U okviru obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog društva, organizuju sledeće aktivnosti u Beogradu:
-Ulična akcija Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici” u sredu 10. jula od 19:30 do 20:30, na Brankovom mostu i Fruškogorskoj ulici (kod Parka nesvrstanih zemalja).
-Skup paljenje sveća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava kao izraz poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici, u četvrtak 11. jula od 19:00 do 20:00 kod parka između Predsedništva i Skupštine grada.
-Uvod u predstavu: Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji biće odigran u četvrtak 11. jula godine, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa početkom u 20 časova. Ulaz na događaj je besplatan.
Genocid u Srebrenici je najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.
Ovom prilikom podsećamo da je:
Država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zbog toga što što su njeni državni organi imali informacije o genocidu ali ništa nisu uradili da spreče genocid u Srebrenici.
Nizom presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ ICTY) van razumne sumnje, dokazana je individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.
Sramna i porazna činjenica da nijedan od zvaničnika Republike Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid, što potvrđuje kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i društva. Državnoj politici negiranja genocida najviše doprinosi kontinuirano odbijanje aktuelnog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da zločin u Srebrenici imenuju genocidom, u čemu ih slede ne samo političari i političarke vladajuće koalicije, nego i značajan deo opozicionih političara i političarki.
Za državne institucije Srbije genocid u Srebrenci je zabranjena reč, a u režimskim medijima za negatore genocida neograničeni su sloboda i javni prostor, dok pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid. Ukratko, Srbija je država ne samo organizovanog zaborava zločina, brisanja tragova počinjenih zločina, već opstaje i ideologija koja je omogućila državno organizovani zločin – genocid.
U celom svetu, posebno u državama i institucijama Evropske Unije kao i Saveta Evrope, 11. jul obeležava se kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici. Najvažnije međuvladine evropske institucije zahtevaju da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, jer je to vređanje i ponižavanje žrtava, ugrožavanje mira i bezbednosti prvenstveno građana/nki BiH, kao i cele regije. Na sve te zahteve i apele država Srbija ostaje slepa i gluva, čime potvrđuje jaku sponu između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid.
Mi dole potpisane organizacije i dalje zahtevamo da:
- Država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice;
- Da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava;
- Da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire;
- Da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca;
- Da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma;
- Da javne politike koje Srbija kreira i unapređuje u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja ratnih zločina;
- Da da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Republici Srbiji.
Na dan 11. jula iskazaćemo solidarnost i odgovornost odlaskom grupe aktivistkinja i aktivista na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenica, gde ćemo, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava. U dokumentu u prilogu dostavljamo vam spisak komemorativnih aktivnosti koje će organizacije civilnog društva organizovati u cilju odavanja počasti žrtvama.
Potpisnici saopštenja:
- Žene u crnom
- Inicijativa mladih za ljudska prava
- Mreže Žene u Crnom
- Dah Teatar
- Škart kolektiv
- Autonomni ženski centar
- Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
- Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
- Fond za humanitarno pravo
- Centar za kulturnu dekontaminaciju
- Centar za primenjenu istoriju
