Desetoro mladih je 20. decembra posetila Kiževak, Rudnicu i Mitrovo Polje, koja su mesta u vezi sa kršenjima ljudskih prava kosovskih Albanaca i Bošnjaka tokom ratova devedesetih. Na lokalitetima Rudnica i Kiževak su 2013. i 2020. godine otkrivene masovne grobnice sa telima kosovskih Albanaca koje su ubile snage bezbednosti SR Jugoslavije tokom rata na Kosovu. Takodje, u selu Mitrovo Polje u periodu od avgusta 1995. do aprila 1996. godine postojao je logor za Bošnjake koji su pobegli na teritoriju Srbije posle pada enklave Žepa, jula 1995. godine.

Nakon otkrića tri masovne grobnice na teritoriji Srbije, početkom 21. veka, Batajnica, Perućac, Petrovo Selo, usledilo je otkriće  masovne grobnice u selu Rudnica  2007. godine na osnovu sudskog procesa protiv Dreničke grupe. Iskopavanja su otpočela 2007. godine, a prva tela su otkrivena 2013. godine, i tu je pronađeno 52 tela kosovskih Albanaca. Iskopavanja na lokalitetu Kiževak su otpočela 2020. godine i tu je pronađeno 10 tela.

Od programskog koordinatora za tranzicionu pravdu Inicijative mladih za ljudska prava Vanje Đurđića mladi su mogli da čuju činjenice o zločinima u kojima su stradali ljudi pronađeni na ove dve lokacije, kao i o operaciji koje su srpske snage poduzele kako bi te ljude tu zakopali.

„Problem oko lokacija Kiževak i Rudnica je to što su prva tela otkrivena tek posle kraja mandata Međunarodnog kriminalnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), pa je tako odgovornost za utvrđivanje činjenica i podizanja optužnica za ove zločine na plećima domaćeg tužilaštva za ratne zločine Srbije, a ono to nije uradilo“ rekao je Đurđić kao odgovor na pitanje kakav je bio sudski epilog pronalaska ovih tela.

Posle posete Rudnici i Kiževku, grupa mladih se se uputila ka Mitrovom Polju, selu gde se nalazi nastavni centar MUP-a Srbije, i gde je od avgusta 1995. do aprila 1996. godine bio logor za zarobljenje Bošnjake. Tu su, od strane pripadnika MUP-a Kruševac, logoraši trpeli razne vidove maltretiranja, psihičko i fizičko nasilje i torturu, uključujući i seksualno nasilje. 

„Iako su poznati imenom i prezimenom, niko od zaposlenih u MUP-u Kruševac, koji je kontrolisao logor u Mitrovom Polju, nije odgovarao pred domaćim sudom za počinjene zločine, dok većina logoraša, zbog društvene stigme, nije rada da priča o pretrpljenom nasilju, naročito seksualnom“ objasnio je Đurđić kada je govorio o nedostatku procesuiranja i memorijalizacije zločina počinjenim na ovom mestu.

Mladi su takođe imali prilike da čuju o državnoj politici zaborava ovih mesta, pošto država pokušava da protokom vremena učini da se ova mesta zaborave kao i zločini koji su se tamo desili.

*Finansirano od strane Evropske Unije