Inicijativa je 2011. godine počela monitoring određenih krivičnih i parničnih postupaka pred domaćim sudovima sa ciljem da analizira stepen primene principa pravičnog suđenja u pravosudnom sistemu Republike Srbije. U okviru ovog programa, u prethodnih godinu dana, obučeno je 5 istraživača i istraživačica za monitoring suđenja. Kroz proces praćenja suđenja, istraživači/ce su imali priliku da prisustvuju suđenjima, i da imaju uvid u praktičnu primenu principa i procesnih radnji o kojima su kroz formalno obrazovanje bili pretežno teorijski upoznati.
U toku prvog panela konferencije, Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, je kao najveću vrednost ovog projekta istakla upravo davanje prilike mladim ljudima da se bave vrlo teškim temama ali i pružanje mogućnosti da pre nego što završe fakultet učestvuju u radu ljudskopravaške organizacije. Mitić je rekla da je važno pratiti dešavanja u pravosuđu i način na koji se reaguje na određenje slučajeve, kao i razumeti kontekst u kojem sudovi u Srbiji rade i razlog zbog kog pravda mora biti jednako dostupna za sve. „Pravo na pravično suđenje je jedno od najvažnijih demokratskih tekovina i za to moramo da se borimo.“
Ivana Ranđelović iz Civil Rights Defenders je rekla da je održana konferencija na Pravnom fakultetu upravo znak da se menja odnos institucija prema poštovanju ljudskih prava. Ranđelović je navela tri glavne komponente programa obuke mladih istraživača i istraživačica – unapređenje pristupa pravdi, popravljanje zakonske regulative u oblasti ljudskih prava i osnaživanje branitelja i braniteljski ljudskih prava.
Jovan Karanović iz Evropskog udruženja studenata prava Beograd kazao je da je načelo pravičnog suđenja idealan koncept, ali da je realnost potpuno drugačija i da ovaj Inicijativin izveštaj nudi sliku kako to izgleda u praksi.
Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava je na kraju prvog panela ukratko predstavio izveštaj koji se sastoji iz četiri celine – u prvom delu je ukratko predstavljen pravnoteorijski okvir prava na pravično suđenje; drugi deo predstavlja pregled rada pravosuđa i nezavisnih institucija u 2014. godini; u trećem delu su opisani događaji koji prethode pokretanju sudskih postupaka koji se tiču ubistava novinara u Srbiji i serije napada na građane i imovinu nakon fudbalske utakmice Srbija-Albanija; dok su u četvrtom delu predstavljeni odabrani slučajevi koje su istraživači/ce Inicijative pratili.
Treba raditi na osvešćivanju javnosti da mogu da prisustvuju suđenjima
U toku drugog panela konferencije, četiri istraživačice Inicijative koje su učestvovale u kreiranju izveštaja za 2014. godinu, govorile su o iskustvima stečenim tokom monitoringa pojedinih slučajeva i pisanja samog izveštaja. Jovana Spremo, koja je već dve godine Inicijativina istraživačica, rekla je da su reforma pravosuđa i štrajk advokata bitno omeli proces monitoringa. Spremo je istakla da su istraživači/ce ove godine posebnu pažnju obratili na poštovanje principa suđenja u razumnom roku i javnosti suđenja. “Situacija je bolja nego prošle godine, mogli smo da prisustvujemo određenim suđenjima, ali se dešavalo da se u sudnicu puštaju novinari, ali ne i istraživači/ce. Treba raditi na osvešćivanju javnosti da mogu da prisustvuju suđenjima,” rekla je Spremo.
Isidora Erčević, koja se najviše bavila monitoringom slučajeva napada na pripadnike LGBT populacije, rekla je da je najveća mana pravosudnog sistema u Srbiji (ne)efikasnost. “Sud može biti efikasan ako postoji pravne i političke volje za to,” zaključila je Erčević. Navela je kao primer slučaj koji se vodi protiv pripadnika pokreta “Istinoljublje”, koji su delili letke protiv Parade ponosa 2014. godine. U okviru ovog procesa, očekuje se da već na sledećem pretresu krajem maja meseca bude iznošenje završnih reči, dok se u okviru slučaja Mladena Obradovića i ostalih javnosti poznatih optuženih za izazivanje nereda na Paradi ponosa 2009, 2010, i 2011. godine još uvek nema pravosnažne presude nakon šest godina. Postavlja se pitanje da li sud uzima u obzir ko su okrivljeni.
Istraživačica Jana Vujić je u kontekstu efikasnosti sudova i suđenja u razumnom roku govorila o paljenju ambasada koje se desilo 2008. godine. Optužnica za ovo delo je podignuta tek 2012. a samo suđenje počelo je 2013. godine. Postupak još uvek nije okončan, a pretresi su stalno odlagani. Vujić je rekla da krajem 2014. počinje da se govori o radnoj grupi pri MUP-u koja treba da se bavi, ne samo onima koji su optuženi, već i da utvrdi političku odgovornost za paljenje ambasada. Ovo se međutim ne primenjuje u praksi, zato što se sudski proces tiče samo onih koji su već ranije obuhvaćeni optužnicom. “Suđenje je počelo iznova u martu 2015. godine, deluje kao da će se završiti uskoro, ali ne deluje kao da će se procesuirati neko drugi ko snosi političku odgovornost,” zaključila je Vujić. Ovo je jedan od slučajeva koji odjekuje u medijima, ali se pred sudom zapravo ne dešava gotovo ništa.
Milica Antić govorila je o slučaju emisije Dvor gde su optuženi za govor mržnje na kraju oslobođeni od tužbi. Pomenula je i slučaj koji je pokrenula Inicijativa protiv internet potala Nova srpska politička misao zbog govora mržnje prema Albancima. “Ovaj slučaj traje veoma dugo, promenjen je sudija, a da Inicijativa nije dobila obaveštenje o tome, govori se o nekim trivijalnim i procesnim stvarima, a ne o suštini, odnosno da li je bilo govora mržnje ili ne,” rekla je Antić.
Pojedinih slučajeva, kao što su paljenje objekata čiji su vlasnici pripadnici albanske nacionalne zajednice ili ubistva novinara, i dalje nema pred sudom. Jedine informacije o ovim slučajevima mogu da se nađu u medijima. Inicijativa će i dalje nastaviti monitoring sudskih slučajeva sa ciljem unapređenja primene standarda pravičnog suđenja u pravosudnom sistemu Srbije.
Izveštaj možete preuzeti ovde.
Program ljudskih prava i izdavanje ovog izveštaja podržani su od strane organizacije Civil Rights Defenders.
