Vlade \u0161irom sveta uvele su posebne mere u borbi protiv globalne pandemije korona virusa koje se, od zemlje od zemlje, razlikuju po intenzitetu, ali i trajanju. Dok je u po\u010detnoj fazi pandemije bilo manje re\u010di o potencijalnom ugro\u017eavanju ljudskih prava i sloboda u vanrednim okolnostima, ovo pitanje vrlo brzo je do\u0161lo na dnevni red kada se po\u010delo sa primenom mera poput nadzora gra\u0111ana ili zabrane kretanja u razli\u010ditim oblicima.<\/p>\n
Da li postoji ne\u0161to sporno u merama koje do sada uvela Vlada Srbije i \u0161ta zabrinjava predstavnike civilnog dru\u0161tva kada je re\u010d o stanju prava i sloboda tokom i nakon vanrednog stanja?<\/p>\n
\u201eNajvi\u0161e me brine da sve kroz \u0161ta sada prolazimo jednostavno zaboravimo i po principu \u201epojeo vuk magarca\u201c pripi\u0161emo vi\u0161oj sili i teorijama zavere. Pla\u0161i me da \u0107emo jo\u0161 jednom potvrditi da smo neodgovorno dru\u0161tvo, koje nije smoglo snage da u\u010di iz sopstvenih gre\u0161aka\u201c, ka\u017ee u razgovoru za Talas Ra\u0161a Nedeljkov, <\/strong>programski direktor CRTE i dodaje kako ima utisak da se u borbi protiv pandemije nespremnost i nesposobnost sistema \u201eprevazilaze\u201c poja\u010danim merama represije. \u201eSasvim je o\u010digledno da hroni\u010dni izostanak politika, programa reformi i razvoja razli\u010ditih sistema, pa i zdravstvenog u ovakvim situacijama pokazuje svoje pravo lice. Razoreno, neefikasno, nestru\u010dno, povr\u0161no\u201c, ocenjuje Nedeljkov.<\/p>\n Ana Toski\u0107 Cvetinovi\u0107, <\/strong>izvr\u0161na direktorka organizacije Partneri za demokratske promene Srbija, isti\u010de da se \u010dini da su neka ograni\u010denja prava i sloboda olako prihva\u0107ena. \u201e\u010cak i deo one javnosti koja nekada zna da bude i po automatizmu kriti\u010dna prema potezima vlasti, sada je pod autocenzurom\u201c, dodaje ona uz komentar da je deo razloga za takvo postavljanje strah od mogu\u0107ih srazmera i posledica ove krize. \u201eA to sve za rezultat mo\u017ee imati op\u0161te mirenje sa \u010dinjenicom da na\u0161a prava i slobode (pre svih, slobode kretanja i izra\u017eavanja, pravo na privatnost, itd) nisu neprikosnovena, a mo\u017eda \u010dak i toliko zna\u010dajna, posebno kada se suo\u010de sa nekim drugim interesima, poput zdravlja ili bezbednosti. Treba, me\u0111utim, napomenuti, da su ovi izbori (upro\u0161\u0107eno sloboda vs \u017eivot) nametnuti, i da represivne mere najvi\u0161e govore o nesposobnosti i nespremnosti jednog sistema da odgovori na krizu\u201c, ocenjuje za Talas Toski\u0107 Cvetinovi\u0107.<\/p>\n Jedno od prvih pitanja koja se name\u0107u u pogledu ograni\u010davanja prava odnosi se na pravo na privatnost i sve u\u010destalije mere nadzora koje se primenjuju \u0161irom sveta. \u201eU svega par nedelja od izbijanja pandemije mogli smo da posvedo\u010dimo kako dr\u017eave \u0161irom sveta koriste tehnologije za masovni nadzor svojih gra\u0111ana a sve u jeku borbe protiv COVID-19. Dronovi koji patroliraju gradovima, pametne kamere koje obele\u017eavaju ljude koji ne nose maske, pametne narukvice i aplikacije za pra\u0107enje zara\u017eenih i onih koju su bili u kontaktu sa njima samo su neki od na\u010dina kako vlade poku\u0161avaju da discpiplinuju svoje stanovni\u0161tvo\u201c, obja\u0161njava Danilo Krivokapi\u0107<\/strong>, direktor SHARE Fondacije.