Program studijske posete realizovan uz podršku fondacije Friedrich-Ebert-Stiftung (FES), omogućio je učesnicima upoznavanje sa ključnim istorijskim lokacijama značajnim za opsadu Sarajeva (1992 – 1996.). Mladi su posetili spomenike i čuli svedočenjima iz perioda opsade, i sami uočili greške iz prošlosti kako bi, vođeni razumevanjem i empatijom, gradili osnov za stabilniju i humaniju budućnost ovog regiona.
Prvi dan boravka započeo je na mostu Vrbanja, poznatom kao Most Suade i Olge, mostu koji simbolizuje početak opsade grada. Uz vođenje istoričara Nicolasa Molla, učesnici su se upoznali sa okolnostima koje su pratile preobražaj tadašnjeg Mosta bratstva i jedinstva u mesto početka opsade Sarajeva. Pomenuta je i sudbina italijanskog humaniste Gabrielea Morena Locatellija, tragično ubijenog na ovom mestu tokom antiratnih protesta, ostavivši trajan pečat solidarnosti odmah pored onog koji su ostavile Olga i Suada.
Edukativna šetnja nastavljena je prema Jevrejskom groblju, gde su učesnici imali priliku da vide jedinstvene nadgrobne spomenike koji svedoče o susretu kultura u Sarajevu. Istoričar Moll je, objašnjavajući priče o važnim ličnostima sahranjenim na ovom lokalitetu, govorio i o značaju očuvanja razumevanja zajedničke kulturne baštine jednog multikulturalnog grada kao što je Sarajevo.
Jedan od najemotivnijih trenutaka dana bila je poseta spomen-sobi „Sarajevski spomenar“. U pratnji predstavnika Udruženja roditelja ubijene dece opkoljenog Sarajeva, učesnici su se upoznali sa posledicama opsade Sarajeva. Fokus ove posete nije bio isključivo na faktografiji, već na ličnim sudbinama i uticaju rata na svakodnevni život građana. Program je toga dana završen posetom Žutoj tabiji, simbolu opstanka i kontinuiteta društvenog života, gde su uz pogled na grad mladi sumirali svoje utiske i kroz zajednički razgovor reflektovali dan.
Drugi dan počeo je obilaskom spomen-obeležja Kazani, uz vođstvo Edina Kanke Ćudića iz Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK). Tokom posete Kazanima, mladi su se neposredno upoznali sa činjenicama o zločinima počinjenim na ovoj lokaciji, učeći o stradanju svih žrtava bez obzira na etničke ili verske razlike. Kazani su nepristupačan lokalitet na Trebeviću iznad Sarajeva, gde su tokom opsade Sarajeva dovođeni i ubijani civili većinom srpske nacionalnosti, koji su potom bacani u jamu. Broj ubijenih na Kazanima do danas nije zvanično utvrđen. Iz duboke jame na tom mjestu, nakon rata su, u više ekshumacija, izvađeni posmrtni ostaci 23 žrtve, od kojih je 15 identifikovano.
Nakon obilaska Kazana, aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije predali su pismo solidarnosti Gradu Sarajevu, koje je primio zamenik gradonačelnika Predrag Puharić u Vijećnici. U pismu je izraženo saosećanje sa žrtvama, posebno povodom sećanja na stradanje građana na pijaci Markale, uz poruku da je suočavanje sa prošlošću nužan korak ka trajnom miru. S obzirom na to da je institucionalna podrška temama koje se bave suočavanjem s prošlošću i dalje retkost, prijem u Gradskoj vijećnici i njen obilazak predstavljali su značajan gest uvažavanja i podrške mladima.
Posebno upečatljiv deo dana bio je obilazak više spomenika posvećenih stradaloj deci Sarajeva i Istočnog Sarajeva, uz stručnu pratnju Tamare Zrnović iz Centra za nenasilnu akciju (CNA). Ovakav pristup grupi mladih omogućio je da na nepristrasan način obuhvate i odaju počast žrtvama sa svih strana konflikta.
Na kraju drugog dana, ladi iz Srbije upoznali su se sa svojim kolegama iz Hrvatske na zajedničkoj večeri, što je otvorilo prostor za direktan razgovor, međusobnu razmenu mišljenja i neophodno sumiranje prethodnih iskustava.
Trećeg dana, učesnici su zajedno obišli simbol Sarajeva – Gradsku vijećnicu. Tamo su, u pratnji vodiča, obišli prostorije posvećene istoriji glavnog grada. Danas taj deo Vijećnice služi kao muzej koji svedoči o istoriji, uništenju i obnovi tog objekta. Grupa je takođe posetila Informativni centar o Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Sarajevu, gde su se upoznali sa sadržajem pojedinih sudskih presuda.
Nakon Vijećnice, mladi su posetili Muzej ratnog detinjstva, jedinstveni muzej koji kroz lična sećanja ljudi priča priču o detinjstvu obeleženom ratom. Priča o osnivanju muzeja duboko je dirnula učesnike – kada je pre petnaest godina Jasminko Halilović, autor knjige „Detinjstvo u ratu“, prikupio uspomene i lične predmete iz rata ljudi širom BiH, ali i globalno, i pokrenuo muzej u svrhu edukacije i podizanja svesti o uticaju rata na detinjstvo i ožiljcima koje on ostavlja.
