Milena Berić iz udruženja KROKODIL istakla je da je pitanje nasilja pitanje celog društva, Ona je pozvala sve državne institucije da se bave temom porasta nasilja i o tome razgovaraju sa građanima.
U tri dana jula širom Srbije su ispisani grafiti “Kad se vojska na Kosovo vrati” što država ni u jednom momentu nije sankcionisala. Ove poruke praćene su govorom mržnje na društvenim mrežama. Građanska akcija uklanjanja murala na zidu Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju rezultovala je pretnjama pojedincima i organizacijama koji su se angažovali, a njihova bezbednost i životi ugroženi su i danas.
Programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović rekla je da ne postoji volja institucija da zaštiti aktiviste koji govore o miru. “Kada mi izađemo u park u Mitićevoj rupi, da očistimo fasadu naše institucije, mi odemo da to uradimo umesto države. Mi nakon toga dobijemo 25 prekršajnih prijava, ali mi se ne krijemo i ne krijemo da smo to uradili. Mi nismo isti kao oni koji to rade pod okriljem noći, sa maskama na licu. Taj vid herojstva je Srbiji davno došao glave.” rekla je ona. Dodala je i da “Za sve te ljude koji ilegalno ispisuju grafite ne postoji nikakva sankcija, oni se time čak i hvale.”
Advokat Miloš Janković složio se sa njom i istakao da je ceo postupak protiv aktivista pun manjkavosti, da su kvalifikacije dela za koja se terete sporne, kao i način na koji nadležni sud vodi postupke. On je podsetio da su najviši državni funkcioneri izjavili da ne mogu da se obračunaju sa navijačima i dodao “Sa navijačima se ne obračunava, oni se koriste”. Govoreći o namerama ovakvih prekršajnih prijava, Janković je napomenuo da se o njima može zaključiti i iz toga što se ne vode objedinjeni postupci, već se protiv jedne osobe vode i po tri postupka. “Time su troškovi advokata kao i sudski troškovi po tri puta veći”, rekao je on.
Predstavnik YUCOM-a Milan Janković naveo je da ovakvi prekršajni postupci protiv aktivista prvi put kreću da se koriste 2016. a kulminiraju velikim brojem tužbi protiv građana koji su 2021. godine protestovali protiv Zakona o referendumu. Ovakvi postupci isti su kao SLAPP tužbe koje imaju za cilj onemogućavanje rada aktivista i udruženja i upravo je to namera iza prekršajnih postupaka protiv aktivista. “Sami zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka su takvi da bi sud trebalo da ih odbaci, ili u najmanju ruku da traži dopunu zahteva”, zaključio je.
Vladimir Arsenijević iz udruženja KROKODIL skrenuo je pažnju da su “stihovi” ispisani na fasadama širom Srbije “kukavičje jaje” jer se ne radi o narodnoj pesmi Ječam žela već o njenoj preradi koji je uradio Amfilohije Radović 2011. godine menjajući joj smisao. “Važno je istaći da zidovi Beograda nisu mesto za divljanje i ispisivanje bilo kakvih ideoloških poruka, a vidimo da je većina njih nacionalistička”, dodao je on. Govoreći o razvoju događaja rekao je da policija danas mora svakodnevno da dežura i patrolira pored murala sa likovima srpskih naučnika na bočnom zidu Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, a da je sama svojim nečinjenjem doprinela tome da za time postoji potreba. On je zaključio, rekavši da su u grafite širom Srbije uložene desetine hiljada evra, i da je reč o “državnom projektu sa ciljem da se skrene pažnja sa realnih problema koje ovo društvo ima, loše ekonomske situacije i životom ispod nivoa dostojanstva”.
Predstavnici nekoliko organizacija iz nevladinog sektora (YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Partneri Srbija, Udruženje KROKODIL i Inicijativa mladih za ljudska prava) formirali su radnu grupu koja će do kraja godine pripremiti predloge izmena i dopuna zakona koji regulišu oblast govora mržnje u javnom prostoru i vandalizovanja zidova, a koji će služiti za tekst građanske peticije koja će se ustupiti građanima na saglasnost i potpisivanje krajem ove godine, a nakon čega će i zvanično biti uručena nadležnim institucijama.
