„Danas, kao Ramuš Haradinaj, građanin Republike Kosovo, odgovaram na zahtev za saslušanjem pred Specijalnim sudom u Hagu”.
To je kosovski premijer u ostavci objavio na Fejsbuku, neposredno pred dolazak na prištinski aerodrom oko 12 časova.
Kako je naveo, u Hag odlazi „neuznemiren i visoko uzdignutog čela”.
Uzletanjem aviona sa aerodroma u Prištini biće završena prva etapa burnog perioda na Kosovu. Tokom prethodnih desetak dana, nekoliko visokih zvaničnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, OVK, dobilo je poziv da se pojavi pred Specijalnim sudom, a Haradinaj je podneo ostavku.
Međutim, ovo je otprilike sve što se do sada zna o slučajevima na kojima radi Specijalni sud.
„Ostavka je političko pitanje i ne bih da se upuštam u to, a o samom procesu nema nikakvih informacija… Ni koji je predmet, ni koje su žrtve u pitanju”, kaže za BBC Bekim Bljakaj iz prištinskog Fonda za humanitarno pravo.
Upravo taj veo neznanja Ivanu Đuriću iz Inicijative mladih za ljudska prava uliva poverenje u tužilaštvo Specijalnog suda.
„Njihov rad se u javnosti ne vidi i mislim da je to njihov najveći kvalitet”, kaže Đurić za BBC na srpskom.
„Nije bilo curenja informacija, ne znamo šta tužilaštvo radi i to je izuzetno pozitivno.
„Na tome treba graditi optimizam da će optužnice biti utemeljene, da će doći do utvrđivanja činjenica i individualne odgovornosti, a na kraju i pravde za žrtve”.
Za šta bi Haradinaja mogli da optuže?
Ne zna se.
„Ne možemo očekivati da bude optužen za ista dela za koja je optuživan pred Haškim tribunalom, jedino ako se ne pojavi novi dokaz koji tamo nije administriran”, ocenjuje Bljakaj.
„On je bio najvažniji komandant OVK u tom delu Kosova – regionu Dukađini (Đakovice) – pa je veoma moguće da bude optužen za neka druga dela koja nisu tretirana pred Haškim tribunalom.
„Ipak, ne možemo da nagađamo koja su to dela, kao ni da li će uopšte biti optužen”.
Doskorašnji premijer Kosova već je dvaput odgovarao pred sudom u Hagu.
Oba puta bilo je to pred Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Ovaj sud ga je 2008. godine oslobodio optužbi za ratne zločine.
Četiri godine kasnije, suđeno mu je zbog sumnji da je zastrašivao svedoke u prvom slučaju, ali je i u tom procesu oslobođen.
Đurić ističe da je mandat Specijalnog suda ograničen vremenski – bavi se zločinima od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. – ali i izveštajem Dika Martija.
„Možemo da očekujemo da optužnice prevashodno imaju veze sa slučajevima trgovine organa i otmica, ali i ostavljen je prostor i za druge zločine….
„Mnogo je toga ostalo nerazjašnjenog… Mnogo je nerazjašnjenih zločina za koje nisu utvrđene ni elementarne činjenice”.
Šta je Specijalni sud?
Specijalni sud je formiran upravo nakon izveštaja Dika Martija Savetu Evrope iz 2011, u kome se navode brojni zločini počinjeni nakon povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova 1999. godine.
Jedan od povoda za izveštaj bilo je otkriće bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da su na Kosovu počinjeni ozbiljni zločini nad ljudima srpske nacionalnosti, Romima ali i nad „nelojalnim” Albancima, a koji uključuju i trgovinu ljudskim organima.
Kosovske vlasti su pod pritiskom iz Brisela i Vašingtona donele zakone o formiranju suda koji formalno funkcioniše u okviru kosovskog pravosuđa, ali mu je sedište u Hagu i svi tužioci i sudije su međunarodni pravnici.
Sud je trebalo da počne sa radom još pre dve godine, ali je zbog birokratskih i tehničkih problema došlo do kašnjenja.