<\/p>\n Pored privatnosti, sloboda medija i na\u010din na koji se vlade odnose prema slobodi govora i izve\u0161tavanja u samom su vrhu razloga za zabrinutost. \u201eOpasnost predstavlja regulisanje informisanja, odnosno slobode izra\u017eavanja zbog hap\u0161enja novinarke Ane Lali\u0107, kao i dono\u0161enja spornog Zaklju\u010dka Vlade Srbije\u201c, isti\u010de Marko Milosavljevi\u0107<\/strong>, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR). On nagla\u0161ava i da je upitno koliko su opravdane mere zabrane kretanja i na koji na\u010din su ih organi dr\u017eave propisivali, \u0161to je slu\u010daj i sa samom procedurom uvo\u0111enja vanrednog stanja koja je sprovedena bez zasedanja Narodne skup\u0161tine. \u201eOrganizacije civilnog dru\u0161tva pokrenule su nekoliko inicijativa za pitanje ustavnosti i zakonitosti ovih mera\u201c, dodaje Milosavljevi\u0107 i ocenjuje da \u201edanas svakako brine kako ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomo\u0107 razli\u010ditih kategorija ugro\u017eenih gra\u0111ana, kao i pravo na pravi\u010dno su\u0111enje zbog su\u0111enja koja se vr\u0161e putem Skype-a\u201c.<\/p>\n Programska direktorka Gra\u0111anskih inicijativa Bojana Selakovi\u0107 <\/strong>obja\u0161njava da je fakti\u010dko ograni\u010davanje odre\u0111enog broja ljudskih prava dopu\u0161teno po me\u0111unarodnom pravu pod odre\u0111enim okolnostima u koje se mo\u017ee svrstati za\u0161tita zdravlja stanovni\u0161tva \u2013 ukoliko postoji svrshishodnost primenjenih mera. \u201eMe\u0111utim, te mere moraju biti jasne, precizne, transparentne, sa jasnim rokom va\u017eenja. Danima svedo\u010dimo potpuno ad-hoc pristupu, nejasnim merama koje se dopunjuju brojnim instrukcijama, a kada one izostanu, generi\u0161u nove probleme gra\u0111anima na svakodnevnom nivou, pa i nova kr\u0161enja drugih garantovanih prava razli\u010ditim dru\u0161tvenim grupama. Sve \u010de\u0161\u0107e se sti\u010de utisak da se restriktivnim merama poku\u0161ava nadomestiti manjak kapaciteta, resursa i generalno planskog pristupa u borbi sa pandemijom\u201c, isti\u010de ona i dodaje da je drugi potencijalni problem sa kojim se mo\u017eemo suo\u010diti zadr\u017eavanje sistema centralizovanog politi\u010dkog odlu\u010divanja. \u201eKada se standardi ljudskih prava jednom spuste, te\u0161ko se, bez velikih dru\u0161tvenih turbulencija vra\u0107aju na staro. Zato moramo biti posebno obazrivi\u201c, upozorava Selakovi\u0107.<\/p>\n \u201eKada se se zavr\u0161i vanredno stanje, pitanje vladavine prava, koje trenutno ne preispituje nijedna institucija, bi\u0107e postavljeno od strane onih kojj su trpeli posledice i \u0161tetu u primeni \u201cvanrednih propisa\u201d. Neminovno je u ovim okolnostima da se \u0161teta pravi. Zato institucije moraju sada da signaliziraju onda kada postoji sistemski problem, da se u hodu ispravlja\u201c, poru\u010duje Katarina Golubovi\u0107<\/strong>, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i dodaje da ovih dana mo\u017eemo da vidimo anga\u017eovanje nezavisnih institucija. \u201eMe\u0111utim, Ustavni sud i pravosu\u0111e moraju da povrate svoju ulogu korektiva. Svakako da svi moramo biti u slu\u017ebi za\u0161tite \u017eivota sada, ali postoje na\u010dini da se neke odluke izvr\u0161e a da se \u010dini manja \u0161teta. Svi moramo da amortizujemo posledice po ljudska prava. Usmerenom kritikom, predlozima, ali i odlukama\u201c, smatra Golubovi\u0107.<\/p>\n Po zavr\u0161etku vanrednog stanja, fokus organizacija civilnog dru\u0161tva, ali i medija i brojnih udru\u017eenja, nesumnjivo \u0107e biti na stanju ugro\u017eenih prava i sloboda. Me\u0111utim, u Srbiji je ve\u0107 sada upitno uvo\u0111enje i primena odre\u0111enih mera usmerenih na borbu protiv epidemije Covid-19.<\/p>\n \u201eSpornije od samih mera je njihovo sprovo\u0111enje, zbog lo\u0161e informisanosti gra\u0111ana\u201c, isti\u010de Katarina Golubovi\u0107<\/strong>. \u201eTe\u0161ko je objasniti zbog \u010dega si zavr\u0161io u pritvoru i najstro\u017ee ka\u017enjen u rekordnom roku, a da nisi razumno mogao da proceni\u0161 nivo svojih obaveza (osim sa stanovi\u0161ta poruke svima da \u0107e se kr\u0161enje mera najstro\u017ee i odlu\u010dno ka\u017enjavati, i da je pravo na pravi\u010dno su\u0111enje i bez mera suspendovano). Sa ljudskoprava\u0161kih postulata, sporno je i tzv. duplo ka\u017enjavanje\u201c, obja\u0161nava na\u0161a sagovornica.