Prvog dana programa, na predavanju o osnovama tranzicione pravde, Marijana Toma je sa učesnicima i učesnicama razgovarala o istorijatu pojma tranziciona pravda, o njenim ciljevima, kao i o mehanizmima kao što su krivična pravda, komisije za istinu, reparacije i reforma institucija na primeru država Latinske Amerike, Ruande, Španije, Kanade.
Na drugom predavanju u sklopu prvog dana, učesnicima i učesnicama se obratio Ivan Jovanović iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, koji je održao predavanje o krivičnoj pravdi kao mehanizmu tranzicione pravde i koji se osvrnuo i na rad i nasleđe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). On je sa učesnicima i učesnicama razgovarao o bitnosti krivične pravde u tranzicionoj pravdi, o tome kako je MKSJ krenuo sa radom i zbog čega i na čemu trenutno radi Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove i koje su to bile prve presude.
Poslednje predavanje u sklopu prvog dana je održala Jelena Đureinović, sa Univerziteta u Beču i iz Fonda za humanitarno pravo, na temu memorijalizacije, pa je tako sa učesnicama i učesnicima više pričala o pojmu memorijalizacije sa naglaskom na to koju ulogu ona ima u sprečavanju ponavljanja zločina, o nazivima ulica i trgova i spomenicima i kakvu ulogu “memory activism” ima u sprečavanju revizionizma.
Na početku drugog dana, predavanje je održala Nevena Škrbić Alempijević, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, koja je pričala o pojmu društvenog sećanja, kao i o odnosu indivudalnog i kolektivnog sećanja. Ona je kroz svoje predavanje postavila nekoliko bitnih tema kao što su to da li sećanje može biti društveno, kako se ono prenosi, koji je odnos politika pamćenja i kulture sećanja kao i da li i zašto društva zaboravljaju.
Drugo predavanje drugog dana održao je Nikica Torbica, aktivista DKolektiva iz Osijeka i istoričar, koji je sa učesnicama i učesnicima razgovarao o tome kako i zašto učimo istoriju, šta je to službena istorija i na koji način se koristi u školama, kakav je odnos sa “drugim” kroz učenje o sukobima, kakva je praksa u Hrvatskoj i šta je rešenje za nacionalističko interpretiranje istorije.
Poslednje predavanje drugog dana održala je Lejla Gačanica, pravna savetnica i nezavisna istraživačica, koja je održala predavanje o reparacijama. Učesnici i učesnice su imali priliku da se upoznaju sa pojmom reparacija, njihovim oblicima i vrstama, o pojmu civilne žrtve rata i kroz primere reparacija Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine još više približila ovaj pojam našim učesnicima i učesnicama. Takođe se osvrnula i na sveprisutno negiranje ratnih zločina i genocida i na pojam vettinga.
Poslednjeg dana, učesnici i učesnice su imali priliku da slušaju predavanje Mine Damnjanović, feminstičke aktivistkinje i politikološkinje, koja je pričala o temi silovanja u ratu. Silovanje u ratu i seksualno porobljavanje je prvi put u istoriji prepoznato kao zločin protiv čovečnosti, zahvaljujući presudama MKSJ. Naša predavačica je pričala više o feminstičkoj definiciji seksualnog nasilja, o konvencijama Ujedinjenih nacija i Ženevskim konvencijama kao i o tome kakva su zakonodavstva po ovom pitanju u regionu. Na kraju, jedna od bitnih tema u ovom kontekstu jeste tema Ženskih sudova.
Na samom kraju Škole, imali smo zadovoljstvo i čast da razgovaramo sa Jasmilom Žbanić, rediteljkom prvog igranog filma o genocidu u Srebrenici, “Quo Vadis, Aida?”. Neke teme razgovora su bile usmerene ka tome kakav je odnos mladih prema filmu, kako je publika u Srbiji dočekala film i o motivaciji za rad na filmu o Srebrenici. Razgovor je moderirala Branka Vierda iz Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatska. Ceo snimak razgovora možete pogledati na fejsbuk stranici YIHR Srbija.
Ovim putem se zahvaljujemo svim učesnicima, učesnicama, predavačima i predavačicama na izdvojenom vremenu, sjajnom druženju i znanju koji su doprineli tome da Škola tranzicione pravde bude uspešna!
