Seksizam, uvrede i pretnje Šešelja su posledica negiranja genocida u Srebrenici od zvaničnih vlasti u Beogradu, dodaje on.
“U osnovi svega je seksizam, ali on dolazi iz njegove politike, politike odbrane zločina Vojislava Šešelja i političkog programa SRS na kojem je ova zemlja devedesetih vodila ratove”, kaže Milosavljević za Novi magazin i naglašava: “Od samog Šešelja veći problem je što takvo njegovo istupanje nailazi na prećutno odobravanje vladajuće koalicije i Srpske napredne stranke, što sugeriše da se uopšte nije promenila. U prilog tome idu i negativni odgovori na pitanja može li Šešelj zbog govora u Skupštini da bude kažnjen, ako već ne postoji politička volja da bude izbačen iz parlamenta. Oduzimanje mandata Šešelju nije samo pitanje volje i moralne obaveze već i zakonska obaveza po članu 88. Zakona o izboru narodnih poslanika jer su ispunjeni zakonski osnovi za njegovo izbacivanje iz Skupštine, pošto je pravosnažno osuđen. Nadležni skupštinski odbor trebalo je samo to da konstatuje i udalji ga još aprila prošle godine.”
*Kažete seksizam, a diskriminacija po polnom, rodnom i političkom osnovu u oba ova slučaja, kao i u mnogim ranijim?
Nesumnjivo. Žene su konstantna meta napada ne samo Vojislava Šešelja već i velike većine ljudi koji podržavaju i održavaju ovaj režim. Sa druge strane, svako ko izrazi stav koji odudara od tog nacionalističkog, nailazi na napade koji se baziraju na uvredama po osnovu izgleda, porekla, porodice… Patrijarhalni obrazac, seksizam i politika odbrane zločina usko su povezani, a ponovio bih i ono što je gospođa Čongradin naglasila, problem je što su zločinci koji su se i okoristili tokom ratova danas na neki način ličnosti od ugleda ili bar uticaja, a trebalo bi da bude obrnuto – da su porodice žrtava, ljudi iz Hrtkovaca, proterani iz Vojvodine i duge žrtve dobili moralnu i materijalu satisfakciju od države.
Sve to posebno brine u kontekstu odlaska Haradinaja u Hag na saslušanje, pošto i najviši zvaničnici Srbije, uključujući predsednika, zločine OVK komentarišu braneći sve one srpske generale koji su pravosnažno osuđeni. Srpsko društvo mora naći način kako da se usprotivi tome, a najbolje je solidarisanje sa svim žrtvama zločina i jasno izrečen stav da je nedopustiva relativizacija zločina.
*Vratimo se na trenutak na koleginicu Čongradin i gospođu Janković – ima li elemenata govora mržnje u Šešeljevim istupima?
Šešelja poslanički imunitet štiti od tako kvalifikovanog dela, ali najveći problem je što svi mehanizmi njegove osude zavise od političke volje vladajuće koalicije, koja pokazuje da nije skinula ni majice sa Šešeljevim likom ni bedževe, samo se kriju iza evropskih odela i kravata.
*Sem nekoliko izuzetaka kao što su novinarska udruženja, i NVO, i pojedinaca, javnost ćuti. Indoktrinirana, uplašena, ravnodušna…
Sve zajedno; deo društva koji je imao nesreću da živi i preživi Šešeljevo vreme nema više snage da izdrži svakodnevne pretnje, dok je mlađi deo društva zbunjen, nije obrazovan da pojmi obim zločina koji se desio devedesetih i shvati ko je odgovoran u svakom smislu. Tako dobijate javnost koja mahom ćuti. Najvažnije je da svako ko je digao glas ne odustane, svaki taj glas važan je kao referentna tačka za promene koje će, svakako, morati da se dogode ako Srbija želi da se priključi civilizacijskim vrednostima. U protivnom, pokazaće se da je Srbija trošna kuća u kojoj su stradali svi sem onih koji su tu ratnu politiku vodili.
*Povodom obeležavanja godišnjice genocida u Srebrnici, sa više relevantnih međunarodnih adresa stigli su zahtevi Srbiji da prizna presude da je reč o genocidu. Očekujete li da se to dogodi do očekivanog ulaska Srbije u EU? Ne zaboravimo da je Srebrenica povod Šešeljevim napadima.
To će morati da se dogodi i postoji niz mehanizama u pristupnim pregovorima za pritisak da se najveći zločin počinjen na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata prizna. I ja bih rekao da je među svim porukama koje su ovih dana poslate Srbiji posebno važna ona koja je ovdašnjoj vladajućoj koaliciji stigla iz Evropske narodnjačke partije – da ne postoji razlog za poricanje genocida u Srebrenici.
Dobro je što i na domaćoj sceni imamo, rekao bih, nove-stare glasove koji su se osmelili i rekli da je u Srebrenici počinjen genocid, kao što su saopštenja Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana i Građanskog demokratskog foruma uz LDP I LSV.. To je pomak koji se očekivao pre deset godina, kad su aktivisti Inicijative hapšeni ispred Skupštine zbog transparenta, dok je vladajuća koalicija sa DS na čelu mirno gledala, ali dobro je da se makar danas dešava. I verujem da će ta saopštenja obavezivati ljude koji su ih izdali.
Uz međunarodni pritisak i promenu stava prema žrtvama genocida, doći će i do priznanja. Mi ćemo dati svoj doprinos 11. jula naredne godine performansom umetnice Aide Šehović u Beogradu.
*Govorite o performansu “Što te nema”?
Da, “Što te nema” ove godine je bio u Veneciji, prošao je desetak gradova, ali ocena je da će njegovo prikazivanje u Beogradu biti posebno važno. To radimo u saradnji sa Forumom ZDF i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine jer mislimo da se prenosom slike o ljudskim gubicima najbrže dolazi do svesti o zločinima. I mislim da je to posebno važno za srpsko društvo koje se, pre pomirenja sa drugim društvima, samo mora izlečiti od ratnih rana i tegoba koje nisu prepoznate, a uzrok su što i danas govorimo o Vojislavu Šešelju, a ne o stradalima i nestalima.
*Za kraj, vratimo s početku; predsednica parlamenta je sa nedelju dana zakašnjenja shvatila da se Šešelj neprimereno ponaša i pozvala opoziciju da zajedno menjaju poslovnik. Može li promena poslovnika da promeni Šešelja?
Ne, samo primena zakona pomaže; ni ona neće promeniti Šešelja i njegovu politiku, ali ukidanjem njegovog mandata Srbija bi pokazala da poštuje principe parlamentarizma i vladavine prava.
Izvor: Novi Magazin; Foto: Lazara Marinković
