I sesija – Zašto nam je potrebna regionalna saradnja?
Od avgusta 2014. godine na nivou regiona Zapadnog Balkana (zemalja bivše Jugoslavije i Albanije) govori se o institucionalizaciji programa razmene za mlade i uspostavljanju kanala za intenzivniju komunikaciju mladih iz postkonfliktih zemalja. „Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije je uključeno u zagovaranje osnivanja Unije mladih Zapadnog Balkana u formatu koji uključuje vladine agencije u regionu, ali i nevladine organizacije“, rekla je Snežana Klašnja, pomoćnica ministra za omladinu i sport, na otvaranju konferencije „Region kakav treba da bude: Unapređenje regionalne saradnje mladih“.
Klašnja je dodala da posebno mesto u zagovaračkim naporima imaju i krovni savezi mladih i da njeno ministarstvo intenzivno sarađuje sa Krovnom organizacijom mladih Srbije. „Za ovaj proces postoji podrška iz zemalja u regionu, ali i Saveta Evrope. Sve ovo se radi sa ciljem da Balkan bude prosperitetan i miran“, kazala je Klašnja i napomenula da postoji plan da se do avgusta ove godine i konferencije o Zapadnom Balkanu koja će se održati u Beču pripremi koncept za buduću Uniju mladih Zapadnog Balkana. „Od toga nas deli mnogo razgovora, tribina i saradnje. Potrebno je definisati strukturu, budžet i ostale detalje. Posebna pažnja se posvećuje uključivanju regiona u proces kako bi se izbegla situacija u kojoj se osnivanje Unije mladih nameće iz jedne zemlje“, zaključila je Snežana Klašnja.
Osnivanje Unije mladih Zapadnog Balkana prvi put je pomenuto prošle godinu u Berlinu, na konferenciji na kojoj su se okupili premijeri zemalja iz regiona. Glavna inspiracija za Uniju mladih proistekla je iz iskustva Francusko-nemačke kancelarije za mlade (OFAJ) koja je 1963. godine osnovana na inicijativu Šarl de Gola i Konarda Adenauera. „Nakon Drugog svetskog rata Francuska i Nemačka su se suočavale sa nasleđem neprijateljskih odnosa koji su bili vidni u istorijskim narativima, političkom diskursu, književnosti, ali su prenošeni i sa kolena na koleno u porodicama. Bilo je jasno da se nešto moralo uraditi kako bi se postojeća mržnja prevazišla“, kazao je Frank Moravic (Frank Morawietz), predstavnik Francusko-nemačke kancelarije za mlade. On je objasnio da su prve korake ka zbližavanju dva naroda napravile nevladine organizacije koje su insistirale na procesu suočavanja sa prošlošću, odmah nakon Drugog svetskog rata. Konkretno, to su pokrenuli Francuzi koji su preživeli zatočeništvo u nacističkim logorima.
Za 52 godine u OFAJ-ovim programima učestvovalo je preko osam miliona učesnika. Sa njima se radilo kako bi od najranijih uzrasta mladi razumeli razlike između Nemaca i Francuza, ali i korene ranijih sukoba. Kancelarija i dalje funkcioniše, a od 2000. godine prisutna je i na prostoru bivše Jugoslavije. Kroz programe OFAJ-ove Inicijative za jugoistočnu Evropu prošlo je više od deset hiljada mladih iz Nemačke, Francuske i zemalja Zapadnog Balkana. Prema rečima Moravica, svrha ovih programa jeste da mladi Nemci i Francuzi uče o Balkanu, ali i da uče o njima samima, o tome kako ih ljudi sa Balkana vide. Dodatno, ideja je i da se iskusto suočavanja sa prošlošću Nemačke i Francuske posle Drugog svetskog rata podeli sa mladima iz bivše Jugoslavije.
Frank Moravic je najavio da će Francusko-nemačka kancelarija za mlade početkom juna u Sarajevu organizovanti konferenciju povodom proslave 15 godina rada na Balkanu na kojoj će se, osim organizacija civilnog društva iz regiona sa kojima OFAJ sarađuje, okupiti i predstavnici vlada. Ovaj događaj je važan jer vlade Nemačke i Francuske, kao i Francusko-nemačka kancelarija za mlade žele da iskažu podršku osnivanja znaničnog mehanizma za razmenu mladih u zemljama bivše Jugoslavije i Albaniji.
