Inicijativa mladih za ljudska prava učestvovala je na konsultativnom sastanku organizovanom u okviru Foruma civilnog društva 2026, u okviru tematske oblasti „Proširenje i zajednička evropska budućnost“. Sastanak je održan onlajn 31. avgusta 2026. godine, u organizaciji Centra za evropske politike iz Beograda, u partnerstvu sa Evropskim institutom za politiku iz Skoplja.
Organizacije civilnog društva iz regiona Zapadnog Balkana ukazale su na zabrinutost zbog rizika da se trenutni zamah u procesu proširenja suzi na kratkoročni prijem usmeren na zemlje predvodnice, sa ciljem ostvarenja članstva do 2030. godine, umesto da se razvije sveobuhvatna i dugoročna politika prema Zapadnom Balkanu kao celini, uzimajući u obzir sve veći politički i izborni oprez uoči izbora za Evropski parlament 2029. godine, dodatno pojačan jačanjem krajnje desnice i nerešenim izazovima povezanim sa Ukrajinom, zastojem u sopstvenoj institucionalnoj reformi EU, kao i kontinuiranim nazadovanjem demokratije i neujednačenim rezultatima reformi u pojedinim zemljama kandidatima, što sve može negativno uticati na buduće proširenje.
Cilj konsultacija bio je da se proceni kako bi ova kretanja mogla dovesti do fragmentacije procesa proširenja, da se razmotre strateški troškovi koje bi takav razvoj događaja nosio za region i EU i da se razgovara o tome kako mehanizmi postepene integracije, uključujući elemente modela postepenog pristupanja (Staged Accession Model), mogu pomoći u očuvanju kredibilne i koherentne perspektive članstva za sve države kandidate sa Zapadnog Balkana i nakon trenutno predviđenog roka do 2030. godine.
Učesnici sastanka izrazili su zabrinutost da postoji visok rizik da će trenutni zamah u procesu proširenja na kraju rezultirati pristupanjem samo jedne ili dve zemlje, nakon čega bi usledilo usporavanje procesa za ostatak regiona. Takođe je istaknuto da institucije EU samo delimično prepoznaju rizik od ponovnog zastoja u procesu proširenja, pri čemu bi najozbiljnije posledice bile dalje nazadovanje demokratije, zarobljavanje države i povećana geopolitička ranjivost regiona.
Učesnici su se osvrnuli i na pitanje postepene integracije, insistirajući na tome da EU treba da revidira metodologiju proširenja kako bi pristupanje većem obimu prava bilo formalno povezano sa otvaranjem klastera i zatvaranjem pregovaračkih poglavlja, kao i da obezbedi da politička dimenzija postepene integracije prati tempo njene ekonomske dimenzije.
Ovo je bio jedan od tri online konsultativna sastanka, pri čemu je fokus prva dva sastanka bilo pitanje tzv. non-papers koji se odnose na proširenje, kao i bilateralnim sporovima i regionalnom saradnjom.
Nakon završetka ovih sastanaka, Inicijativa mladih za ljudska prava učestovala je na događaju “From Polls to Policy: Shaping the Upcoming EU Enlargement Agenda”, održanom 15. septembra u Evropskoj kući u Beogradu, na kojem su predstavljeni nalazi sastanaka i nacrti preporuka. Na osnovu konsultativnih sastanaka, definisano je pet preporuka upućenih institucijama Evropske unije i zemljama Zapadnog Balkana: izgraditi transparentnu lestvicu postepene integracije; učiniti postepeno institucionalno učešće dostupnim svim državama kandidatima; maksimalno iskoristiti akte pristupanja kao instrumente za zaštitu vladavine prava i funkcionalnosti EU nakon proširenja; osigurati kontinuitet procesa proširenja i nakon 2030. godine; povećati i reformisati finansiranje od strane EU kako bi se sačuvala budućnost civilnog društva.
Sofija Todorović, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji, učestvovala je kao govornica na posebnoj sesiji u okviru ovogodišnjeg Foruma civilnog društva Berlinskog procesa održanog u Prištini od 5. do 7. oktobra, koji je organizovala Fondacija za otvoreno društvo.
Sesija je obuhvatala neformalni razgovor sa Bronom Hajnds, suosnivačicom Ženske koalicije Severne Irske, sa fokusom na ulogu ženskog liderstva u izgradnji mira i značaja inkluzivnih pregovora za postizanje trajnih sporazuma. Oslanjajući se na iskustvo Brone Hajnds u uključivanju žena u mirovni proces koji je doveo do Sporazuma na Veliki petak, u diskusiji je istaknuto kako inkluzivni pristupi pregovorima mogu doprineti održivijem miru.
U razgovoru kojim je moderirala Sofija Todorović, razmatrana su dva različita konteksta sukoba, uz analizu toga kako učešće i liderstvo žena mogu oblikovati napore u izgradnji mira. U diskusiji je naglašena važnost zastupljenosti različitih glasova u mirovnim procesima, uz potrebu da inkluzivni dijalog ostane u središtu napora za postizanje trajnih sporazuma.
Finansirano sredstvima Evropske unije. Stavovi i mišljenja izraženi u ovom tekstu pripadaju isključivo autoru/autorima i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije niti Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu. Evropska unija i organ koji dodeljuje sredstva ne mogu se smatrati odgovornim za njih.
