Predmet Brčko: Da li je smešno?

Optužnica protiv Čajevića je podignuta 22. oktobra 2018. godine. Do danas je bio održan samo jedan glavni pretres i to 28. maja 2019. Nakon njega su, zbog tehničkih problema pri uspostavljanju videokonferencijske veze sa Osnovnim sudom Brčko distrikta, odložena čak četiri pretresa. Dana 4. februara 2020. uspešno je održan pretres na kom su, preko video linka, iz Osnovnog suda u Brčkom, svedočila braća S. A. i M. A.

Pred svega četiri osobe u publici u Beogradu, S. A. svedočio je kako su ga vojnici u maskirnim uniformama 10. maja 1992. izveli iz kuće i odveli do zgrade MUP-a odakle je potom prebačen u logor Luka. Uz zid hangara koji se nalazio u okviru logora zatekao je oko 70 – 80 osoba, među kojima i brata i oca.

U logoru mu je optuženi Čajević, za koga ne može reći da li je pripadao vojsci ili policiji, naredio da se prvo šamara sa bratom, a zatim i da stavi njegov penis u usta. Miloš Čajević je terao braću da naizmenično jedan drugom pružaju oralni seks. I smejao se. I dovodio druge da gledaju. I da se smeju. Za S. A. je ta surova igra trajala večno. Ali, S. A. ju je preživeo i danas hrabro govori o njoj. Isto kao što je, nakon njega, govorio i njegov brat M. A.

Sada zastanite. Razmislite na trenutak o tome koliko je u patrijarhalnom društvu teško govoriti o seksualnom nasilju. Onda zamislite koliko je tek teško govoriti o seksualnom nasilju nad muškarcima.

Seksualno nasilje u ratu je ciljano i sistematsko, a zahvaljujući svim onim hrabrim ženama, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju prepoznato je kao zločin protiv čovečnosti.

S. A. nastavlja i govori kako mu je optuženi stavljao nož pod grlo i pretio da će ga zaklati, kako je nakon toga napipao malo krvi sa svog vrata i kako je Čajević na pod prosuo sok i terao ga da ga liže sa tepiha, ali ne može da kaže da li je to prethodilo oralnom seksu ili se desilo nakon njega. Svedok je dodao i to da je pre rata bio u dobrim odnosima sa ocem optuženog, Sretenom Čajevićem, sa kojim je često pio kafu, kao i to da optuženi nije bio u dobrom odnosu sa svojim ocem. Nakon svedočenja S. A. okrivljeni je izjavio da mu je sve o čemu je svedok govorio nepoznato i da nije tačno.

M. A. govori jasnije od brata. Opisuje kako je bratu prvo udario slab šamar, a da mu je onda optuženi, na njemu, pokazao kako šamar treba da izgleda, pri čemu je svedok preleteo preko stola i srušio sve sa njega. Kada mu je brat prišao u pomoć, optuženi je pucao u radijator. Misli da je u logoru bilo preko stotinu ljudi i da su šamaranje i oralni seks trajali dvadesetak minuta. 

Na pitanje predsednice veća, sudije Zorane Trajković o tome da li imaju neke imovinsko-pravne zahteve oba svedoka su rekla da samo žele da se sve završi. S. A. je izjavio da je nakon prethodnog svedočenja završio u bolnici zbog visokog pritiska, a M. A. ja tražio da ga više ne maltretiraju jer su ga na pretres pozivali već tri, četiri puta, a onda ga odlagali.

Reakcije braće govore o tome koliko su sudski procesi teški i iscrpljujući za žrtve i svedoke. Osim što moraju da ponovo proživljavaju ono što bi voleli da nikada nisu, od njih se traži da to čine i po nekoliko puta. Zbog toga, ali i zbog nedostataka sistema za zaštitu žrtava i svedoka ratnih zločina (mali broj kadrova, njihova nedovoljna obučenosti i osetljivost) mnogi se teško odlučuju na pojavljivanje pred sudom, što za posledicu ima to da mnogi zločinci ostaju neosuđeni, a mnoge priče neispričane. O unapređenju prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji, Fond za humanitarno pravo je pisao u predlogu praktične politike objavljenom krajem prošle godine. 

U predlogu praktične politike se, između ostalog, govori i o potrebi psihološke podrške u svim fazama suđenja, a posebno pre početka sudskog procesa.

Ova vrsta podrške je ključna jer se njome sprečava, ili bar umanjuje, sekundarna traumatizacija i viktimizacija oštećenih. No, Služba za pomoć i podršku nema stalno zaposlenog psihologa. U Višem sudu je stalno zaposlena psihološkinja Ljubinka Marković i ona uz saglasnost ili odluku nadležnog organa može biti angažovana u Službi za pomoć i podršku. Takođe, primećuje se i važnost neposrednog kontakta između oštećenih i suda, koji bi se npr. mogao uspostaviti sastancima koji bi prethodili samom svedočenju. Redovna komunikacija suda sa oštećenima, blagovremeno informisanje o toku postupka i obazrivost u obraćanju svedocima, posebno od strane advokata odbrane, još su neki od činilaca koji bi žrtvama znatno olakšali sudski proces. Najzad, zaključak je vrlo prost – žrtve su ljudi, a ne “dokazna sredstva” i u skladu sa time ih i treba tretirati. 

Sledeći glavni pretres u predmetu Brčko zakazan je za 12. mart u 10 časova.