Intenziviranje dobrosusedskih odnosa između Nemačke i Francuske, kao i razvijanje saradnje između dve zemlje na više nivoa omogućilo je osnivanje Evropske zajednice, koja će kasnije prerasti u Evropsku uniju. Jedna od suštinskih vrednosti Evropske unije jeste regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi. Stoga EU institucije na mnogo načina podržavaju inicijative koje podstiču regionalnu saradnju, pa samim tim i saradnju mladih u regionu bivše Jugoslavije. Ovo su reči Nadežde Dramićanin iz Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. „Politika pomirenja je temelj Evropske unije i stoga EU podržava ovakve inicijative. S obzirom da i danas postoje nesuglasice i sukobi na Balkanu, važno je da se radi na unapređenju dobrosusedskih odnosa“, dodala je Dramićanin.
Na tragu razgovora o tenzijama u regionu, Marija Bulat iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) je podsetila na to da je prošlo 20 godina od Dejtonskog sporazuma, ali da ohrabruje činjenica da mladi nisu čekali tih 20 godina, već su radili na unapređenju interakcije, dijaloga i saradnje. „Mladi imaju potrebu za regionalnom saradnjom, a sada traže podršku od vlada za ovu potrebu“, kazala je Bulat i dodala da je institucionalna podrška u ovom procesu važna kako bi se obezbedila održivost programa razmene. „Da bi proces institucionalizacije razmene mladih postao opšte prihvaćen, on mora postati deo sistema. KOMS nikako ne misli da ovaj proces treba da bude ispolitiziran, već osnovan uz podršku vlada. Opasnost od politizacije se može obezbediti uključivanjem civilnog sektora u proces formiranja Unije mladih, ali i kasnije u njeno funkcionisanje“, zaključila je Marija Bulat i dodala da potrebe mladih iz ovog regiona moraju biti prioritet vlada u regionu, a ne da o tome više brinu vlade drugih zemalja, kao što je to bio slučaj do sada.
II sesija – Primeri dobre prakse regionalne saradnje mladih na institucionalnom nivou
Osnivanjem Unije mladih Zapadnog Balkana neće prestati da postoje dosadašnje inicijative i programi razmene koji se sprovode na vaninstitucionalnom nivou. Ideja je da se regionalna saradnja iz vaninstitucionalnih okvira useli i u škole, fakultete, redovne aktivnosti lokalnih samouprava. Bilo bi nepravedno govoriti o institucionaliizaciji programa razmene u budućnosti, a ne pomenuti sve one programe koji se već sprovode, kako kroz škole i univerzitetsku saradnju, tako i kroz aktivnosti kancelarija za mlade. Ovo su neki od zaključaka izneti u okviru druge sesije ove konferencije.
Aleksandra Čamagić iz Gradske opštine Novi Beograd predstavila je program koji je pokrenut u jesen 2013. godine sa ciljem da se mladima sa ove opštine omogući da upoznaju vršnjake iz regiona. Nakon jednoglasne odluke u lokalnoj skupštini, poslata su pisma brojnim školama u zemljama bivše Jugoslavije sa zahtevom da se razvije program za razmenu učenika osnovnih škola. Kako je Čamagić navela, pozivu se odazvala po jedna škola iz Zagreba, Banje Luke i Skoplja, koje su u jesen 2014. godine u okviru jedne školske nedelje ugostile 45 učenika sa Novog Beograda. Kako bi dale veći značaj ovim posetama, škole su programe razmene uključile u svoje godišnje planove rada.
„Ovaj program je izazvao veliku medijsku pažnju, posebno nakon povratka učenika kućama. Tada su krenula pitanja o tome kako su se proveli, kako si bili primljeni, da li im se nešto desilo“, objasnila je koordinatorka ovog projekta i time dala još jednu tezu u prilog činjenici da mediji uglavnom ne pomažu u procesu razvijanja dobrosusedske politike, već se najčešće svojim izveštavanjem fokusiraju na negativne vesti, podržavaju postojeće stereotipe i održavaju živim sukobe na političkom nivou.
„Ako postoji volja, nije teško raditi na programima rezmene u regionu. Sam predsednik opštine Aleksandar Šapić se založio za ovaj projekat i kontaktirao gradonačelnike u regionu“, zaključak je Aleksandre Čamagić koji govori u prilog tome da se trenutno većina programa razmene sprovodi zahvaljujići individualnoj inicijativi pojedinaca i njihovom ubeđenju u značaj ovakvih programa.
