Iako je u pitanju opštepoznata činjenica, Inicijativa ističe da je predlog Zakona o javnom okupljanju predstavljen sa zakašnjenjem od 9 godina. Naime, novi Zakon koji uređuje ostvarivanje slobode okupljanja trebalo je da bude donet neposredno nakon donošenja novog Ustava, 2006. godine.
Pošto to nije urađeno, Ustavni sud je u aprilu ove godine odlučio da je Zakon u celosti u suprotnosti sa Ustavom, i dao rok od 6 meseci Narodnoj skupštini da donese novi zakon. Ustavni sud učinio je ovo na sopstvenu inicijativu, nakon što je utvrdio da je nekoliko skupova u Republici Srbiji protivustavno zabranjeno – pre svega Parade ponosa 2009. i 2011. godine, kao i osmomartovski marš Žena u crnom.
U mnogim aspektima predlog zakona okupljanje građana svodi na tehničke pojedinosti, bez prepoznavanja direktne veze slobode okupljanja sa slobodom udruživanja i slobodom izražavanja – neophodnim vrednostima da bi se jedno društvo nazvalo demokratskim.
U roku od šest meseci koji je Ustavni sud odredio kao “grejs” period, u kome će i dalje važiti aktuelni zakon, nije bilo vidljivih aktivnosti na pripremanju i donošenju novog zakona, što je samo posledica dugogodišnjeg ignorantskog odnosa vlasti prema slobodi okupljanja, koja je, podsećamo, jedno od najosnovnijih ljudskih prava. Prvi nacrt zakona objavljen je praktično istog dana kada je na snagu stupila Odluka USS o stavljanju van snage važećeg Zakona. Vremensko trajanje javne raprave bilo je na zakonskom minimumu, uz okrugle stolove o kojima javnost nije bila na adekvatan način obaveštena.
Opšti zaključak jeste da duh zakona ne prepoznaje suštinu prava na slobodu okupljanja, već ga umanjuje na prostu činjenicu da će se na određenom mestu u određeno vreme ljudi okupiti. U prilog ovom zaključku ide i činjenica da se zakon potpuno jednako odnosi na skupove koji su u svojoj suštini društveno-politički (što je u biti ovog ljudskog prava), kao i na zabavne, kulturne i sportske. U mnogim aspektima predlog zakona okupljanje građana svodi na tehničke pojedinosti, bez prepoznavanja direktne veze slobode okupljanja sa slobodom udruživanja i slobodom izražavanja – neophodnim vrednostima da bi se jedno društvo nazvalo demokratskim.
U pozitivnijem tonu, Inicijativa ističe da je predlog Zakona koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini, u nekim ključnim delovima poboljšan u odnosu na verzije nacrta zakona koji su predstavljeni javnosti u prethodnim mesecima. Pohvalno je da su prihvaćena određena rešenja na kojima su insistirale organizacije za zaštitu ljudskih prava, uključujući i Inicijativu mladih za ljudska prava.
Ipak, još uvek postoje određene odredbe koje značajno ograničavaju slobodu okupljanja ili direktno ili potencijalno kroz nejasne formulacije koje ostavljaju prostor za kasnije zloupotrebe. Ta ograničenja nemaju utemeljenje u Ustavu, i izvesno će biti predmet odlučivanja Ustavnog suda ukoliko Zakon bude usvojen u ovom obliku. Neopravdano su ograničeni mesto i vreme okupljanja, uz brojne druge ograničavajuće faktore. Državni organi su bezrazložno oslobođeni obaveze prijave skupa, i ostalih dužnosti koje zakon propisuje, čime su stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na građane i pravna lica. Takođe, zakon je u brojnim odredbama upodobljen interesima organa javne vlasti, a ne interesima građana i građanki kao uživaocima prava na mirno okupljanje.
Inicijativa apeluje na narodne poslanike i poslanice, da u svojstvu predstavnika/ca građana i građanki, uzmu u obzir pripremljene primedbe i amandmane na predlog Zakona o javnom okupljanju i time značajno doprinesu unapređenju sistema zaštite ljudskih prava u Srbiji.
UPDATE
18.01.2016.
Zaštitnik građana objavio Mišljenje na Predlog Zakona o javnom okupljanju
U Mišljenju na Predlog Zakona o javnom okupljanju koje je Zaštitnik građana objavio 18.01.2016. godine ukazuje se na neusklađenost odredbi ovog predloga sa Ustavom Republike Srbije i presudom Ustavnog suda Srbije kojom je Zakon o okupljanju građana stavljen van snage.
Zaštitnik građana je posebno istakao ograničenja slobode okupljanja koja nemaju osnov u Ustavu Republike Srbije, pre svega prostorno i vremensko ograničenje. Zaštitnik je mišljenja da tekst zakona koji je Vlada predložila ne garantuje delotvornu pravnu zaštitu organizatoru okupljanja, što je predstavljao osnovni argument Ustavnom sudu za stavljanje van snage prethodnog Zakona o okupljanju građana. Takođe, stav Zaštitnika građana jeste da su predviđene novčane kazne previsoke, i da mogu uticati na odvraćanje od organizovanja javnih okupljanja.
Inicijativa poziva narodne poslanike da amandmanima izmene pomenute odredbe predloga Zakona u skladu sa mišljenjem Zaštitnika građana. Sve zamerke koje je izneo Zaštitnik već su uvrštene u amandmane koje je Inicijativa uputila narodnim poslanicima.
