Janković je izabrana kao nova meta jer je jedina od predstavnika državnih institucija osudila seksističke pretnje i uvrede koje je osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj uputio novinarki lista „Danas“ Snežani Čongradin, pri čemu je Poverenica pozvala nadležne organe i da hitno utvrde ko stoji iza napada na urednicu portala kolubarske.rs Dariju Ranković.
Podsetimo, tokom jučerašnjeg zasedanja Narodne skupštine, Vjerica Radeta je sve pojedince i organizacije koji su osudili pretnje upućene novinarki Snežani Čongradin nazvala huljama i izdajnicima koji vode antidržavnu i antisrpsku politiku.
U istom danu, Savet bezbednosti UN-a raspravljao je o novom šestomesečnom izveštaju tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove za bivšu Jugoslaviju i Ruandu (MRMS) Serža Bramerca u kome se pored ostalog navodi da je hapšenje i privođenje Vjerice Radete i Petra Jojića prioritet za rad Mehanizma. Tužilac Bramerc je takođe podsetio u svom izveštaju da je 13. maja ove godine izdata međunarodna poternica za hapšenje, transfer i pritvor poslanika Srpske radikalne stranke Radete i Jojića. Funkcioneri i poslanici SRS Radeta i Jojić optuženi su za nepoštovanja suda, odnosno da su zastrašivali, pretili i nudili mito svedocima u slučaju protiv predsednika SRS-a Vojislava Šešelja.
Komentarišući izveštaj tužioca Bramerca, ministarka pravde Nela Kuburović navela je da da se stavom tužioca prema kojem napredak Srbije u evrointegracijama treba uslovljavati saradnjom sa Mehanizmom, ulazi u politički kontekst saradnje Srbije sa EU, a pravni argumenti se zamenjuju političkim. Pored toga, ministarka Kuburović je navela kako su podaci koje je tužilac izneo o raseljavanju stanovništva sa Kosova, propagandna mašinerija uz pomoć koje je trebalo opravdati bombardovanje Republike Srbije, pre tačno 20 godina, od 78 dana, bez ikakvog povoda i bez odluke Saveta bezbednosti UN. Ova izjava ministarke Kuburović je potvrda reči tužioca Bramerca da su negiranje ratnih zločina i genocida, kao i glorifikacija ratnih zločinaca zavladali u regionu u poslednjih nekoliko godina.
Postupanje ministarke Kuburović pri Savetu bezbednosti UN-a, glasno ćutanje cele Vlade Srbije, na čelu sa predsednicom Anom Brnabić, ali i Zoranom Mihajlović i Rasimom Ljajićem (koji su bili meta Šešeljevih pretnji) na salve uvreda i pretnji prema ženama u javnom prostoru koje su se drznule da imenuju nasilje nasiljem i genocid genocidom, predstavlaju vetar u leđa seksističkom i zločinačkom divljanju Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke koje kao da nema kraja.
Poziv na silovanje Brankice Janković je najgori i najsvežiji dokaz da osuda Šešeljevog govora hitno mora doći od onih koji su ga nosili na reveru, kao i da je prekid skupštinskog mandata Vojislavu Šešelju, kao i procesuiranje Vjerice Radete i Petra Jojića ne samo njihova moralna dužnost nego i zakonska obaveza.