Zatim su se učesnicima pridružili članovi Udruženja roditelja ubijene dece opkoljenog Sarajeva – Stana, Ramiz, Fikreta, Alija, Zlatka, Senad i drugi – koji su podelili svoje lične priče. Iako obeleženi tragedijom, ne šire mržnju, već istinu i borbu za pravdu koja bi trebalo da se deli kako bi se osiguralo da se zlo nikada ne ponovi.
U nastavku dana, mladi su se uputili u prostorije Veća mladih Opštine Stari Grad kako bi planirali i razgovarali o budućim zajedničkim aktivnostima. Dan je nastavljen posetom Istorijskom muzeju u Sarajevu, gde su održane promocija knjige „Cvećarka iz Sarajeva“ i otvaranje izložbe „Izveštavanje o ratu; Uloga medija u raspadu Jugoslavije“. Učesnici su tom prilikom sagledali ratna dešavanja kako iz šire perspektive, tako i iz lične perspektive fotografa Maria Boče.
U četvrtak ujutru, izvršna direktorka YIHR Hrvatske Iris Knežević, održala je prezentaciju o ulozi Hrvatske u ratu u Bosni i Hercegovini. Zatim je grupa iz Srbije imala refleksiju programa kako bi svako izneo svoje mišljenje i utiske studijske posete pre odlaska za Beograd.
Grupa iz Hrvatske uputila se ka Konjicu, gde ih je u mestu Trusina dočekala predsednica Udruženja porodica poginulih, umrlih i nestalih hrvatskih branitelja u Domovinskom ratu Konjic, Dragica Tomić. Tamo su razgovarali o zločinu počinjenom u Trusini, ali i o ličnoj priči Dragice i njene porodice, kao i neprestanoj borbi sa kojom se suočavaju civilne žrtve rata. Nakon Trusine, po povratku u Sarajevo, grupa je obišla spomen-ploču poginulim vojnicima Hrvatskog Vjeća Odbrane (HVO) na Čengić Vili, gde su održali refleksiju dana.
U petak, poslednjeg dana studijske posete, grupa je posetila spomen-obeležja u Ahmićima u pratnji efendije Mahira Husića. Pored džamije podignut je spomenik žrtvama, koji ukazuje na ratni zločin nad 116 civila koji su počinile snage HVO-a i jedinica „Jokeri“. Tog dana, 16. aprila 1993. godine, razorena je džamija, uništeno više od 150 kuća i izgubljene su brojne porodice. Džamija je zvanično obnovljena 2019. godine i podseća na žrtvu i upornost stanovnika Ahmića.
U Vitezu je potom posećeno spomen-obeležje za osmoro dece koja su 10. juna 1993. stradala od strane Armije BiH. Učesnici su imali priliku da razgovaraju sa Ivanom Garićem, predsednikom udruženja „Osmica“, koji je jedan od preživelih napada granatom na dečje igralište. Ivan je podelio svoju tragediju, gubitak brata i sestre, ali i borbu za obeležavanje stratišta i izgradnju budućeg memorijalnog centra posvećenog ubijenoj deci. Za kraj studijske posete održana je refleksija celokupnog programa kod fontane „Tri predsednika“ u Etno selu Čardaci.
U subotu pre podne grupa iz Hrvatske uputila se za Zagreb, sa novim znanjem, vrednim poznanstvima i još većom strašću da nastavi borbu za jednakost i mir.
Ova iskustva donela su mi novu perspektivu. Shvatio sam koliko su neke stvari koje nas svakodnevno opterećuju zapravo prolazne i nebitne. Posebnu vrednost ovom projektu dali su ljudi. U kratkom vremenu stvorila su se iskrena poznanstva među učesnicima iz različitih sredina. Rekao bih i prijateljstva. Ništa od toga ne bi bilo moguće bez Iris iz Inicijative mladih i Rasima iz fondacije Friedrich Ebert iz BiH. Neopisivo mi je drago što su nam omogućili ovo putovanje i što sam ih upoznao.
Luka, YIHR Hrvatska
Ovo putovanje mi je dokazalo koliko zapravo ne znamo šta je rat. Neizmerno sam zahvalna FES fondaciji i Inicijativi mladih što su nam omogućili ovo putovanje, kao i svim domaćinima u Sarajevu i okolini koji su bili spremni da izdvoje vreme i energiju da podele svoja iskustva. Preporučujem svima da pokušaju da se uključe u aktivnosti Inicijative.
Barbara, YIHR Hrvatska
Duboko me je pogodio susret sa ljudima koji su preživeli nezamislivu bol, kao i obilazak mesta stradanja. Imao sam priliku da iz prve ruke čujem i vidim ono što se često svodi samo na brojke i statistiku. Uvek me iznova zadivljuje duh i otpornost Sarajlija, koji i nakon svega kroz šta su prošli i dalje dočekuju ljude otvorenog srca i sa iskrenom toplinom. Posebno mi znači što sam upoznao kolege i istomišljenike iz Hrvatske – verujem da ova generacija može da doprinese boljem razumevanju prošlosti i da gradi zdraviju, pomirenu budućnost. Ovo iskustvo mi je dodatno potvrdilo da ne postoje „dve strane priče“, ne postoje zločinački narodi, već pojedinci koji moraju da snose odgovornost za svoje postupke. Nakon ovog putovanja osećam se spremnije da kritički promišljam i argumentovano odgovaram na nacionalističke narative i poricanja, ali i da lično iskustvo prenosim dalje.
Aleksandar, YIHR Srbija
– Autori/ke teksta: Barbara Ružičić, Petra Magdalena Ružičić i Demir Mekić.
