Mladi u Srbiji su daleko konzervativniji i zatvoreniji od generacije svojih roditelja i deka i baka, prema svim istraživanjima i pokazateljima. Najmanje se vakcinišu (manje od 15% vakcinisanih), najmanje veruju u demokratiju (44% mladih misli da je demokratija najbolji oblik političkog vladanja) (KOMS, avgust 2021) najveći su evroskeptici (21% mladih ima pozitivan stav prema EU). (KOMS, avgust 2021) Dramatičan podatak, koji mora svakoga da zabrine, je da samo 45% mladih podržava ideju trajnog mira sa kosovskim Albancima, (IEA,jun 2021) dok 55% ovu ideju ne podržava ili nije sigurna da li je podržava.
Generacija koja je rođena za vreme ili nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije, stasala nakon potpisivanja Briselskog sporazuma – ubedljivo je najratobornija u svojim stavovima, i to nije slučajnost. To je direktna posledica zatrovanog javnog prostora, obrazovnog sistema i medijske scene.
Najveću odgovornost ipak nosi sadašnja generacija političara na vlasti, u obe svoje decenije vladanja – i 1990ih i 2010ih. Svoj skromni angažman na konstruktivnoj regionalnoj politici vlast svodi na zatvorene sastanke u Briselu, Berlinu i regionalnim prestonicama, dok većinu svog političkog i medijskog kapitala u javnom prostoru u Srbiji – gde ima monopol – koristi za produbljivanje tenzija i netrpeljivosti.
Iz najgore epohe u istoriji Srbije, Miloševićeve ere – rehabilituju se najmračnije ideje – ideja Velike Srbije danas upakovana u tzv. „Srpski svet“, slave se i počastima obasipaju najgori ljudi – ratni zločinci. Iz istorije se brišu genocid i zločini počinjeni u ime Velike Srbije, ali se ipak šapatom, koji prerasta u huk sa tribina i u državnu politiku – kliče i genocidu i zločinima i zločincima.
Sledeće što se sprema generaciji mladih, u nastavku ove nacionalističke histerije – je uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Nakon višesatnih televizijskih prenosa vojnih parada nekoliko puta godišnje, trajne propagande o vojnom naoružavanju Vojske Srbije i trke u naoružavanju sa susednim zemljama, proces militarizacije društva se zaokružuje.
Dok pred strancima govore o miru i stabilnosti, generaciju mladih aktivno spremaju za novi rat.
Među tim mladima postoji i novi Vladimir Živković, koji će dezertirati iz sumanutog rata i vratiti tenk pred Skupštinu Srbije, ali postoji i novi Legija i novi Arkan.
Pitanje je za sve u Srbiji, ko će od njih imati veću podršku društva, institucija, države, ali i svih nas kao pojedinaca?
Danas, na Međunarodni dan mladih, obaveza je svih roditelja, stričeva i tetaka, baka i deka, učitelja, profesora i mentora – da progovore o paklu rata i paklu devedesetih: o prisilnim mobilizacijama, lažnim „vojnim vežbama“ koje su mladi proveli na prvoj liniji fronta u ratu u kome nisu učestvovali, o nedeljama u kojima nisu znali da li su im najbliži živi. Da govore o onima koji su stradali.
Danas je svima jasno da su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije mogli biti izbegnuti, a time i nebrojeni ljudski životi spašeni.
Naša obaveza danas je da sprečimo, izbegnemo novi sukob, novi rat. To je dug koji starije generacije imaju prema mladima, jer ratno nasleđe nisu rešile, nego ih dodatno zatrovale. To je obaveza koju mladi imaju kako bi sačuvali svoje i tuđe živote, svoju budućnost, svoje porodice i šansu da imaju porodicu u budućnosti.
