Dana 21. decembra 2015. godine na dnevnom redu sednice Skupštine Republike Srbije bio je izbor 55 tužilaca, među kojima i Tužioca za ratne zločine. Na sednici nije izabran novi Tužilac za ratne zločine zato što nijedan od šest kandidata nije dobio većinu glasova.
Izjava ministra pravde:
“Nisam politički mazohista da biram one koji potpuno ne odgovaraju politički Vladi. Ali, pre svega, kriterijum je stručnost za obavljanje tužilačkog posla.”
Prema Zakonu o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca predlaže kandidate za izbor javnih tužilaca Vladi Republike Srbije, a Vlada potom, kao ovlašćeni predlagač, predlaže konačne kandidate za izbor javnih tužilaca Narodnoj skupštini. Udruženje tužilaca Srbije je još pre sednice Skupštine iznelo kritiku na profil kandidata koje je predložila Vlada, ukazujući da su kriterijumi Vlade nejasni, te da nisu nužno predloženi oni tužioci koji su ujedno ocenjeni kao najstručniji, najosposobljeniji i najdostojniji.
Tokom sednice Skupštine, poslanici su kritikovali Vladu zbog nedostatka jasnih kriterijuma za izbor javnih tužilaca, ukazujući na mogućnost nezakonitog političkog uticaja.
Zakon o javnom tužilaštvu: „Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.”
Ministar pravde Nikola Selaković je na ove kritike reagovao eksplicitnim priznanjem da se Vlada zaista rukovodila i nedozvoljenim političkim kriterijumima prilikom izbora tužilaca: “Nisam politički mazohista da biram one koji potpuno ne odgovaraju politički Vladi. Ali, pre svega, kriterijum je stručnost za obavljanje tužilačkog posla.”
Ovakvim postupanjem, ministar pravde Republike Srbije je prekršio ustavne garancije samostalnosti javnog tužilaštva, kao i zakonske garancije o nezavisnosti u radu.
Na ugrožavanje samostalnosti i nezavisnosti tužilaštva u procesu izbora tužilaca ukazala je Evropska komisija u izveštaju o napretku za 2015. godinu: „Ima prostora za vršenje političkog uticaja prilikom izbora i imenovanja sudija i tužilaca.“ Komisija je ujedno posebno ukazala na pritisak prema Tužilaštvu za ratne zločine: „Politički pritisak kojim se podriva rad Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) je razlog za zabrinutost.“ Samo zbog političkih napada na TRZ tokom 2015. godine, reagovali su Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ali i domaća stručna javnost.
Primena neustavnih i protvizakonitih političkih kriterijuma prilikom izbora kandidata za tužioce od strane Vlade, odnosno ministra pravde, ukazuju da je proces izbora tužilaca teško diskreditovan. Zbog toga organizacije za ljudska prava zahtevaju njegovu smenu, kao i ponavljanje postupka izbora javnih tužilaca u skladu sa ustavnim i zakonskim principima.
- Fond za humanitarno pravo
- Centar za praktičnu politiku
- Helsinški odbor za ljudska prava
- Inicijativa mladih za ljudska prava
- Beogradski centar za ljudska prava
- Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
