Pretnje kojima su oblepljene prostorije Kuće ljudskih prava i demokratije, Žena u crnom, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Inicijative Ne davimo Beograd, dolaze samo dan nakon izlaska izveštaja Amnesty International-a o stanju ljudskih prava, u kome je ocenjeno da su aktivsti za ljudska prava često meta različitih napada i da se njihov angažman odvija u toksičnom okruženju kreiranom od strane vladajućih struktura.
Praksa nekažnjivosti i nedostatka javne osude ovakvih napada dovela je do toga da su oni postali deo svakodnevnice u radu nevladinih organizacija. Pored činjenice da su ovakve pretnje veoma ozbiljne i zahtevaju reakciju nadležnih organa, takođe smatramo da je došlo krajnje vreme da država svojom eksplicitnom reakcijom napravi distinkciju između onih koji svakoga dana insistiraju na poštovanju ljudskih prava i onih koji bi po svom slobodnom nahođenju da ih ukidaju. Ako je država odustala od zaštite građana pa i branitelja ljudskih prava u ovoj zemlji onda je i red da to i prizna.
Postavljamo pitanje institucijama države da li su sada Zavetnici nadležni da odlučuju ko će i do kada raditi svoj posao u ovoj zemlji. Ukoliko je ovo slučaj, onda država treba ozbiljno da se zapita da li je uopšte država ili samo aparatura koja zavetom ćutanja podržava sejanje straha i ugrožavanje svih onih koji pomisle da se bave ljudskopravaškim aktivnostima.
U atmosferi predstojećih gradskih izbora, na kojima se Zavetnici pojavljuju kao politička opcija, veoma je važno da se ovakvo ponašanje ne prećuti, i da bude verbalno osuđeno i insitucionalno sankcionisano. Građani i građanke Srbije nisu zaslužili politički pokret ili partiju koja svoju ideju bazira na ukidanju tuđih, a kojoj je centralna poruka uvek i u svakom slučaju obojena mržnjom i uništavanjem svega što bi se moglo podvesti pod drugo i drugačije.
Zahtevamo pokretanje istrage i za današnje poruke mržnje, kao i za sve sve prethodne gde su Zavetnici ovom društvu ponudili politiku pronalaženja domaćeg neprijatelja obračunavajući se verbalnim ili fizičikim nasiljem.