Da je individualna inicijativa neretko presudna za neke dobre projekte, govori i iskustvo festivala „Na pola puta“ koji se već deset godina organizuje u Užičkoj gimnaziji. Festival je nastao na inicijativu Ružice Marjanović, profesorke književnosti, koja je želela da svoje učenike upozna sa delima nekih pisaca iz regiona. „Moja generacija je bila upoznata sa umetnošću širom Jugoslavije, dok gimnazijalcima iz Srbije danas nijedno od imena sa prostora bivše Jugoslavije ništa ne znači“. Ovako je Ružica Marjanović pojasnila razloge za pokretanje festivala.
Svake godine u aprilu regularna nastava u gimnaziji u Užicu se na sedam dana zameni književnim programom, a umesto profesora za katedrom se nađu pisci iz bivše Jugoslavije. Kroz ovaj projekat Užice je ugostilo i više grupa mladih iz Sarajeva, nekih gradova u Hrvatskoj, ali i iz Prištine. Ružica Marjanović posebnu vrednost ovog projekta vidi u tome što se on realizuje u okviru zvaničnog programa škole. Ona kaže da je na početku postojao strah u institucijama, da nije bilo lako dobiti dozvole za realizaciju festivala, ali se organizatori bore da nađu neku rupu u sistemu kako bi se festival realizovao svake godine.
„Ministarstvo obrazovanja je jako važno jer predstavlja bastion drugačijeg mišljenja koje ne ohrabruje saradnju u regionu“
Ova profesorka književnosti smatra da je za uspešnu regionalnu razmenu mladih posebno važno uključiti Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. „Ministarstvo obrazovanja je jako važno jer predstavlja bastion drugačijeg mišljenja koje ne ohrabruje saradnju u regionu“, kazala je Marjanović i podsetila da je obrazovnom sistemu potrebna suštinska reforma kako bi se u zvaničnom programu preformulisali svi oni sadržaji koji inspirišu netrpeljivost prema susedima.
Nasuprot predstavljenim inicijativama kroz koje se učenici u nekim školama u Srbiji upoznaju sa vršnjacima iz regiona, koje funkcionišu zahvaljujući ličnoj inicijativi pojedinaca, postoje i oblici saradnje koji zbližavaju mlade koji su rezultat intenzivnije saradnje između zvaničnih institucija. Reč je o akademskoj saradnji na prostoru bivše Jugoslavije. Brojni su primeri kako univerziteta, tako i pojedinih fakulteta širom Srbije, koji imaju potpisane sporazume o saradnji sa fakultetima iz regiona. Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu ima 17 potpisanih bilateralnih sporazuma o saradnji sa fakultetima iz Rijeke, Sarajeva, Skoplja, Osijeka, Ljubljane. Prema rečima Kristine Ivšić, koordinatorke Kancelarije za međunarodnu saradnju Filizofskog fakulteta, većina ovih sporazuma je rezultat saradnje pojedinih profesora koji su pokrenuli ovu saradnju. „Iako se sporazumi neretko potpisuju nakon uspešne saradnje između profesora kao pojedinca, mi se trudimo da te sporazume održimo živima i ne dozvolimo da oni zamru odlaskom njihovih inicijatora“, objasnila je Ivšić. Ona je predstavila nekoliko oblika akademske saradnje koji osim razmene studenata, podrazumevaju i saradnju profesora.
Prema rečima Ivšićeve, najčešći problemi sa kojima se suočavaju jesu povezani sa nasleđem prošlosti, političkim prilikama u regionu, ali neretko i oni finansijske prirode. Ona smatra da, uprkos tome, saradnju treba podsticati i individualnim primerima davati podstrek ovakvim inicijativama.
III Sesija – Civilno društvo kao važan faktor regionalne saradnje
Treća sesija je bila posvećena brojnim inicijativama za regionalnu saradnju sprovedenim na vaninstitucionalnom nivou. Tokom ove sesije istaknuta je uloga civilnog društva u uspostavljanju inicijalnih koraka prekogranične saradnje u zemljama bivše Jugoslavije, koje su godinama gajile ideju saradnje sa državama koje su tokom devedesetih prošle kroz bolan proces razdruženja bivše Jugoslavije i krvave ratove.
Kao dokaz da kultura najlakše prelazi granice, Vladimir Arsenijević je govorio o festivalu KROKODIL koji od 2009. godine svakog maja na nekoliko dana u Beogradu okupi ceo region. Naziv ovog festivala opisuje njegovu prirodu – Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju. Arsenijević je istakao da su ovom festivalu prethodile brojne regionalne manifestacije i okupljanja, a on je uključen i u projekat koji se realizuju pod simboličnim nazivom „Povratak komšija“ (Return of neighbours). Uprkos jezičkoj barijeri, programi u koje je Arsenijević uključen realizuju se u Prištini, Kosovskoj Mitrovici, pisci sa Kosova dolaze u studijske posete Beogradu.
