Inicijativa zahteva da predsednica Vlade Ana Brnabić u najhitnijem roku, a najkasnije do kraja nedelje započne proceduru za razrešenje ministra Vulina, zbog njegovih trajnih napora da rehabilituje politiku ratnih zločina, kao i najistaknutije pripadnike te politike koji su zbog činjenja ratnih zločina služili višegodišnje kazne zatvora.
Očekujemo od premijerke Brnabić hitno podnošenje predloga za razrešenje ministra Vulina, koji bi označio otklon aktuelne Vlade od zločinačke politike koja je vođena devedesetih godina, kako bi se napravio konačan rez na promociji ratnih zločinaca koja predstavlja najbezobzirnije “razvlačenje pameti” građana Srbije. Ukoliko predsednica Vlade svojim nereagovanjem poruči javnosti u Srbiji i regionu da se slaže sa politikom glorifikacije ratnih zločinaca, Inicijativa će zatražiti od narodnih poslanika da pokrenu postupak za razrešenje ministra, verujući da ovo nije stranačko pitanje već pitanje poštovanja elementarnih civilizacijskih vrednosti odnosno na prvom mestu poštovanje žrtava ratnih zločina.
Rehabilitacija zločinaca i zločinačke politike doživela je svoj maksimum Vulinovom izjavom da “niko od tih ljudi ne sme da ode sa životne pozornice, a da ne ostavi zapisano svedočenje o onome što je radio i kakve je odluke donosio”. Podsećamo ministra Vulina, i celokupnu javnost da se zapisano, dokumentovano i činjenično potkrepljeno svedočenje o onome što je srpski vojno-policijski vrh radio na Kosovu nalazi u presudama Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (predmeti: Kosovska šestorka i Vlastimir Đorđević), i da se radi očuvanja i izgradnje dostojanstva srpskog društva mora prestati sa falsifikovanjem istorije i početi sa procesom suočavanja sa prošlošću.
U skladu sa time, Inicijativa poziva i ministarku pravde Nelu Kuburović da, s obzirom na obaveze proistekle iz Poglavlja 23 pristupanja Srbije EU, angažuje sve raspoložive resurse kako bi se počelo sa primenom Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, posebno u onom delu u kome se govori o unapređenju ukupnog odnosa društva prema pitanju suđenja za ratne zločine, i unapređenja nastavnih programa na način koji omogućava učenicima da dobiju dovoljnu količinu relevantnih informacija o sukobima na prostorima bivše Jugoslavije, ratnim zločinima koji su u tom periodu izvršeni i normama međunarodnog humanitarnog prava.