<\/p>\n Kada je re\u010d o konkretnim merama, veliki broj upozorenja dolazi u pogledu samog progla\u0161enja vanrednog stanja koje je u Srbiji na snazi nepune \u010detiri nedelje. Tako Ra\u0161a Nedeljkov<\/strong> isti\u010de da je najspornija od svih dosada\u0161njih mera \u201cukidanje\u201d parlamenta i progla\u0161enje vanrednog stanja. \u201eApsurdna je situacija u kojoj se podzakonskim aktom ministra zdravlja, kao predstavnika izvr\u0161ne vlasti, zabranjuje ili ograni\u010dava rad Narodne skup\u0161tine, najvi\u0161eg predstavni\u010dkog tela u Republici Srbiji. Nemogu\u0107nost okupljanja u zatvorenom prostoru kori\u0161\u0107ena je kao argument i opravdavanje predsedniku Republike i predsednicama Vlade i Narodne skup\u0161tine da proglase vanredno stanje, a da to ne u\u010dine narodni poslanici\u201c, obja\u0161njava Nedeljkov. S druge strane, nagla\u0161ava on, mo\u017eemo da vidimo da su parlamenti u ve\u0107ini drugih zemalja, a posebno u na\u0161em regionu, nastavili da rade uz po\u0161tovanje za\u0161titnih mera.<\/p>\n Nedeljkov podse\u0107a na distinkciju izme\u0111u vanrednog stanja i vanredne situacije, budu\u0107i da bi i u drugom slu\u010daju mogle da budu uvedene zabrane kretanja i okupljanja. Kako ka\u017ee, tada bi glavnu re\u010d imala struka, dok je u vanrednom stanju imaju politi\u010dari \u2013 Vlada kao nosilac izvr\u0161ne vlasti i predsednik koji supotpisuje odluke Vlade. \u201eMotiv za ove korake svakako se mo\u017ee tra\u017eiti u politi\u010dkoj agendi \u2013 te\u017enji za koncentracijom mo\u0107i u vrlo uskom krugu ljudi ili u prikrivanju pora\u017eavaju\u0107eg stanja zdravstvenog sistema. Uvo\u0111enjem vanrednog stanja i mera na autoritaran na\u010din uz sav prate\u0107i populisti\u010dki folklor, stvara se narativ kojim se poku\u0161ava prikriti vi\u0161egodi\u0161nji nemar i devastacija zdravstvenog sistema, a odgovornost u najve\u0107oj meri se prebacuje na gra\u0111ane\u201c, ocenjuje Nedeljkov.<\/p>\n \u201eZaista je neverovatno kako je Srbija u jako kratkom vremenskom roku od vrlo opu\u0161tenih, takore\u0107i komi\u010dnih reakcija predstavnika vlasti jednim potezom do\u0161la do progla\u0161enja vanrednog stanja, bez ikakvih me\u0111ukoraka ili prethodnih mera kojima bi se barem poku\u0161avalo preventivno uticati\u201c, navodi Bojana Selakovi\u0107<\/strong>. Ona u tom pogledu posebno isti\u010de tri aspekta \u2013 slobodu kretanja, informisanje javnosti i pravo na zdravstvenu za\u0161titu.<\/p>\n \u201eKada je u pitanju ograni\u010davanje slobode kretanja, nije jasno kako je i za\u0161to opravdana potpuna zabrana kretanja za starije osobe, a dozvoljena su njihova masovna okupljanja u vrlo \u010dudnom vremenskom terminu jednom nedeljno. Iz ugla prava kojim se garantuje ljudsko dostojanstvo, postavlja se pitanje za\u0161to to nije neki drugi termin u kome mogu i slobodno da pro\u0161etaju \u0161to svakako uti\u010de na njohovo sveukupno zdravstveno stanje. Mere zabrane kretanja za ostalu populaciju u praksi dovode do brojnih drugih problema kojima se tako\u0111e zadire u garantovana prava deteta, osoba sa invaliditetom, osoba sa mentalnim smetnjama, \u017ertava nasilja\u201c, dodaje Selakovi\u0107. Govore\u0107i o o zdravstvenoj za\u0161titi, Selakovi\u0107 nagla\u0161ava da je jasno da sada pacijenti sa potvr\u0111enim prisustvom Covid-19 moraju biti prioritet, ali da postoje brojni drugi slu\u010dajevi u kojima zakasnela reakcija tako\u0111e mo\u017ee dovesti do lo\u0161ih ishoda. Kada je re\u010d o informisanju, ona isti\u010de da je vidljiva namera nadle\u017enih institucija da javnosti predo\u010davaju vrlo ograni\u010den broj informacija, kao i da \u201epoku\u0161aji da se istinito i objektivno novinarsko izve\u0161tavanje svede na \u0161irenje la\u017enih vesti i panike dodatno ilustruju ovu nameru dr\u017eave\u201c.<\/p>\nOpasnost predstavlja regulisanje informisanja, odnosno slobode izra\u017eavanja<\/h2>\n
Sporne mere Vlade Srbije u borbi protiv epidemije<\/h2>\n