Na pitanje o saradnji sa institucijama prilikom realizacije projekata koji okupljaju regionalno stvaralaštvo, Vladimir Arsenijević je istakao da je glavni problem njihovo nerazumevanje problema regionalne saradnje. „Saradnja zavisi od ličnog entuzijazma pojedinaca koji nešto iniciraju, kao i onih koji sede u institucijama i odlučuju o podršci ovakvim inicijativama“, pojasnio je Arsenijević.
Iako je nekada bila na čelu Kulturnog centra Beograd i pomagala realizaciju brojnih projekata koji su dolazili iz nevladinog sektora, Mia David, koja je na konferenciji predstavljala Hartefakt, istakla je da danas u ovoj organizaciji zagovara nesaradnju sa institucijama kulture onakvim kakve su danas. Kao glavni razlog za takav stav navela je da institucije selektivno biraju koje su teme prihvatljive, a koje ne. Postojeća saradnja sa institucijama nije prirodna i dešava se na silu i u atmosferi straha. „Mora sistem iz korena da se menja, a ne da civilno društvo čeprka okolo, ne bi li izvojevalo podršku neke zvanične kulturne institucije“, zaključila je Mia David i dodala da svi moramo da uložimo napore kako bi se institucije promenile i razumele značaj saradnje na regionalnom nivou.
Kao dokaz ranije pomenutoj tvdrnji da mladi nisu čekali da se na nivou regiona napravi program koji podržava saradnju, govori i iskustvo Helsinškog odbora za ljudska prava i brojnih omladinskih grupa koje funkcionišu u okviru ove organizacije. Jelena Džombić je istakla da od 1994. godine Helsinški odbor za ljudska prava insistira na obrazovanju mladih u regionu, sa posebnim akcentom na ljudska prava i suočavanje sa prošlošću. Iako se kroz programe koje ponekad podržavaju vlade u regionu insistira da se izbegavaju „teške teme“, pa se mladi neretko okupljaju na sportskim aktivnostima, iskustvo brojnih regionalnih škola Helsinškog odbora pokazuje da mladi mogu vrlo posvećeno i ozbiljno da se bave nasleđem prošlosti i da se tako među njima stvaraju iskreni odnosi izgrađeni na poverenju. Prema rečima Jelene Džombić, ovde se ne radi samo o seminarima, već se kroz njihove programe stvara mreža kontakata koja rezultira u saradnji mladih. Ona je istakla da institucije samo formalno podržavaju njihove programe, ali ne i istinski.
O tome kroz kakve probleme prolazi jedna inicijativa civilnog društva koja pokušava da pridobije zvaničnu podršku institucija, govorio je Sven Milekić iz Koalicije za REKOM. Suština inicijative za osnivanje regionalne komisije koja bi se bavila istraživanjem teških kršenja ljudskih prava za vreme rata na prostoru bivše Jugoslavije jeste da ona bude osnovana od strane vlada država u regionu. Iako je inicijalno nastala u okvirima nevladinih organizacija, ova inicijativa, slično inicijativi za institucionalizaciju programa razmene za mlade, gubi svoju suštinu ako nije osnovana na nivou zvaničnih vlasti u zemljama bivše Jugoslavije.
„Od svojih prvih pokušaja institucionalizacije, REKOM je prošao kroz 14 izbornih ciklusa u sedam država, pa je teško obezbediti kontinuitet dogovorenog. Svi se plaše ove teme. Strah koči političke strukture i jako je teško naći šta može da bude faktor ohrabrenja“, kazao je Sven Milekić i dodao da Evropska unija možda može da izvrši neki pritisak na vladu Srbije, ali ne i u Hrvatskoj. Milekić smatra da je ekonomska kriza izgovor vlada u regionu za guranje nekih tema pod tepih, što se posebno odnosi na proces suočavanja sa nasleđem sukoba 90-gih godina. Ni mladi, ni mediji ne pomažu u ovom procesu. „Mladi su apatični i apolitični, a neretko konformisti, pa se ne suočavaju sa dominantnim narativima u njihovim zemljama. Ni mediji ne pomažu u ovom poslu. Okupirani su senzacionalizmom, a sve što ima reč ‘region’, za njih ima loš prizvuk“, zaključio je Milekić.
