![\"\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/bujanovac5.jpg\")
<\/p>\n
Prema podacima <\/span>Fonda za humanitarno pravo<\/span><\/a>, u toku NATO bombardovanja do\u0161lo je do te\u0161kih povreda ljudskih prava i otvorene represije od strane paravojnih formacija, vojske i policije na teritoriji ove tri op\u0161tine. Samo na teritoriji op\u0161tine Pre\u0161eva je, za vreme trajanja ratnog stanja 1999. godine, pod nerazja\u0161njenim okolnostima ubijeno 11 Albanaca. Slu\u010dajevi te\u0161kih kr\u0161enja ljudskih prava (ubistva, zlostavljanja i plja\u010dke) u sve tri op\u0161tine bili su sli\u010dni onima koji su se u isto vreme de\u0161avali na Kosovu. Maltretiranje me\u0161tana sela Veliki Trnovac 31. marta 1999. godine, kada je uz pretresanje ku\u0107a od njih tra\u017eeno da u roku od dva sata predaju \u201eNATO komandose, teroriste OVK-a i drogu\u201c, ilustrativno je za postupanje vojnih i policijskih organa za vreme trajanja ratnog stanja.<\/span><\/p>\n Podsetimo, u toku 2000. i prve polovine 2001. godine podru\u010dje tri navedene op\u0161tine bilo je popri\u0161te oru\u017eanih sukoba policije i Oslobodila\u010dke vojske Pre\u0161eva, Medve\u0111e i Bujanovca (OVPMB). Prema podacima <\/span>Fonda za humanitarno pravo<\/span><\/a>, njeni pripadnici prvi put su se pojavili u javnosti krajem januara 2000. godine u selu Dobrosin (op\u0161tina Bujanovac) na sahrani ubijene bra\u0107e \u0160a\u0107ipi. Oru\u017eani sukobi i incidenti posebno su intenzivirani posle povla\u010denja policije sa kontrolnih punktova u albanskim selima u op\u0161tini Bujanovac 27. novembra 2000. godine. Povla\u010denje je usledilo posle napada OVPMB na policijsku patrolu, kada su tri policajca poginula, a pet policajaca je ranjeno. U toku narednih \u0161est meseci ubijeno je, povre\u0111eno ili oteto vi\u0161e od 100 ljudi, kako Albanaca, tako i Srba, kao i pripadnika vojske i policije. Prema <\/span>podacima FHP-a<\/span><\/a>, u periodu od 01.01.1999. do 31.05.2001. godine, na podru\u010dju Pre\u0161eva, Medve\u0111e i Bujanovca stradalo je najmanje 40 dr\u017eavljana Srbije i Crne Gore. U vreme trajanja unutra\u0161njeg oru\u017eanog sukoba izme\u0111u snaga VJ\/MUP Republike Srbije i OVPMB u periodu od 26.01.2000. do 31.05.2001. godine nestalo je dvoje civila srpske nacionalnosti na teritoriji Bujanovca, \u010dija sudbina jo\u0161 uvek nije rasvetljena, i dvoje civila srpske nacionalnosti iz op\u0161tine Bujanovac na teritoriji op\u0161tine Gnjilane (Kosovo), \u010dija su tela na\u0111ena u Donjoj Breznici. U istom periodu ubijeno je najmanje sedam civila albanske nacionalnosti, i komandant OVPMB, potpisnik Sporazuma o prekidu varte, od 12.03.2001.godine.<\/span><\/p>\n Prema zvani\u010dnim podacima MUP-a Srbije, od 10. juna 1999. godine do 31. avgusta 2001. godine, samo na podru\u010dju Kopnene zone bezbednosti (KZB) prema Kosovu, ubijeno je 10 civila. Od tog broja, petoro su bili Srbi, \u010detvoro Albanci, a jedna osoba pripadnik \u201eostalih nacionalnosti\u201c. U istom periodu je povre\u0111eno 25 civila (petnaestoro Srba, osmoro Albanaca i dva pripadnika Misije UN). Nestalo je 43 gra\u0111ana (40 Srba i tri Albanca). MUP tako\u0111e navodi da je od otetih gra\u0111ana dvoje ubijeno, jedan je uspeo da pobegne, 36 je pu\u0161teno na slobodu, dok se sudbina njih \u010detvoro ne zna. MUP je izjavio da su ubijena 24 pripadnika MUP-a i VJ (15 pripadnika MUP-a, 9 pripadnika VJ), da ih je 78 povre\u0111eno i da su dvojica oteta.<\/span><\/p>\n Po\u010detkom 2001. godine Vlada Republike Srbije i Savezna vlada formirale su Koordinaciono telo za Pre\u0161evo, Bujanovac i Medve\u0111u. U naporima da se kriza re\u0161i politi\u010dkim putem, po\u010detkom 2001. godine, predstavnici vlasti i albanske zajednice zapo\u010deli su pregovore uz posredovanje predstavnika Severnoatlantskog pakta (NATO), Ujedinjenih nacija (UN) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Rezultat ovih pregovora bio je postepeni ulazak VJ u KZB i, istovremeno, demilitarizacija i raspu\u0161tanje OVPMB. KZB je kasnijim sporazumom i formalno ukinuta. Savezna skup\u0161tina je 2002. godine donela Zakon o amnestiji svih biv\u0161ih pripadnika OVPMB.