Nacionalizam i nacionalistička manipulacija žrtvama
Učesnici i učesnice programa „Izlaz iz spirale nacionalizma i populizma” imali su prilike da prvog dana programa razgovaraju sa izvršnom direktorkom Fonda za humanitarno pravo Ivanom Žanić o ratnoj propagandi u Srbiji u periodu vladavine Slobodana Miloševića, kao i o tome kako danas izgleda medijsko izveštavanje o zločinima počinjenim tokom ratova devedesetih.
„Rat nije samo borba na terenu, već i u medijima, i Milošević je jako dobro razumeo snagu propagande. Mediji u Srbiji su stvarali sliku da su Srbi jedini narod kom je dozvoljeno da žive na toj (prostor bivše Jugoslavije) teritoriji. Milošević je koristio medije za svoju politiku, ali i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i Srpsku akademiju nauke i umetnosti (SANU)”, rekla je Žanić.
Pored toga, Žanić je govorila i o tehnikama koje mediji i novinari/ke koriste u propagandi.
Sa Mirkom Medenicom, istraživačem Centra za primenjenu istoriju (CPI) i aktivistom za ljudska prava, učesnici i učesnice programa imali su priliku da razgovaraju o poricanju žrtava ratnih zločina, kulturi sećanja kroz spomenike i komemoracije kao odraz etnonacionalističkog monopola u Srbiji, ali i o akterima i primerima inkluzivne kulture sećanja na ratove.
Govoreći o političkoj manipulaciji žrtvama, Medenica je istakao da političke elite u Srbiji manipulišu brojem ubijenih u Srebrenici, dok srpske žrtve koriste kao instrument za poricanje zločina u BiH ili na Kosovu.
Populizam i govor mržnje u medijima
Drugog dana programa „Izlaz iz spirale nacionalizma i populizma” učesnici i učesnice razgovarali su sa zamenikom direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Bojanom Elekom o manifestacijama i obrascima populizma, kao i o populističkim politikama u Srbiji.
Govoreći o populističkim inicijativama, učesnici/ce programa dotakli su se inicijative Otvoreni Balkan i zajedno sa Elekom razgovarali o prednostima i manama ove inicijative, kao i o tome zašto ova inicijativa ima populističke odlike.
Sa izvršnom direktorkom Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan Ivanom Jelačom, polaznice i polaznici programa razgovarali su o govoru mržnje i rodno zasnovanom nasilju u mejnstrim medijima.
Jelača je skrenula pažnju da rezultati monitoringa govora mržnje koji sprovodi Institut pokazali da su etnička pripadnost, LGBTIQ+ zajednica i žene najčešća meta govora mržnje.
„Posledice raspada Jugoslavije još uvek imaju uticaj na srpsko društvo. To se često manifestuje kroz neprijateljski odnos prema susednim državama i medijsko izveštavanje tabloida. Etnička mržnja, posebno prema Albancima i Bošnjacima, prilično je uobičajena, ali dostiže vrhunac tokom obeležavanja godišnjica sećanja na genocid u Srebrenici i razne ratne zločine kao što su Oluja, Bljesak, itd.”, rekla je Jelača.
Pored toga, razgovarali su i o primerima mizoginije u medijima i kako je ona univerzalna, nešto što spaja ceo Zapadni Balkan, ali i Nemačku i Francusku.
Na kraju dana, učesnici i učesnice programa „Izlaz iz spirale nacionalizma i populizma” posetili su redakciju Insajder TV i sa novinarkom Senkom Vlatković Odavić razgovarali o nastanku i razvoju Insajdera, odnosu između huliganizma, ratnih zločina i korupcije.
Populizam i društveno-politička situacija u Srbiji
Trećeg dana programa, učesnici i učesnice imali su priliku da posete Narodnu skupštinu Republike Srbije i razgovaraju sa poslanicima Pokreta slobodnih građana Natanom Albaharijem i Pavlom Grbovićem o regionalnoj saradnji, poziciji Srbije u trenutnoj geo-političkoj situaciji, Evropskim integracijama, itd.
Nakon toga, razgovor o populizmu, ali sa fokusom na populitičke politike u Evropskoj uniji, učesnici i učesnice nastavili su sa profesorom na Fakultetu političkih nauka Dušanom Spasojevićem.
Spasojević je sa učesnicima/cama razgovarao o razlici između populizma, demagogije i nacionalizma, o tome da li je populizam politička strategija ili ideologija, kao i o politikama Donalda Trampa, Marin Le Pen, Viktora Orbana.
Pored toga, učesnici i učesnice posetili su Muzej Jugoslavije i imali priliku da vide predmete koji čuvaju sećanje u vezi sa razvojem jugoslovenske ideje, od nastanka države do njenog ratnog raspada.
Takođe, u sklopu programa, razgovarali smo i sa aktivistima za ljudska prava Dejanom Dexi Stošić i Markom Mihailovićem o održavanju Evroprajda, LGBTIQ+ pravima, nasilju nad ženama i medijskom izveštavanju o nasilju nad ženama.
Mapiranje murala posvećenih ratnim zločincima
Poslednjeg dana programa „Izlaz iz spirale nacionalizma i populizma” učesnici i učesnice mapirali su govor mržnje na ulicama Beograda, kao i murale posvećene ratnim zločincima. Nakon mapiranja usledila je diskusija o govoru mržnje u javnom prostoru na Zapadnom Balkanu, kao i o načinimima na koje građani/ki mogu da se suprotstave ovakvim narativima.
„Program OFAJ pomogao mi je da dobijem odgovore na mnoga pitanja, a izuzetno je važno što smo naučili ne samo kako izgleda proces pomirenja van granica našeg regiona već i kako na sve probleme sa kojima se suočavamo mi na Balkanu gledaju mladi ljudi koji dolaze iz zemalja Evropske unije”, rekla je učesnica programa Lenka Rabasović.
Takođe, Rabasović je dodala da su mladi ti koji bi trebalo da budu nosioci promena na bolje.
„Mi smo ti koji treba da budemo nosioci promena na bolje. Loša politika država iz kojih dolazimo ne sme biti nešto što treba da posreduje između nacija, kada mi (mladi) to možemo mnogo bolje kroz obostrano poštovanje i razumevanje”, rekla je Rabasović.
Nakon prve dve faze u Berlinu i Beogradu program razmene “Izlaz iz spirale nacionalizma i populizma” nastavlja se u martu 2023. u Nici, Francuska.
