Godina za nama je za rad Inicijative mladih za ljudska prava, bez obzira na drugu pandemijsku godinu, bila izazovna pre svega zbog ograničenja javnog prostora za delovanje i naših napora da simbol mržnje i poricanja ratnih zločina – mural Ratka Mladića uklonimo i tako očistimo obraz Beograda i Srbije.
Stranice koje su pred vama predstavljaju pregled naših aktivnosti u prethodnoj godini koju teško da bismo prebrodili bez naših aktivistkinja, aktivista, saborkinja i saboraca, građana i građanki Srbije i regije bivše Jugoslavije koji kritikuju ali i podržavaju naš rad.
Trudili smo se u prošloj godini da podstaknemo dijalog između srpskog i kosovskog društva organizacijom još jednog festivala “Miredita, Dobar dan!”, ovog puta u Prištini. U odnosima zvaničnog Beograda i Prištine pokušavali smo da predstavimo važnost ali i prepreke u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu, kao i da se ovo pitanje konačno postavi kao jedno od najuregentnijih za čije rešenje je neophodno preuzimanje odgovornosti od strane obe
vlade i međunarodne zajednice.
Naša misija da podstičemo trajni mir u regionu ogledala se u tome da zahtevamo poštovanje zakona i povratničkih prava kao i da kontinuirano podsećamo da bez priznanja i adekvatne memorijalizacije albanskih civila koji su tajno zakopani u Batajnici nema evropske budućnosti Srbije.
U okviru programa tranzicione pravde pamtili smo i pratili komemoracije posvećene ratovima i ratnim zločinima iz perioda 1990-ih u Srbiji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Crnoj Gori. Početkom ove godine objavili smo regionalni izveštaj i priručnik o komemorativnim praksama za period od januara do oktobra 2021. godine.
Reagovali smo na slavljenja ratnih zločinaca od strane institucija i političkih partija, podsećajući javnost u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije da bez univerzalnog poštovanja žrtava nema ni mrve od “pogače pomirenja”. Zato smo 11. jula prošle godine najavili postavljanja virtuelnog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici “Život je ono što sanjaju mrtvi”, autorke Mie David.
Bavili smo se edukacijom mladih iz regiona organizujući radionice za mlade istraživače i istraživačice na temu “Kako da istražujem i izveštavam o stanju ljudskih prava?”. Predstavili smo našu novu informativnu platformu defende.rs gde se na jednom mestu mogu pronaći sve relevatne činjenice o stanju ljudskih prava u Srbiji na osnovu javno dostupnih izveštaja domaćih i međunarodnih organizacija. Defende.rs pruža i praktične savete za sve one koji planiraju da se obrate nezavisnim kontrolnim institucijama u Srbiji.
Organizovali smo treninge na temu “Prakse sećanja na genocid u Srebrenici” gde smo okupili mlade aktiviste i aktivistkinje sa ciljem da ih upoznamo sa sudski utvrđenim činjenicama u vezi sa genocidom u Srebrenici.
Kao odgovor na svakodnevno poricanje ratnih zločina i genocida u Srebrenici, u saradnji sa istaknutim pojedincima i pojedinkama iz oblasti umetnosti, aktivistima i aktivistkinjama za ljudska prava i novinarima producirali smo šest razgovora kao i zbornik tekstova na temu genocida u Srebrenici.
Otvaranjem izložbe „Progovara(j)mo“ Muzeja ratnog djetinjstva iz Sarajeva u oktobru, pokrenuli smo dijalog koji se bavi posledicama rata iz ženske perspektive koja često ostaje zanemarena u razgovorima o prošlosti. Organizovali smo niz događaja u Beogradu posvećenih borbi protiv seksualnog nasilja u ratu. Pored izložbe, u okviru tematske nedelje organizovane su panel diskusije, promocije knjiga i projekcije filmova, u cilju podsećanja javnosti u Srbiji na problem seksualnog nasilja u ratu i potrebe preživelih.
Kako ratnohuškačka propaganda i masovna kršenja ljudskih prava nisu fenomen koji vezan isključivo za Balkan, u okviru našeg globalnog programa objavili smo analizu o ulozi medija u ratnim dešavanjima pod nazivom “Uloga medija u ratnim zločinima: Slučajevi Bosne i Hercegovine i Ruande”.
Od svog nastanka do danas, Inicijativa se bori za iste vrednosti. Ostajemo na istom kursu s tim što ćemo pokušati da 2022. godine budemo još aktivniji na polju obrazovanja mladih kao i inovativni u odnosu prema regionalnom suočavanju sa prošlošću.
Uprkos činjenici da već tri meseca svedočimo agresiji na Ukrajinu, zaoštravanju odnosa u regionu, pretnjama ratom u BiH i prekinutim dijalogom u odnosima Srbije i Kosova, nastavljamo borbu za mir i iskrenu saradnju u regionu.
Za Incijativu mir nije puko odsustvo rata, već trajni proces koji podrazumeva rad na prevenciji nasilja i permanentnu saradnju zemalja i ljudi u regionu baziranu na uzajamnom poštovanju i solidarnosti.
U 2022.godini nastavljamo da pokrećemo važne teme, pamtimo, pozivamo na odgovornost i kreiramo bolji region za sve nas.
Solidarni pozdrav!
