Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji kaže za BIRN da je nominacija ove organizacije za nagradu Vaclav Havel znak da je antiratna kampanja i dalje neophodna na Balkanu.
„Kada govorimo o ljudskim pravima, mi se referišemo na Savet Evrope, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima ili na Evropski sud (za ljudska prava); mi ih vidimo kao posljednji bastion odbrane naših prava, i biti prepoznat od strane njih dosta znači. Znači da Evropa razume zašto je važno da se mi danas ovde kod nas bavimo prevencijom rata“, naglašava Đurić.
„Kao organizacija, osećamo to kao priznanje za naš radi ali i za našu ideju i vrednosti za koje se zalažemo“, dodaje on.
Godišnju nagradu Vaclav Havel, nazvanoj po slavnom češkom disidentu i državniku, dodeljuje Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u partnerstvu s Bibliotekom Vaclav Havel i Fondacijom Povelja 77, za izuzetan doprinos civilnom aktivizmu u odbrani ljudskih prava.
Ovogodišnji kandidati u užem izboru su zatvoreni ujgurski pisac u Kini, Ilham Toti, advokat za ljudska prava u Tadžikistanu, Buzurgmer Jorov i Inicijativa mladih za ljudska prava, mreža nevladinih organizacija koje deluju u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji.
YIHR je osnovana 2003. godine u cilju borbe za pravdu, jednakost, slobodu, demokratiju i mir. Misija Incijative je i povezivanje mladih aktivista iz različitih zemalja na Balkanu, usled podela uzrokovanih ratovima devedestih godina.
Jedno od glavnih pitanja kojim se bavi YIHR-a Srbija je promocija LGBT prava. Ova organizacija je jedan od organizatora Parade ponosa u Beogradu – Beograd Prajda. Ranije su šetnje održavane uz nasilne pokušaje desničarkskih ekstremista da događaje prekinu, a potom su tri godine uzastopno zabranjivane iz bezbedonosnih razloga. Ipak, od 2014. godine ovaj događaj se održava bez većih incidenata u centru grada uz veliko prisustvo policije.
Uoči Parade ponosa koja je zakazana za nedelju, 15. septembar, organizatori su priredili niz događaja kako bi poruku tolerancije iz glavnog grada preneli u manje gradove Srbije.
„Posetili smo deset gradova i uglavnom je atmosfera bila sjajna, bilo je dobro prihvaćeno“, kaže nam Đurić.
Dodaje da je Beograd Prajd sada „normalizovan“ i da je odgovornost organizatora da ovaj događaj, tokom Nedelje ponosa, proširi i na druga mesta širom države.
LGBT aktivisti su bez ikakvih problema sa transparentima prošetali kroz osam gradova, ali je ovaj događaj u Valjevu i Novom Pazaru otkazan zbog pretnji desničarskih grupa.
„Veličanje” ratnih zločinаcа
Pored Prajda, YIHR se bavi i pitanjem ratnih zločina. Često se priređuju aktivnosti koje ukazuju na potrebu da je nužno poštovati utvrđene činjenice o ratovima devedesetih, kao i one kojima se osuđuju počinitelji zločina.
Ovo je i dalje kontroverzno pitanje u Srbiji. Vlasti često negiraju ili umanjuju ratne zločine koje su počinili Srbi, a osuđeni ratni zločinac, predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj je čak i poslanik u Skupštini.
„Mislim da moralna osuda (ratnih zločina) nikada nije stvarno postojala u našem društvu“, ističe Đurić.
„Kada govorimo o pravnoj osudi, tu govorimo o suđenjima za ratne zločine, o njihovim posledicama, i to je ovde oduvek išlo slabo“, ističe on. „Međutim, mislim da smo došli na jedan potpuni minimum, pošto moralna osuda apsolutno ne postoji; naprotiv aktuelna politička elita njih doslovno slavi, sa njima proslavlja državne praznike i izdaje im knjige“, objašnjava Đurić.
Prošle godine srpski sud je potvrdio osuđujuće presude i novčano kaznio aktiviste YIHR-a zbog ometanja govora osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na događaju koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) u Beškoj.
Šljivančanin je služio kaznu zatvora zbog ratnih zločina nakon što je osuđen za učestvovanje u mučenju nesrpskih zarobljenika iz Vukovara u Hrvatskoj 1991. godine. Nakon izlaska iz zatvora, Šljivančanin je čest gost na događajima koje organizuje SNS.
Đurić kaže da ovaj očigledni nedostatak napretka u srpskom društvu ponekad može biti frustrirajući.
„ Većinu vremena, osećaj je drugačiji. Oseća se taj mali uspeh, vidi se da postoji to nešto što ih nervira, da postoji ta neka „noga u vratima“. Volim da mislim da smo mi, svi anti ratni aktivisti, stavili „nogu u vrata“ i da bi bez nas, bez celog tog pokreta, ta vrata prema tome što zovemo zapadni svet, koji poštuje mir, demokratiju i slobodu, odavno bila zatvorena “, naglašava on.
„Čuvari sećanja“
YIHR je u Srbiji uključen i u organizovanje događaja poput festivala „Miredita, Dobar Dan“, kojim se kosovska umetnost i kultura predstavljaju beogradskoj publici. Njen cilj je zbližavanje Srba i kosovskih Albanaca.
Incijativa takođe učestvuje na komemoracijama koje se u Beogradu održavaju u znak sećanja na žrtve masakra u Srebrenici, koji su 1995. godine počinili bosanski Srbi. Uprkos presudama međunarodnih sudova, Srbija odbija da prihvati da su ti masakri genocid.
Aktivnosti YIHR-a u Srbiji izazivaju snažne reakcije nacionalista i desničara, koji upućuju pretnje i povremeno pokušavaju nasilno da prekinu događaje koji promovišu pomirenje između Srba i kosovskih Albanaca.
Đurić naglašava da je odgovornost prema istini i pravdi važnija od straha.
„Na primer, ako nosite transparent sa imenima žrtava (kosovskog rata) sahranjenih u masovnoj grobnici u Batajnici (kod Beograda), a neko dođe da preti da će vas udariti flašom ili nečim, onda je nečasno (prema žrtvama) da se plašite. Takođe imamo veliko poverenje u policiju, jer smo ih mnogo puta videli kako profesionalno obavljaju svoj posao“, dodaje on.
„Ima i nečega u tome što mi pokušavamo da budemo čuvari sećanja ili zaštitnici ljudi koji su mnogo više propatili nego što mi možemo da zamislimo, tako da to ne da savesti da pusti strah”, zaključuje on.