Iz iskustva ovo četvoro predstavnika organizacija civilnog društva proizilazi zaključak da je neophodno uložiti još mnogo napora u to da institucije na nivou regiona uvide prednosti saradnje, da uvrste programe koji podržvaju prekogranične susrete u svoje prioritete i finansijski i logistički podrže ovakve inicijative.
IV sesija – Regionalna mreža mladih političara
U okviru pretposlednje sesije, omladine tri političke partije u Srbiji govorile su o iskustvu na polju regionalne saradnje i njihovim razlozima za podršku uspostavljanju zvaničnog regionalnog programa razmene mladih. Iako je poziv bio upućen većem broju podmladaka političkih stranaka, pozivu su se odazvale Demokratska omladina, Socijalistička omladina Srbije i Mladi Liberalno demokratske partije.
Inicijativa mladih za ljudska prava na regionalnom nivou podržava saradnju mladih političara, a od marta 2014. godine postoji i Mreža mladih političara koja broji 19 omladina političkih partija iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i sa Kosova. Demokratska omladina je jedna od članica Mreže mladih političara.
Jovana Majstorović kaže da omladina Demokratske stranke posebnu pažnju ulaže u međunarodnu saradnju, kao i da imaju intenzivne kontakte sa omladinama partija socijaldemokratskog usmerenja iz svih zemalja bivše Jugoslavije. „Na nivou bivše Jugoslavije postoji regionalna SD9 mreža, koja okuplja organizacije od Slovenije do Makedonije. Nažalost, u ovoj mreži nema organizacije sa Kosova, a inače nam nedostaju kontakti sa mladima sa Kosova“, kazala je Majstorović i dodala da se mladi socijalisti i socijaldemokrate na nivou Evrope okupljaju kroz omladinsku organizaciju Pokreta evropskih socijalista – Evropske mlade socijaliste (Young European Socialists – YES), gde neretko članice iz bivše Jugoslavije nastupaju zajedno i jedna drugu podržavaju u naporima za rešavanje pojedinih problema.
Iako je prema stranačkom programu Socijalistička partija Srbije stranka socijaldemokratskog usmerenja, Socijalistička omladina nije članica ni YES-a, ni mreže SD9. Zbog nasleđa prošlosti, oni nemaju formalnu saradnju kroz postojeće regionalne i mreže na nivou Evrope koje okupljaju mlade socijaldemokrate. Đorđe Đoković iz ove organizacije kaže da se SPS neretko označava kao partija prošlosti i da se zbog toga suočavaju sa blokadama i u Srbiji i u regionu. „Uprkos tome, mi ulažemo napore da pokažemo da su se neke stvari promenile i podržavamo sve obilke saradnje na nivou regiona. Zato i prihvatamo učešće u Inicijativinim regionalnim programima i članica smo Mreže mladih političara“, kazao je Đoković.
Liberalno demokratska partija nema balast ratne prošlosti, a uživa i veliku podršku u zemljama u regionu. Samim tim podmladak ove partije lakše ostvaruje kontakte sa mladima u regionu. Predrag Panić to objašnjava zvaničnom politikom stranke koju karakteriše hrabrost u otvaranju rasprave o nekim temama u javnosti. „Još 2010. godine kada se u Skupštini raspravljalo o osudi onoga što se 1995. godine desilo u Srebrenici, LDP je organizovao debatu pod nazivom ’Srebrenica – imaš li hrabrosti?’. Sa ovog skupa je poslata poruka da je jasno da se u Srebrenici dogodio genocid i da nema potrebe ni za kakvom raspravom o tome da li će se taj dogašaj osuditi kao genocid ili zločin”, kazao je Panić. Nažalost, nakon dvodnevne skupštinske rasprave, u januaru 2010. godine odlučeno je da se u usvojenoj deklaraciji ne pominje reč genocid.
Iako omladine sve tri stranke podržavaju institucionalizaciju programa razmene za mlade i regionalnu saradnju sa zemljama bivše Jugoslavije, tokom rasprave koja je usledila uočene su određene razlike u tome kako ko shvata pitanje odgovornosti, odnosa prema prošlosti, problema proisteklih iz nasleđa rata. Ipak, regionalni susreti, prilike da se mladi upoznaju i jedni od drugih uče o problemima sa kojima se njihova društva suočavaju, omogućavaju mladim političarima da postanu svesni regionalnih dimenzija pojedinih problema i da ne poriču njihovo postojanje. „Sećam se skupa u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava od pre nekoliko godina na kojem su učestovali i mladi iz političkih organizacija Albanaca sa juga Srbije, kada sam se upoznao sa problemima u vezi sa učenjem srpskog jezika i priznavanjem diploma stečenih na Kosovu. To su neke stvari o kojima mladi u Beogradu retko mogu da se informišu“, kazao je Đorđe Đoković i time još jednom jednom ukazao na prednosti koje proizilaze iz regionalnih susreta i prekograničnog okupljanja mladih.
