dobrog opisivanja problema i načina na koji se može doprineti poboljšanju istog. Nosov je istakao da 80 odsto projekta leži u slušanju i prepoznavanju problema, dodavši da je važno verovati u ono što predstavljaš. Zatim su učesnici i učesnice vežbali kako da iznesu svoju ideju pred donatorima.
Inspirativne razgovore na programu vođeni su sa Mašom Đurić, preduzetnicom i menadžerkom društvenih medija kao i Radmilom Petrović, pesniknjom. Petrović je istakla da je pisanje nešto što se razvija i zahteva rad, kao i da veruje da ukoliko postoji talenat i emocija u onome što se radi, uspeh ne može izostati. Đurić je nastavila pričom o kreiranju društveno angažovanih kampanja, značaju dobrog naslova i personalizovanja teksta. Na kraju, sa učesnicima su pričali o društveno angažovanim kampanjama i aktivizmu.
Četvrti dan programa sa profesorom Hovom učesnici i učesnice su definisali svoje projekte, pri čemu je on istakao da je važno da znaju koju svrhu imaju, ko ga izvodi i gde se dva preklapaju. Sa Todorović su diskutovali na koje načine se može realizovati zamišljeno i koje aktivnosti možemo koristiti da isto postignemo, kao i zašto je bitno znati šta koja je suština projekta.
Petog dana programa učesnicima se pridružila i Holi Zardus, kulturni ataše Američke ambasade u Srbiji. Ona je zajedno sa Louvom i Zijahom Gafićem, regionalnim direktorom za Balkan VII Akademije, pričala o prethodnim uspešnim projektima u okviru BOLD programa.
Sa Louvom su nastavili priču o ličnom razvoju, važnosti celoživotnog učenja i sticanja veština. “Ako stalno radite stvari koje čine da se osećate prijatno, nikada nećete napredovati”, istakao je, dodavši da se treba navići na osećaj neprijatnosti i neuspeh, jer se jedino tako napreduje.
Iva Parađanin, stručnjakinja za komunikacije i osnivačica društveno angažovanog podkasta Tampon zona, je pričala o podkastu kao alatu za društvenu promenu, značaju društvenih medija u promociji aktivnosti, i podelila korisne smernice koje je stekla kroz rad.
Pretposlednjeg dana programa Gafić i Louv su pričali o tome zašto je bitno da određene događaje pamtimo, a druge zaboravimo, o razlici između sećanja i istorije. Sa njima smo preispitivali ulogu umetnika u kulturi sećanja i problematizovali reč pomirenje.
Poslednjeg dana učesnice i učesnici programa su predstavljali svoje projektne ideje organizatorima i donatorima kako bi mogli odmah da iskoriste, ali i dobiju komentare i savete kako da poboljšaju projekte i svoj nastup.
Na kraju smo imali evaluaciju kako bi uvideli koliko su naučili, šta im je bilo najbitnije i kako da za buduće polaznike učinimo program što boljim.
Na poslednjem onlajn događaju ukratko smo ponovili najbitnije stvari koje se tiču pisanja projekta i budžeta, prikazali primer dobre prakse i pričali o njihovim projektima.
Do kraja programa, učesnici i učesnice su napisali svoje projekte i nadamo se da će ih u budućnosti i realizovati.
“Mislim da sam stekla bazu koju mogu da nadogradjujem u buducnosti sto mi je veoma bitno jer sam ovde dosla kao potpuni pocetnik”, bio je jedan od utisaka učesnica programa. Takođe, neke od učesnica smatraju da je “Program je bio vrlo koristan. Konkretizovani su mi koraci za pisanje i sprovođenje projektne ideje u glavi. Naučila sam mnogo, osećam se samopouzdano da apliciram za finansiranje projekta.”
Program je realizovan uz podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država u okviru BOLD programa. BOLD lideri implementiraju projekte u svojim zajednicama i pružaju podršku jedni drugima u njihovom naporu da naprave pozitivnu promenu. Američka ambasada podržava BOLD lidere nudeći američke obrazovne i kulturne razmene, radionice i obuke, osnovno finansiranje projekata, te angažman i povezivanje sa istomišljenicima.
