Kako se navodi na sajtu Vlade UK, u Londonu se 28. i 29. novembra održava međunarodna konferencija o prevenciji seksualnog nasilja u konfliktima. Kao jedan od govornika prisutnima se obratio i ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić. Kako prenosi list Danas, Dačić je na konferenciji naglasio kako je “ova tema posebno bolna”, a da su tri ključne reči “prevencija, kažnjavanje i edukacija” – oblasti u kojima Republika Srbije nije uradila ništa ni 30 godina nakon ratova.
Činjenica da na ovu temu govori jedan od bliskih saradnika Slobodana Miloševića koji je politički odgovoran za zločine koji su počinjeni, predstavlja potpuno odsustvo razumevanja i empatije za žrtve i preživele. Socijalistička partija Srbije, na čijem je čelu Ivica Dačić, ni nakon smrti Slobodana Miloševića nije se odrekla politike koja je rezultirala najtežim međunarodnim krivičnim delima. Dodatno, u optužnici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju protiv Slobodana Miloševića pominju se i seksualni zločini.
Naprotiv, SPS se zalaže za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću, a aktivno učestvuje u promociji osuđenih ratnih zločinaca. Smatramo da je ovo veliki propust organizatora, bilo da je poziv glasio na Ivicu Dačića ili da je bio upućen Vladi Srbije, da se sa ovako važnog događaja kao ključne poruke istaknu važnost obezbeđivanja sigurnog prostora za žrtve, preživele i njihove porodice, preventivnog delovanja i pružanje garancija da se ovakvi zločini nikada ne bi ponovili.
Trauma ovog zločina, koja se prenosi kroz generacije, ostavlja duboke psiho-socijalne posledice po svaku osobu, a pitanje dece rođene kao posledica ratnog silovanja i dalje je tema koja nije prepoznata.
Ministar Dačić takođe je naglasio da je Srbija spremna da “svoja iskustva podeli sa drugima”. Ova izjava je posebno problematična, s obzirom na to da Srbija ne prepoznaje žrtve seksualnog nasilja u konfliktima kao civilne žrtve rata, što su države u regionu već uradile. Napori organizacija civilnog društva u Srbiji da se ova kategorija prepozna kroz zakone, uglavnom ostaju nevidljivi i bez odgovora od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. U Srbiji, žene koje su preživele seksualno nasilje u ratovima devedesetih ostaju nevidljive i kao žrtve muškog nasilja kao ženama, i kao žrtve ratnih zločina.
Smatramo da je predstavnicima Republike Srbije, kada se govori o ovoj temi, još uvek mesto samo u publici, kako bi možda nešto naučili iz iskustava drugih koji su ovaj zločin prepoznali i rade na tome da preživele žive dostojanstveno i u miru.
Organizacije:
- Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija
- Autonomni ženski centar
- Žene u crnom
- Medika Đakovica
- Zaboravljena djeca rata
- Vive Žene
- Medica Zenica