V sesija – Prepreke i izazovi za regionalnu saradnju
Poslednja sesija bila je posvećena razgovoru o iskustvima više od 40 organizacija širom Srbije, koje su se okupile na konferenciji, u sprovođenju programa razmene i problemima sa kojima se one u svakodnevnom radu suočavaju. Posebna pažnja posvećena je preporukama za vlade u regionu u vezi sa problemima na čijem rešavanju je potrebno raditi.
Kao prvi problem istaknuta je uloga medija koji bi trebalo da stvaraju pozitivnu atmosferu za regionalnu saradnju i ponude drugačiju, pozitivnu sliku o regionu. Odmah uz medije našlo se i Ministarstvo prosvete i potreba za redefinisanjem obrazovnog programa, pre svega, u delu koji se bavi ratovima 90-ih. Na konferenciji je pomenuto da Savet Evrope podržava osnivanje Unije mladih Zapadnog Balkana i da svojim iskustvom želi da doprinese ovoj inicijativi. Zaključeno je da od Saveta Evrope mogu da se preuzmu smernice za učenje istorije u sredinama u kojima postoje suprotstavljeni istorijski narativi. Dodatno, potrebno je u okviru školskog programa stvoriti institucionalni okvir za razmene sa zemljama u regionu.
Kada je u pitanju akademska saradnja, pohvaljeni su napori uloženi u uspostavljanje odnosa sa univerzitetima u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, ali je takođe zaključeno da je sada potrebno pažnju usmeriti na saradnju sa fakultetima sa Kosova. Pohvalno je što je pregovorima u Briselu omogućena sloboda kretanja između Srbije i Kosova, ali je potrebno dodatno olakšati proces priznavanja kosovskih diploma u Srbiji, kao i učiniti napore da se pokrene akademska mobilnost između fakulteta sa Kosova i iz Srbije.
Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, poručila je da je civilno društvo spremno da svoje višedecenijsko iskustvo u oblasti prekogranične saradnje podeli sa institucijama. Ona je istakla da teme u vezi sa suočavanjem sa prošlošću nikako ne smeju da budu gurnute pod tepih u okviru programa buduće Unije mladih Zapadnog Balkana. „Čak i kada se teme o raspadu Jugoslavije ne stave u zvanični program, naše iskustvo govori da se mladi dotaknu tih tema u neformalnim delovima programa. Stoga su nam potrebni posebno obučeni lideri ovakvih programa koji će umeti da odreaguju u situacijama kada učesnici razmena pokrenu pitanja u vezi sa nasleđem prošlosti“, kazala je Anita Mitić.
Inicijativa mladih za ljudska prava dodatno smatra da će efekti rada Unije mladih Zapadnog Balkana biti dalekosežniji ukoliko se vlade u regionu posvete doslednom promovisanju dobrosusedskih odnosa. „U situaciji u kojoj se iz dana u dan u medijima mogu pronaći negative izjave političara o njihovim kolegama iz Albanije, Hrvatske, sa Kosova, gde se druga strana uvek predstavlja u negativnom svetlu, ne može se govoriti o atmosferi koja mlade motiviše da upoznaju svoje vršnjake iz tih zemalja“, zaključila je direktorka Inicijative i dodala da predstavnici vlasti u regionu moraju da promene diskurs na isti način na koji su to uradili lideri Nemačke i Francuske 1963. godine.
Na konferenciji je predstavljen memorandum regionalne mreže Inicijative mladih za ljudska prava o posvećenosti uspostavljanju programa za razmenu mladih koji se može preuzeti OVDE.
Konferencija je realizovana u okviru projekta „Asocijacija za regionalnu razmenu mladih“ koji finansira Evropska unija. U okviru ovog projekta u maju i junu Inicijativa mladih za ljudska prava će organizovati nacionalne konferencije o unpaređenju regionale saradnje mladih i u Zagrebu, Prištini, Sarajevu i Podgorici, dok će se na istu temu na nivou regiona razgovarati na jesen.
