Voz 671

Jednog takvog, zimskog, dana, istog datuma u 10 sati ujutru, pre 31 godinu, u vozu u kojem  vi sedite i čitate ove reči, sedeli su građani ove zemlje i čekali da krene voz za Bar. I njih je neko ispratio, i njih je neko čekao, i oni su znali gde su krenuli. 

Te 1993. godine u toku je bio rat, ali su putnici očekivali da ništa ne može da se desi, barem u Srbiji. Voz je napuštao Beograd i kretao se južnije. Ovaj voz jednim malim delom svoje trase prolazi kroz ratom zahvaćenu Bosnu i Hercegovinu i stanicu Štrpci. 

Posle prelaska granice, voz se zaustavio, i već tu putnici nisu znali zašto, jer voz na toj stanici ne staje. Voz su zaustavili uniformisani i naoružani ljudi, koji su putnike u ovom vozu legitimisali, a putnicima nije bilo jasno koga traže. I vi biste se pitali “Ko su ovi ljudi? Koga traže? Šta se dešava?”

Polako je svima postalo jasno koga traže, ako ne pre, onda kada su počeli da iz voza isteruju ljude koji su se drugačije zvali od većine ljudi u Srbiji, koji su imali drugačiju veru. To su bili građani Srbije čiji jedini greh je bio kako se zovu. Neki su tražili da ih puste, neki su ih vređali baš zbog nacionalnosti. 

Ljudi koji su zaustavili voz bili su deo Višegradske brigade Vojske Republike Srpske, jedinica “Osvetnici” koju je predvodio Milan Lukić. Tog dana iz voza broj 671 u stanici Štrpci izveli su 20 osoba.  To je bio poslednji put da su ovi putnici voza 671 viđeni živi.  

Njih osamnaest su bili Bošnjaci, Tomo Buzov, penzionisani oficir JNA se usprotivio otmici rečima “Čija ste vi vojska?” i odveden je sa njima. Jedna nepoznata osoba odvedena je samo zato što je, po rečima očevidaca, bila drugačije boje kože. Svi su odvedeni, mučeni i ubijeni. Tela četiri osobe nađena su i identifikovana krajem 2009. i 2010. godine u jezeru Perućac. Tela ostalih nikada nisu pronađena. Njihove porodice i dalje čekaju da njihovi najmiliji koji su ušli u voz 671 iz njega izađu. 

Danas dok se vozite vozom je trideset i prva godišnjica otmice u Štrpcima i ubistva 20 civila koji su ubijeni zbog svog identiteta. Ovako nešto danas vam deluje nezamislivo, ali jedino što može da spreči ovakve događaje je naš odnos prema prošlosti. 

U tom vozu 1993. godine ste možda mogli da budete vi, ili neko iz vaše porodice, komšija, kolega ili prijatelj. Možda bi oni bili izvedeni. Kako biste se osećali?