Uz pomoć programa učesnici i učesnice su saznali više o ratnim zločinima koji su počinjeni na mestu „Kazani” za vreme opsade Sarajeva i o njihovoj percepciji u javnom životu Bosne i Hercegovine.
Prvi dan programa, učesnici/ce su posetili Historijski muzej Bosne i Hercegovine (BiH) gde su imali priliku da se upoznaju sa regularnom muzejskom postavkom o opsadi Sarajeva i svakodnevnog života običnih ljudi za vreme nje. Drugi deo dana, učesnici/ce su učestvovali na konferenciji „Kazani: 30 godina kasnije” koju je organizovalo Udruženje za društvena istraživanja i komunikaciju (UDIK), fondacija Friedrich-Ebert-Stiftung i forum ZFD. Neki od govornika/ca na konferenciji su bili Edvin Kanka Ćudić (UDIK), Denis Džidić (BIRN), Vildana Selimbegović („Oslobođenje”), Lejla Gačanica (Fondacija Cure / Inicijativa Mir sa ženski licem), kao i mnogi drugi. Konferencija je nastojala da problematizuje ulogu medija, umetnosti i lokalnih vlasti u procesu kritičkog suočavanja bosanskohercegovačkog društva s sarajevskim Kazanima.
Poslednji dan programa, učesnici/ce su zajedno sa koordinatorom UDIK-a Edvinom Ćudićem posetili lokalitet Kazani i razgovarali o dešavanjima tokom rata koja se vežu za sam lokalitet, uključujući zločine, sudske procese, te na kraju i sam proces postavljanja spomenika. Nakon toga, učesnici/ce su obišli i druge lokacije u gradu koje su važne za kulturu sećanja i proces memorijalizacije u Sarajevu, uključujući i Muzej ratnog djetinjstva i Sarajevsku Vijećnicu.
Na kraju dana učesnici/ce su gledali bosanskohercegovački kandidat za Oskara – film „Ekskurzija”, koji se bavi pitanjima vršnjačkog nasilja, seksualnosti i odrastanja.
Na pitanje šta je naučila zahvaljujući ovom programu, učesnica Bojana Radojević je odgovorila: „Zahvaljujući ovom programu mogu reći da sam upoznala Sarajevo, videla sam njegovu lepotu i njegove ožiljke. Naučila sam više o njegovoj skorašnjoj istoriji, iako sam imala neko predznanje, sada sam dobila kompletniju sliku zahvaljujući bliskom kontaktu sa posledicama koje je rat ostavio na Sarajevo, u vidu brojnih spomen-obeležja i muzeja. Naučila sam više i o zločinu na Kazanima, o tome kakav je odnos sarajevskih vlasti i medija u odnosu na isti i ratnim zločincima.”