<\/span><\/p>\n Teme druge sesije radionice bili su Kon\u010duljski sporazumom i Zakon o amnestiji, o kojima je govorio \u0160aip Kamberi, predsednik Op\u0161tine Bujanovac i \u010dlan delegacije koja je pregovarala o Sporazumu. Kon\u010duljski sporazum predstavlja izjavu o demilitarizaciji koju su lideri OVPBM potpisali u selu Kon\u010dulj 2001. godine, dok je Zakon o amnestiji donet 2002. godine i njime su amnestirana lica za koja je, u skladu sa Krivi\u010dnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije, postojala osnovana sumnja da su tokom 2001. godine na teritoriji Pre\u0161evske doline u\u010dinila krivi\u010dna dela terorizma i udru\u017eivanja radi neprijateljske delatnosti.<\/span><\/p>\n Drugog dana radionice, razgovarali smo sa Ragmijem Mustafom, predsednikom Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, koji je u\u010desnicima pribli\u017eio probleme albanske manjine na jugu Srbije danas. Problemi koji i danas optere\u0107uju albansku nacionalnu manjinu ti\u010du se upotrebe maternjeg jezika, \u0161to se vidi u komplikovanim procesima va\u0111enja li\u010dnih dokumentima; ud\u017ebenika, odnosno odsustvu ud\u017ebenika na albanskom jeziku; memorijalizacije, \u0161to se vidi na primeru spomenika podigutog u pripadnicima OVPBM (koji su amnestirani pomenutim zakonom iz 2002. godine) u novembru 2012, a koji je \u017eandarmerija, na zahtev dr\u017eave Srbije uklonila ve\u0107 u januaru 2013. godine. Dono\u0161enjem <\/span>Zakona o ratnim memorijalima iz 2018. godine<\/span><\/a> niz spomenika koji su posve\u0107eni borcima OVPBM postaju ponovo predmet sporenja uz \u010deste najave ru\u0161enja. Va\u017eno je ista\u0107i da za sada <\/span>ne postoji memorijalizacija<\/span><\/a> prisilnih nestanaka i ubistava civila srpske i albanske nacionalnosti, \u017ertava iz perioda sukoba 2000-2001. godine. <\/span><\/p>\n Poseban segment radionice bio je razgovor o popisu stanovni\u0161tva u Pre\u0161evskoj dolini koji je predvi\u0111en za 2021. godinu. Na njemu su u\u010destvovali narodni poslanik Fatmir Hasani iz Partije za demokratsko delovanje i Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji. Fatmir Hasani je istakao da se nada boljoj atmosferi za slede\u0107i popis 2021. uprkos tome \u0161to su problemi ostali isti, kao i da albanske partije sada izlaze na parlamentarne izbore pod zajedni\u010dkom platformom. Podsetimo, nakon niza prislinih iseljavanja iz Pre\u0161evske doline, popis stanovni\u0161tva je u tri op\u0161tine Pre\u0161evske doline prvi put nakon sukoba odr\u017ean 2002. Godine. Zatim je 2011. godine popis ponovo bojkotovan od strane albanskih politi\u010dkih partija zbog, kako je Hasani istakao, nemogu\u0107nosti da bude sproveden na albanskom jeziku i da popisiva\u010di budu u grupama od 3 \u010dlana, gde bi u mestima sa ve\u0107inskim albanskim stanvni\u0161tvom bila dva predstavnika iz albanske zajednice, a jedan iz srpske. S druge strane, Mustafa je ne\u0161to sumnji\u010daviji prema Hasanijevoj izjavi da \u201cpostoji raspolo\u017eenje da se u\u010destvuje u popisu 2021. godine\u201d zbog problema koji mu\u010de pripadnike albanske zajednice danas. Jedan od takvih problema je pasivizacija prebivali\u0161ta, koja se ogleda kroz sporu slu\u017ebenu upotrebu albanskog jezika, Albanaca\/ Albanki u Srbiji iz ovih op\u0161tina usled komplikovane i duge procedure registracije promene prebivali\u0161ta ili upis u registar novoro\u0111enih. <\/span><\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/bujanovac1.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/bujanovac3.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/bujanovac6.jpg\")
<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/03\/bujanovac2.jpg\")
<\/p>\n