Drugog dana treninga učesnici su definisali bitne pojmove vezane uz prava manjina. Radeći u malim grupama, učesnici su zajedno osmislili definicije “manjinskih prava”, “omladinskog rada”, “aktivizma” i “edukacije o ljudskim pravima”. Ova vežba je pomogla da se uspostave definicije koje će koristiti u daljem radu kako bi svi učesnici i učesnice imali podjednako razumevanje problema.
Potom su učesnici imali priliku da čuju stručnjake iz područja manjinskih prava. Bogdan Banjac, predstavnik kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, je u online razgovoru govorio o ciljevima, misiji i procesima podrške manjinskim pravima u Srbiji. Učesnici su razgovarali s gospodinom Banjcem, postavljajući mu pitanja o saradnji s drugim lokalnim organizacijama, psihološkoj podršci njihovim klijentima te vrstama diskriminacije na koje se fokusiraju.
Predstavnik Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog gospodin Marin Pijuković je putem video poruke govorio o ciljevima i delovanju Ministarstva u promovisanju prava manjina. Nakon toga, učesnici su raspravljali o poruci Ministarstva i kritikovali vladinu sklonost davanja praznih obećanja manjinskim zajednicima.
U manjim grupama učesnici su razgovarali o tome kakav je status i položaj manjinskih grupa u njihovim državama. Trećeg dana, učesnici su zajedno sastavili istorijski vremenski okvir ljudskih prava. Pregledavajući vremenski sled, grupa je razmišljala o tome kako je konstruirano nečije znanje o istoriji ljudskih prava i kako se značajno razlikuje zavisno o regionalnom kontekstu. Vežba je takođe dokumentovala bogatu istoriju aktivizma za ljudska prava iz koje savremeni aktivisti mogu da crpe inspiraciju.
Zajedno smo analizirali zvanične, pravne i međunarodne definicije pojmova koje smo definisali drugog dana. Analizirali smo važne međunarodne instrumente o ljudskim pravima poput UN-ove Deklaracije o manjinama (1992.) i Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima (članak 27.). Zatim smo raspravljali o intersekcionalnosti u radu na manjinskim pravima i prisutnosti marginalizovanih grupa čak i unutar manjinskih zajednica. Kasnije smo pokazali po čemu se ljudska prava razlikuju od mnogih drugih vrsta prava, zacrtali smo idealan okvir saradnje između vlade, NVO sektora, civilnog društva i lokalnih zajednica.
Nakon toga smo igrali igru pod nazivom “Tržište privilegija”, gde je grupa je radila zajedno kako bi ‘kupila’ različite društvene privilegije koje su smatrali najvažnijima. Aktivnost je potaknula razmišljanje o tome kako vlastite privilegije često uzimamo zdravo za gotovo, kako se različite privilegije međusobno ‘sukobljavaju’ i koliko je teško uveriti ljude s privilegijama da ih dele sa drugima.
Četvrtog dana učesnici su otputovali u Novi Sad kako bi se upoznali sa predstavnicima Nacionalne asocijacije mladih radnika (NAPOR), Grupe Izađi i Crne Kuće 13 (CK 13). Predstavnici organizacija predstavili su svoja iskustva i misije. Učesnici su potom imali priliku da se susretnu a svakim predstavnikom kako bi im postavili pitanja o njihovom radu. Ivana Novaković iz NAPOR-a govorila je o njihovim nastojanjima da standardizuju rad s mladima, zalažu se za omladinske radnike u različitim institucijama te izrade etičkog kodeksa za rad s mladima. Laura Pejak iz Grupe “Izađi” objasnila je kako kroz pravo, politiku i javno zagovaranje pomažu lokalnim LGBT mladima. Takođe su podelili svoje taktike za dopiranje do mladih iz LGBT zajednice i potencijalnih volontera i volonterki. Ozren Lazić iz CK 13 govorio je o izazovima s kojima se organizacija suočava, važnosti umetnosti u aktivizmu i važnosti sigurnih prostora za mlade. Ovo je bila jedna od najinspirativnijih aktivnosti koja se dopala učesnicima.
Petog dana treninga, treneri su vodili debatu između onih koji smatraju da su socijalna, kulturna i ekonomska prava najvažnija i onih koji smatraju da su građanska i politička prava najvažnija. Rasprave su bile žustre i struktuirane. Iako smo došli do zaključka da su sva prava jednako važna i da se oslanjaju jedna na druga, glavni zaključak iz rasprave bio je kako voditi zdrav i produktivan dijalog i s poštovanjem rešavati nesuglasice.
Takođe, upoznali smo učesnike sa NAOMIE modelom planiranja, koji pruža okvir koji pomaže aktivistima da temeljno razmotre svoje potrebe, ciljeve, ishode, metode, implementaciju i evaluaciju. Nakon toga, učesnici su imali zadatak da napišu sopstvene projektne ideje koje žele da realizuju a u vezi s pravima manjina.
Sofija Todorović iz YIHR Srbija vodila je razgovor o tome što aktivizam znači u regionalnom kontekstu Zapadnog Balkana. Grupa je raspravljala o međugeneracijskim traumama, sećanju, pomirenju i razlikama između istorije i konstruisanog sećanja.
Poslednjeg dana treninga učesnici su razmišljali o ključnim lekcijama koje su naučili tokom treninga i podelili povratne informacije s trenerima.
Delimo s vama neke od utisaka naših učesnika
“Ovo je bilo sjajno i poučno iskustvo. Osećam da sam najviše naučio od svojih kolega i naših interakcija tokom i van sesija. Sastanci su uvek bili zabavniji i informativniji nego što sam očekivao.”
“Bilo je sjajno iskustvo učenja i sjajno prvo upoznavanje s Erasmus+ programom.”
“Naučiola sam više o situaciji u vezi s pravima manjina u regionu, na čemu se radi a na čemu ne. Takođe, osećam da sam naučila biti strpljivia kada slušam druge.”
“Naučio sam kako biti aktivniji u lokalnoj zajednici, kako pristupiti problemima i rešavanju problema korak po korak.”
