Dok Vučić opisuje Srbiju kao demokratsku državu i sebe kao proevropskog političara, realnost u kojoj živimo ga apsolutno demantuje. Ratni zločinci kao njegovi politički promoteri, nasilje kao metod obračuna sa neistomišljenicima, zloupotreba tužilaštva u cilju zaštite partijskih batinaša i tabloidna propaganda predstavljaju suštinu politike u Srbiji 2017. godine. Svaka sličnost sa devedesetim godinama je namerna, kao i kontiuitet sa politikom Miloševića i Šešelja. Postoji razlika u nijansama, poput toga da li smo se okliznuli na koru od banane ili smo se udarili u vrata.
Premijerova izjava predstavlja vrhunac političke zloupotrebe institucija. Samostalno je presudio da smo prekršili Zakon o javnom redu i miru i slobodu govora i izražavanja, čime je praktično dao uputstva tužilaštvu. Na današnjem ispitivanju u policiji, prebijenim aktivistima je postavljeno više pitanja o razlozima dolaska na skup, načinu organizovanja i samoj organizaciji nego o napadu na njih.
Nakon saopštenja SNS-a kojim pozivaju na naše hapšenje, izjave ministra Stefanovića da smo fašisti, kontinuiranim napadima na internetu i u medijima od strane funkcionera SNS i narodnih poslanika u kojima se koriste naši lični podaci, ne gajimo optimizam da će napadači na nas biti procesuirani.