Džek Smit, američki pravnik sa međunarodnim iskustvom, postavljen je za novog glavnog tužioca u maju 2018. godine.
Ko je još sad pozvan pred Specijalni sud?
Nekoliko visokih zvaničnika OVK:
- Sokolj Bašota – bivši član Glavnog štaba OVK i predsednik ogranka Demokratske partije Kosova
- Bislim Zurapi – bivši komandant Glavnog štaba OVK i aktuelni savetnik kosovskog predsednika Hašima Tačija
- Jakup Krasnići – bivši portparol OVK i predsednik kosovske skupštine
Svi su se oglasili preko društvenih mreža, navodeći uglavnom da će se pred istražiteljima pojaviti u bilo kom svojstvu u kom je potrebno.
Kosovski predsednik Hašim Tači je u izjavi medijima pomenuo da je Specijalni sud pozvao „još neke bivše oficire OVK”, ali nije pominjao njihova imena.
Pozvano je i „nekoliko veterana OVK iz Prizrena”, izjavio je predsednik Udruženja veterana OVK Husni Gucati, ali nije naveo njihova imena.
Staro Gacko
Na današnji dan navršava se 20 godina od ubistva 14 srpskih žetelaca u Starom Gackom.
Reč je o jednom od najtežih zločina na Kosovu posle povlačenja srpskih snaga bezbednosti i ulaska međunarodnih snaga.
Policija UNMIK-a je u oktobru 2007. godine, uhapsila Mazljuma Bitićija iz sela Veliki Alas kod Lipljana, zbog sumnje da je učestvovao u tom ubistvu, ali je on dva meseca kasnije pušten iz pritvora zbog nedostatka dokaza.
Groblje u Starom Gracku na kom su sahranjeni stradali žeteoci, više puta je skrnavljeno.
Šta kažu zvaničnici?
Tači se oglasio i preko Fejsbuka, ističući da je „borba OVK bila i ostaće čista i pravedna”:
„Vrednosti OVK i naše slobode niko ne može da naruši”, istakao je Tači.
Nešto slično je naveo i predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji, ističući da pozivi na sud predstavljaju „napade na OVK”.
„Uveren sam da će se oni opet vratiti nevini i ponosni jer je pravo bilo i ostaje na našoj strani, a mi smo bili na pravoj strani istorije”, napisao je Veselji na Fejsbuku.
Inače, mediji pišu da bi uskoro putem Haga mogli da krenu i Tači i Veselji.
Iz Beograda za to vreme stižu potpuno drugačiji tonovi.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je Haradinajeva odluka samo „politički trik” i da neće mnogo vremena provesti u Hagu.
„Naša su predviđanja da će ga pustiti posle 48 sati i da će se vratiti kao veliki heroj albanskog življa na Kosovu”, istakao je Vučić.
Srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić nada se da će „zločini OVK biti kažnjeni, bez obzira na rezerve koje Srbija ima prema međunarodnim sudovima”, prenosi Beta.
Šta dalje?
Upravo se u tim izjavama može naslutiti ono što Đurić naziva „paradoksom srpske i kosovske javnosti” oko Specijalnog suda.
„Iako je sud osnovan odlukom parlamenta u Prištini – doduše, nakon pritiska međunarodne zajednice – a ne odlukom Ujedinjenih nacija, poput Haškog tribunala, na Kosovu vidimo dosta animoziteta.
„Odakle to, ako su oni osnovali taj sud? To je paradoksalno”.
Đurić ocenjuje da je i nepoverenje koje stiže iz Srbije takođe potpuno neutemeljeno.
„Kažu, potrebno je utvrđivanje odgovornosti za srpske žrtve i sad kad je osnovana institucija, koja očigledno radi po nekim profesionalnim principima, odmah se gradi nepoverenje, pa čak zovemo to ‘unapred izgubljenom bitkom'”.
Političke elite na obe strane su odgovorne za negativan odnos prema Specijalnom sudu, smatra Đurić.
„To sigurno nije olakšavajuća okolnost za tužioce”, ističe on.
Izvor: BBC news na srpskom; Foto: Glas Amerike
