Pristup dezinformacijama od javnog značaja

Te informacije mogu biti najrazličitije – to mogu biti statistike, dokumenti, izveštaji, dopisi, itd. Ovo pravo je garantovano Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Član 10), Ustavom (Član 51) i zakonom.

Ukratko: vi tražite informaciju, organ vlasti vam je dostavi, i pravo je ostvareno. Međutim, niko vam ne garantuje da je dostavljena informacija tačna.

Inicijativa je krajem januara od Vrhovnog kasacionog suda tražila informaciju o broju primljenih zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku:

Sud je odgovorio, u zakonskom roku, i Inicijativa je krenula dalje da postupa sa tom informacijom kao zvaničnom – i ta informacija je trebalo da bude objavljena u Inicijativinom izveštaju o pravu na pravično suđenje u pravosudnom sistemu Srbije.

Preokret se dešava 25. marta, kada Vrhovni kasacioni sud objavljuje Godišnji izveštaj o radu Vrhovnog kasacionog suda za 2014. godinu, u kome su navedeni i statistički podaci za 2014. godinu koje je Inicijativa tražila, a koji su znatno drugačiji od podataka koje je Sud dostavio Inicijativi.

Inicijativa šalje stotine zahteva za pristup informacijama godišnje, i na odgovorima zasniva svoja istraživanja, stavove, zaključke – jer ti odgovori predstavljaju zvanične podatke kojima raspolažu institucije čiji rad kontrolišemo. Mi nismo u mogućnosti da proverimo svaki podatak koji od institucija dobijamo, niti smatramo da je to naša obaveza.

Kako Inicijativa može na primer da proveri informaciju koju je BIA dostavila, da su u 2013. godini 52 lica bila pod merama nadzora komunikacija? Od kakve važnosti je pravna pobeda Inicijative pred Evropskim sudom za ljudska prava koji je naložio BIA da nam dostavi podatke o broju prisluškivanih ukoliko nam je BIA dostavila netačne podatke?

Država nam ponekada ponudi sredstva kojima možemo kontrolisati njen rad – poput Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ipak, oni našu kontrolu drže pod kontrolom.