Naša borba za osnovna ljudska prava i slobode traje više od tri decenije. Ta borba nije laka, a društvene i političke okolnosti pokazuju da nije ni blizu kraja čime se dodatno potvrđuje njena opravdanost i neophodnost. 

Različita istraživanja jasno ukazuju da smo svojom borbom doprineli boljem razumevanju izazova sa kojima se LGBTIQ+ zajednica u Srbiji suočava kao i da smo doprineli širenju podrške i povećali stepen prihvatanja LGBTIQ+ osoba u društvu. Međutim, ovo nije dovoljno.

Organizacije civilnog društva godina upozoravaju na negativan trend u domenu rada institucija koji je usmeren na garantovanje poštovanja ljudskih prava i sloboda.

2001. godine imali smo prvi pokušaj organizovanja Prajd šetnje u Beogradu koji se završio nasiljem nad onima koji su za svoju slobodu i prava odlučili da se bore, javno, ponosno i van svoja četiri zida. Prajd u Srbiji je godinama zabranjivan uz navođenje bezbednosnih rizika kao osnovnog razloga za zabranu. Kasnije, 2010. godine učesnici i učesnice Prajda su prošetali ulicama Beograda uz veliko prisustvo policije. Međutim grad je te godine demoliran. Do 2014.godine Prajd je bio zabranjivan tri puta, a sve ove zabrane proglašene su neustavnim. Tek 2014. godine prva mirna Prajd protestna šetnja održana je u Srbiji. Danas, 2022. godine, kada je Beograd domaćin EuroPride-a, zabrana šetnje je još jednom naša realnost.

Predstavnici najviših državnih institucija ponovo posustaju pod pritiskom grupa sa ekstremnim stavovima pokazujući nespremnost da zaštite pipadnike i pripadnice LGBTIQ+ zajednice i njihova Ustavom zagarantovana prava. Uloga države nije da bira čija će prava žrtvovati kako bi udovoljila zahtevima onih koji LGBTIQ+ populaciju ne smatraju vrednom jedne šetnje ulicama Beograda. Bile one molba, apel ili nešto treće, ovakvo postupanje od strane predstavnika države jasan su pokazatelj onoga sa čime se članovi LGBTIQ+ zajednice suočavaju u svakodnevnom životu, a to su negiranje prava na dostojanstven život, pravna nesigurnost i nekažnjivost nasilja.

Zbog vrednosti koji zajedno delimo, mi, dole potpisani, smatramo ovu borbu zajedničkom. Državne institucije Republike Srbije dužne su da procesuiraju one koji predstavljaju bezbednosni rizik i i da omoguće slobodu okupljanja pripadnicima i pripadnicama LGBTIQ+ zajednice kao i svim saveznicima i saveznicama. 

 

  1. Inicijativa mladih za ljudska prava
  2. SHARE Fondacija
  3. Fond za humanitarno pravo
  4. CRTA
  5. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava
  6. Beogradski centar za ljudska prava
  7. Žene za mir
  8. Odbor za ljudska prava Niš
  9. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  10. Građanske inicijative
  11. Žene u crnom, Beograd
  12. InTER
  13. SOS Vlasotince
  14. Dečiji centar Zaječar
  15. Gradjanske akcije Pančevo
  16. Evropski pokret u Srbiji
  17. Udruženje Fenomena
  18. Nezavisno udruženje novinara Srbije
  19. forumZFD Beograd
  20. Asocijacija DUGA
  21. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  22. Centar za praktičnu politiku
  23. Centar za ljudska prava Niš
  24. Vojvođanski građanski centar
  25. Centar E8
  26. Western Balkans Institute WEBIN
  27. Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
  28. CIvil RIghts Defenders
  29. Praxis
  30. Užički centar za prava deteta
  31. Centar za ženske studije Beograd
  32. Autonomni ženski centar
  33. Beogradski centar za ljudska prava
  34. Institut za evropske poslove
  35. Beogradska otvorena škola
  36. Centar za kulturnu dekontaminaciju
  37. Slavko Ćuruvija fondacija
  38. Impuls Tutin
  39. Otvoreni krug Novi Sad
  40. Udruženje građana ATINA
  41. Centar za evropske politike – CEP
  42. Centar za primenjenu istoriju
  43. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije
  44. Udruženje Da se zna!
  45. Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP)

Photo: Vesna Lalić