Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji i Hrvatskoj nizom aktivnosti prethodnih godina obeležili su zločine nad civilima u operaciji Oluja, Avgusta 1995. godine. I ove godine oni su pozvali mlade aktiviste i aktivistkinje, umetnike i umetnice, članove poličkih partija, članove civilnog društva i predstavnike medija iz Srbije i Hrvatske da se prijave da to zajedno urade. Oni naglašavaju da su premladi da se sećaju, ali odlučni da nikada ne zaborave. Iz Inicijative mladih za ljudska prava govorili su Ivan Đurić iz Beograda i Branka Vierda iz Zagreba.

Obe Inicijative podržale su prisustvo podpredsednika vlade Borisa Miloševića na obeležavanju godišnjice Oluje i istakli da je to hrabar i odlučan potez koji ima za cilj približavanje dve suprotstavljene perspektive na ono što se desilo devedesetih godina na području Hrvatske.

Prvo, ako se ne promeni ništa u tome kako se ponašamo i kako postupamo, neće se promeniti ni okolnosti, a ni svet oko nas. Drugo, svaka takva promena je jako važna i teška i zbog toga mislimo da je podrška važna. Neophodno je napraviti približavanje ta dva sveta, kako jedni, a kako drugi vide događaje iz avgusta 1995. godine. Hrvati to vide kao oslobođenje i nešto za slavlje, dok Srbi to vide kao etničko čišćenje, proterane ljude, oko dve hiljade stradale i mnogo upropaštenih sudbina. Te dve priče moraju jedna drugu da čuju kako bi došlo do toga da se uspostavi poštovanje i da se dese reparacije za žrtve i da se formira pravi, trajni mir i u Hrvatskoj ali i na celom Balkanu. – istakao je Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava Srbija.

Sa druge strane Branka Vierda objašnjava da je tema odlaska podpredsednika Miloševića u Knin trenutno goruća i u Hrvatskim medijima. Ovogodišnja godišnjica vojne intervencije Oluja prolazi u nešto drugačijem tonu nego ranijih godina, mogu se čuti i neki drugačiji tonovi, koji nam daju za očekivati da proslava neće proći kao neki tip demonstracije nacionalističke isključivosti te na tom mestu ima mesta za pomirenje i dijalog te zato podržavamo njegov odlazak u Knin.

Ivan Đurić se osvrnuo i na targetiranje Borisa Miloševića u srpskim medijima kao izdajnika te istakao da je Milošević trenutno glavna meta nacionalističkih tabloida, zato što nacionalizam u Srbiji, ali i na svakom drugom mestu živi od toga da se ne preispituje. On je rekao da postoji jedna zvanična istina i zvanični predstavnici koji o njoj govore i da ko god to preispituje ili dovodi u pitanje on postaje neprijatelj te ga je važno lično blatiti i izbrisati sa javne scene jer je to recept nacionalizma i nacionalističkih tabloida.

Važno je videti kontekst u kome se Hrvatska nalazi politički, ovo je prvi veliki test za novoizabranog predsednika i novoizabranu vladu uključujući tu i podpredsednika Miloševića, a sada se pokazuje i ko brine o tome kako će ga videti njegova baza, a ko brine o tome kako će društvo da ide napred u pomirenje. Mislim da je velika šansa koja mora da se iskoristi da se političke karijere i lične priče žrtvuju zarad mira u društvu i pomirenja. Mi nemamo više beskonačni broj šansi jer je toliko prilika propušteno, neka od sledećih šansi mora biti iskorištena da se ova stvar reši ili će stvari biti zauvek izgubljene. – ističe Đurić.

Pozicije moći ustanovljene na nacionalističkim narativima trebaju takav tip manifestacija koje će se odvijati na način koji oni žele da bi ih to održalo na političkim pozicijama, njima nije u cilju govoriti o vrednostima i politikama pomirenja i pristupiti kulturi sećanja na jedan drugačiji način jer to njih definitvno miče sa političkog trona. – zaključila je Vierda

O instituciji izvinjenja u regionu Đurić je rekao da je pravo istinsko pomirenje svakako moguće i da svako ko je na poziciji vlasti u jednoj i drugoj državi ima tu mogućnost, takođe je pitanje je da li ima volje i u količini volje će da se meri da li je to izvinjenje iskreno i šta ga prati.

Izvinjenje mora sa sobom da nosi i posledice, nije dovoljno samo reći izvini nego mora da se promene posledice toga zbog čega ste se izvinili. Svako u ovom ratu ima zbog čega da se izvini, Srbija možda mora da pošalje to izvinjenje na najviše adresa, ali to ne treba da bude opravdanje za hrvatsko vođstvo da ne uputi izvinjenje civilnim žrtvama operacije Oluja, to je dužnost i kad se to desi onda može zapravo da se napravi istinski korak napred i da se možda promeni pogled iz srpskih zajednica i iz Beograda oko karaktera te operacije, ako se kaže „Mi se zaista izvinjavamo zbog civilnih žrtava, to nije ono što slavimo i što je bio plan i uradićemo sve što je u našoj moći da se izvrše reparacije žrtvama i da se nekako iskupimo“ e tek onda možeo da očekujemo da će da se promeni neki srpski odnos prema Oluji.

Izvinjenje ukoliko je iskreno i ukoliko dolazi od najviših predstavnika vlasti može biti nešto što će predstavljati obećanje da se zločini koji su se desili u prethodnom ratu neće više ponoviti. – smatra Vierda. 

Ona se osvrnula i na nerazumevanje koje dolazi od strane stanovništva Hrvatske i Srbije povodom akcija i stavova Inicijative mladih za ljudska prava. Razlog za nerazumevanje koje dolazi od većinske javnosti obe države prema našim organizacijama, dolazi prvenstveno zbog toga što su narativi o zbivanjima devedesetih hermetički zatvoreni, takođe postoje određeni sudeoci u društvu što su uglavnom neki stariji sugrađani, ratni veterani i slično koji imaju neku vrstu legitimiteta da o tim dešavanjima govore, dok mladima kao da je ta mogućnost na neki način oduzeta, niti ima poziva za njih da o dešavanjima devedesetih na bilo koji način kritički razmišljaju. Mi smo ti koji na jedan način lomimo te hermetičke zatovrenosti i pokušavamo videti koji su prostori za dijalog, radimo na stvaranju zajedničkih narativa i pokušavamo raditi na procesima pomirenja i zagovaranja neponavljanja, a ne ukotljivati se u nacionalistilke determinirane pozicije. – ističe Vierda.

 

Foto: N1/ Printscreen