Dan posvećen sećanju na žrtve genocida u Srebrenici protekao je u poricanju državnih ustanova: bez reči žaljenja, izvinjenja i priznanja vlasti u Srbiji kao i u nizu neprimerenih gestova i izjava predstavnika države Srbije. Dok je u Potočarima, ministarka odbrane Holandije Kajsa Ollongern 11. jula uputila izvinjenje porodicama žrtava i preživelima, u Srbiji je dan ranije ministar policije Aleksandar Vulin izjavio je da “jedini način da Balkan ostane stabilan jeste da Srbi žive u jednoj državi”. Takođe, predsednici Vlada Srbije i Republike Srpske sastali su se 11. jula u Beogradu povodom zajedničkih infrastrukturnih projekata, bez jedne reči osvrta na žrtve srebreničke enklave. Predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva, Vladimir Đukanović 11. jula je pozdravio ideju osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, da se krivično sankcionišu građani Srbiji koji govore da ono što su presudili sudovi – da su zločini nad stanovništvom srebreničke enklave genocid. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je 12. jula izjavu šefa delegacije EU u BiH, Johana Satlera – u kojoj je naglasio da “bez pravde, punog poštovanja i priznanja žrtava zločina nije moguće pomirenje”- zlonamerno interpretirala komentarom da je Salter izjavio kako je “pomirenje uvreda za žrtve”.
U Srbiji je negiranje genocida u Srebrenici prisutno svih prethodnih 27 godina, najzastupljenije je negiranje svih sudskih presuda kojima je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid koje je dalje praćeno negiranjem broja žrtava genocida, zastrašivanjem građana priznanjem i etnocentričnim pamćenjem rečeno je danas na debati “Priznanje genocida i zvanično obeležavanje 11. jula kao zalog mira”, održanoj u Beogradu, navodi Anadolu Agency (AA) u izveštaju sa debate.
Koordinatorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Isidora Stakić istakla je da je danas apsolutno dominantano negiranje pravne kvalifikacije, odnosno “isticanje da zločin koji se dogodio nije genocid”, navodeći da “danas većina onih koji su na vlasti u Srbiji priznaje da se tamo desio zločin, ali nikako genocid”.
Programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović ocenila je da se 27 godina Srbija uporno bavi negiranjem presuđene stvari i utemeljene činjenice.
“Genocid je utvrđen. Pravna kvalifikacija je takva kakva jeste, objašnjeno je zbog čega je u Srebrenici zločin kvalifikovan kao genocid. Ti razlozi su ono na čemu moramo da radimo. Naš zadatak je da se više ne ponove stvari u regionu koje su dovele do toga da Srebrenica bude okvalifikovana kao genocid i da se ne kreira atmosfera u kojoj takve stvari mogu da se dese”, rekla je Todorović.
Ona je, govoreći o nedavno završenoj predizbornoj kampanji u Srbiji, istakla da promocija i negiranje ratnih zločina i nacionalistički pristup prošlosti više nisu samo trend ili alat kojima pojedine političke opcije dolaze do većeg broja glasača.
“Ovo je postala taktika. Mi imamo političke opcije koje bi sasvim prirodno trebalo da budu potpuno u saglasnosti sa onim o čemu govorimo. Oni odbijaju da o tome javno govore. Mi imamo potpuni muk u političkom životu o ovim temama, jer se došlo do konsenzusa da se o tome uopšte ne govori”, rekla je Todorović.
Advokat Slobodan Ružić, govoreći o obrazovnom sistemu u Srbiji, rekao je da mladi ljudi nemaju šansu da o genocidu u Srebrenici uče u školama i na fakultetima.
“Državni Pravni fakultet u Beogradu je leglo svega suprotnog od onoga što bi mladi trebalo da uče i o genocidu i o ratu u bivšoj Jugoslaviji”, rekao je Ružić.
Spahović je ocenio da u Beogradu “svi misle” da je Armija Bosne i Hercegovine gađala pijacu Markale i da je značajno što se u drugostepenom postupku protiv Mladića (pred Haškim tribunalom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, koji je bio komandant Vojske RS tokom rata u BiH 1992-1995., op. a.) pojavila teza njegovog branioca da je “6.000 Bošnjaka pobijeno u šumama oko Srebrenice u međusobnom sukobu”.
“To okrivljivanje žrtve je tipično za propagandu koju je Mladić nazvao – diplomatija, i to se permanentno primenjuje”, naveo je Spahović. Govoreći o Mladićevoj krivici, Spahović je istakao da za komandnu odgovoronost za zločin nije potrebno lično prisustvo.
“Kod nas novinar postavi pitanje braniocu koji kaže: ‘On (Mladić) nije bio tamo’. Novinar ne zna da kaže: ‘Kako nije, kada smo ga videli da jeste’. On to tako zatvori, nema nikog drugog da pita i to ostane tako. I sad ljudi misle da Mladić nije bio u Srebrenici i da su se Bošnjaci sami poubijali u šumi”, naveo je Spahović. Moderatorka debate “Priznanje genocida i zvanično obeležavanje 11. jula kao zalog mira” bila je Nataša Kandić ispred REKOM – Mreže pomirenja.
Istog dana, ispred Narodne skupštine Srbije, zajedno sa umetnicom Miom David, predstavili smo pobedničko idejno rešenje artivističkog konkursa “Nikome se ne ponovilo,” koji smo organizovali zajedno sa ForumZFD i NDNV. “Život je ono što sanjaju mrtvi” – digitalni projekat umetnice Mie David – omogućio je prisutnima da zakroče u “proširenu realnost” u kojoj se neguje sećanje na žrtve genocida. Uz pomoć kreirane aplikacije i filtera na Instagramu i Facebook-u, više od 30 prisutnih građana mogli su videti i čuti imena žrtava genocida, kao i njihove datume rođenja.
Digitalnom projektu “Život je ono što sanjaju mrtvi” možete pristupiti putem Facebook-a ovde ili putem Instagrama ovde kada kameru telefona ili tableta uperite u zgradu Narodne skupštine Srbije (Trg Nikole Pašića 13).
“Deo moje familije leži u masovnoj grobnici u Kragujevcu iz Drugog svetskog rata i za mene je potpuno neverovatno kako smo dozvolili da se to ponovo desi. Mislim da svaki čovek koji je stradao na taj način mora da bude zabeležen i da to nije pitanje našeg odnosa prema ljudima tamo nego našeg odnosa prema sopstvenoj sredini, sopstvenoj prošlosti da bi smo imali budućnost”, izjavila je Mia David za Glas Amerike.
Nakon predstavljanja aplikacije, kod predsedništva Srbije, zajedno sa građanima Beograda i Srbije izrazili smo poštovanje za žrtve paljenjem sveća sa kog je izveštavalo desetak predstavnika medija. Među prisutnima bili su Dobrica Veselinović i Biljana Đorđević iz pokreta “Ne davimo Beograd” kao i šef misije Saveta Evrope u Beogradu, Tobias Flesenkemper.
Projekat „Život je ono što sanjanju mrtvi“ deo je projekta „REKOM mreža pomirenja” koji finansijski podržava Evropska unija a idejno rešenje razvijeno je uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke. Njegov sadržaj isključiva je odgovornost Inicijative mladih za ljudska prava i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
