Hronike Grafita: Podsvesni Nacionalistički Razgovori u Beogradu

Planinarenje Kroz Grafite – Svakodnevni Podsetnik na Srbiju i Kosovo:

Kako bih napravila neke fotografije za članak, prošla sam kroz postavku nacionalističkih grafita u Beogradu. Oni koji se najčešće ponavljaju opisuju Srbiju, šta znači biti Srbin, ratove devedesetih, ljude koji su preminuli (uključujući i murale), puno ličnih ispovesti, a posebno se ističu grafiti o Kosovu. Sve nejasne poruke stapaju se i ne dolaze do izražaja, ali one vrlo jasne kao da se deru na mene. Ne želim da uzmem za ozbiljno poruke na zidu, jer neke od njih zvuče kao pretnja. Da li je to neko napisao kao kroz formu terapije izražavanja na umetnički način? Ili su te pretnje oblik samoregulacije – kada ne možete izraziti svoje potrebe pa težite da budete zlonamerni prema drugima. Odgovor verovatno nikada neću saznati, a i nisam ovde da sudim, ali ono što sam prikupila tokom svoje šetnje, koja je prerasla u planinarenje kroz tunele i hladne ulice… Predstavlja priču o našoj kolektivnoj psihi.

Opasnost Zanemarivanja Simbola:

Ja mogu reći “Svastika je samo simbol”. Od tebe bih za uzvrat dobila zabrinjavajući pogled. Iako grafiti mogu delovati kao čist vizuelni izraz, zanemarivanje poruke koju nose ili onoga što crtež predstavlja je vrlo opasno. Prepoznavanje njihovog značajnog uticaja je prvi korak ka kreiranju izbora u skladu sa autentičnim ličnim vrednostima i verovanjima.

Ako stavimo na stranu umetnički izraz, zidovi naših krajeva nose političke konotacije kojima se izlažemo svakodnevno. Grafiti postaju alat za politički komentar, i svesni ili nesvesni da učestvujemo, mi postajemo publika. Uticaj grafita na našu podsvest ne treba otpisati jer baš to predstavlja jednu od spona formiranja naših stavova, kao što je kompleksna veza između Srbije i Kosova.

Suptilni Uticaj Vizuelnih Podsticaja:

Želela bih da skrenem pažnju na dva psihološka fenomena: Incidentalno učenje i Efekat pukog izlaganja. Incidentalno učenje ističe kako individue upijaju informacije iz svog okruženja bez svesnog napora. Efekat pukog izlaganja, predstavljen od strane psihologa Roberta Zajonca, pojašnjava kako konstantno izlaganje određenim stimulansima može stvoriti osećaj pznatog i dalje razviti sklonost ka tom podsticaju.

Razumem kako ova dva opšta termina deluju zbunjujuće, ali ako se skoncentrišete lako se primenjuju i razumeju u kontekstu naše teme. Kada smo stalno izloženi vizuelnim podsticajima (stimulansima) odnosno u ovom slučaju grafitima kao što su “Ratko Mladić srpski heroj” ili “kada se vojska na Kosovo vrati” sa trobojkom; naša podsvest može da razvije sklonost ka tim izjavama, čak i ako se nismo svesno trudili da razumemo šta one znače ili predstavljaju.

Ako ranije niste proučavali istoriju i događaje koji se provlače kroz grafite, a koji su uglavnom vezani za ratove 90-ih kao što je prethodno pomenuto, ne možete znati i izabrati drugu perspektivu u koju ćete da verujete. Možete li?

Kada kažem „proučavali istoriju i događaje“ mislim na – sproveli ste neko lično istraživanje podržano akademskim člancima, ili ste pohađali visoke škole i obrazovne radionice koje se bave specifično tim temama. Jer znanje koje imate iz osnovne i srednje škole državnog sistema, kao i od vaših vršnjaka i roditelja je (najverovatnije) razvodnjeno, isprano i skoro potpuno zamenjeno propagandom. Čak i ako se oslanjate na znanje koje ste prikupili i smatrate da je istinito, postoji mogućnost da vas podsvest manipuliše kroz stvari koje vidite svakodnevno. 

Ovo takođe možemo da uporedimo sa načinom na koji marketinške kampanje i brendovi manipulišu našim izborom pri kupovini, ili u bližem kontekstu naše teme – kako političke kampanje funkcionišu… A trebalo bi da imamo potpuno odvojen razgovor o medijima.

Zaključak:

Možda sledeći put možemo zajedno da prošetamo, malo popričamo o vremenu i primetimo išarane beogradske ulice. Želela bih da znam na šta tebe podsećaju, a možda bi me ti pitao/la šta mislim o njima. Prvo bih skrenula pažnju na njihov pritajeni uticaj, šapat koji je pokrenuo neke prilično glasne glave. Mnogi aktivisti pokušavaju da razotkriju laži koje neki od grafita predstavljaju, kao i da ukažu na opasnosti određenih stavova koje grafiti izazivaju. Mnogi ljudi iznova pokušavaju da imaju okrečen zid bez ratnog zločinca na njemu. Posle bih te pitala zašto je to nedostižno i zašto su svi ti grafiti mržnje oko nas? Verovatno ih ne crtamo ti i ja, ali da li mi to dozvoljavamo? I ko ima očajničku potrebu da grafite učini tako sveprisutnim bez načina da se uklone?

Kroz ove neizgovorene dijaloge, podsvest upija izjave koje oblikuju dominantni narativ i grade našu budućnost. Verujem da je i za tebe i za mene jedino rešenje da budemo svesni vizuelnih priča koje nas okružuju, pa se nadam da je ovo naš prvi korak ka tome.