Budite srećni jer mi ne tražimo osvetu već “samo” pravdu.

Hajde za početak ove krvave priče da pogledamo zvanične podatke.

• 2021. godine u Srbiji je prijavljeno 26.696 slučaja porodičnog nasilja
• hitne mere izrečene su u 19.702 slučaja
• u odnosu na broj izrečenih hitnih mera u 8.227 ovih slučajeva nasilje je ponovljeno

Šta mislite u koliko slučajeva je Osnovno javno tužilaštvo reagovalo? 15,10,5 hiljada?

• 178

Hajde da ponovimo to, tužilaštvo je reagovalo na 178 slučaja od 26.696 prijavljenih slučajevaporodičnog nasilja. Pa kako da ne postavimo pitanje za koga rade, koga štite i zašto ne poštuju zakon?

E sad, ‘ajmo o novoj-staroj situaciji glorifikacije nasilnika i silovatelja. Danima su žene u Beogradu pod posebnim oprezom zbog informacije da je višestruki silovatelj prestupnik pušten
na slobodu i da radi kao taksista. Ovu atmosferu straha je tabloid Informer iskoristio za svoj tiraž i profit. Uradili su kako kažu “megaekskluzivni” intervju od sat vremena upravo sa silovateljem, gde on eksplicitno kaže da će ponoviti delo jer ne može da se kontroliše, te da je bolje da se žena ne brani da je ne bi povredio. Na pitanje zašto je ovaj intervju uopšte snimljen i objavljen, glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević je odgovorio da je to novinarstvo.

Po ovome je novinarstvo kada se veliča silovatelj, kada se dokazi o tome ne predaju policiji, a vrhunac profesionalizma ogleda se u činjenici da intervju ne prati ni kontekst, niti je vođen u skladu sa standardima i novinarskom etikom, a tađe ne sadrži nikakvu kritiku institucija. Međutim, možda ipak očekujemo previše od tabloida koji je za šest meseci prekršio Etički kodeks novinara 949 puta.

Na stranu to što je tabloid uradio šta je uradio, što je država to dozvolila, što nijedno regulatorno telo nije reagovalo. Glavno pitanje jeste kako ovo utiče na žene koje se svakodnevno nalaze u rukama nasilnika, koje su silovane ili se plaše da će biti. Šta ćutanjem na ovakve poduhvate jednog tabloida poručuje država Srbija tim ženama, ali i muškarcima? Jednostavno je, ona govori da se nasilje ne kažnjava već nagrađuje, da silovanje nije zločin već eksluziva i da je Informer u pravu. 

Predstavnici države će nam opet reći kako je činjenica da je stopa silovanja u Srbiji jako niska. Ne gospodo, nije stopa silovanja niska, niska je stopa prijavljivanja, a efikasnost institucija i zaštita žena su poražavajuće. Zašto bi iko prijavio nasilje u porodici kada tužilaštvo ne reaguje? Kada su u vladinim medijima uvek žrtve krive i postavlja se narativ da je bolje da su umrle nego da su silovane? A nisu. Žrtva nikada nije kriva i ne može biti. I to treba ponavljati milion puta. Nije sramota biti žrtva nasilja, sramota je biti nasilnik.

Dan nakon sramnog intervjua, koji je još jednom ponizio sve žrtve silovanja, a i sve žene u Srbiji, hrabre devojke su organizovale protest ispred pomenutog tabloida. Zviždanje i natpisi
“Ženska patnja nije izvor prihoda” ; “Nasilje se kažnjava, na nasilje se ne klikće” ispred redakcije Informera bili su povod da se redovi policije stvore baš tu. Ne na strani žena, već da štite Informer.

Jedna od aktivistkinja polila je vodom urednika Informera koji joj je zatim stavio ruku na grudi, zbog čega ga je ona njega šutnula nogom u zadnjicu. Ovaj čin je ipak dobilo epilog. Tužilaštvo je ekspresno reagovalo i najavilo radnje protiv nje, a sam Dragan J. Vučićević, urednik Informera, pokazuje povrede na vratu i u svojim novinama ovo predstavlja kao pokušaj atentata.

Ako im je jedna polivena voda i šut u zadnjicu atentat, kako bi onda nazvali ono što oni rade ženama svakog dana?

Budite srećni, jer mi ne tražimo osvetu već “samo” pravdu.

// Photo: pokretslobodnih