Ne znam kada sam poslednji put videla toliko mladih i lepih ljudi na jednom mestu.<\/p><\/blockquote>\n
Ne bih prepri\u010davala detalje sastanaka, po\u0161to bi se to odu\u017eilo (koga zanima nek’ zove na kafu), ali bih volela da skrenem pa\u017enju na neke stvari. Pre svega, mi imamo iste probleme. Ovo nije nikakva glupa kli\u0161e fraza i svima je to na prvi pogled jasno. Ali je jedno to teorijski znati, a drugo li\u010dno se uveriti da potpuno isto izgleda kada ti i jedan Albanac iz Pri\u0161tine imate problem sa, na primer, gradskim prevozom. Tako\u0111e, odu\u0161evila me je neposrednost ljudi. S druge strane, malo me rastu\u017eio politi\u010dki limbo, u kome postoje interesi Kosova, Srba sa Kosova i Srba iz Beograda. Stekla sam utisak da od svih tih silnih interesa obi\u010dni gra\u0111ani samo gube interes za sve \u0161to nisu osnovne \u017eivotne potrebe. I za kraj, koga ne mrzi neka gugla pokret Samoopredeljenje i njihove predstavnike. Uz sva ideolo\u0161ka i ostala mogu\u0107a i nemogu\u0107a neslaganja, volela bih da na na\u0161oj politi\u010dkoj sceni vidim takvu neposrednost i odusustvo elitizma na relaciji politi\u010dar \u2013 gra\u0111anin (ima ne\u010dega u tome da vidite predsednika politi\u010dke partije kako protestuje sa svojim glasa\u010dima ispred kordona policije ili kako sedi na trotoaru i bri\u0161e o\u010di od suzavca).<\/p>\n
Kao \u0161to je gore napomenuto, drugi cilj na\u0161e posete bio je upoznavanje Pri\u0161tine. E pa taj cilj ne da smo ispunili, nego smo (\u0161to bi Kutlarovi\u0107 rekao) izdominirali. Osim nekoliko spomenika i zna\u010dajnih gra\u0111evina, slabo \u0161ta je moglo da se vidi. Ali zato ljudi… Ne znam kada sam poslednji put videla toliko mladih i lepih ljudi na jednom mestu. Ina\u010de, ni manjeg grada ni vi\u0161e razli\u010ditih mesta za izlazak. Ne znam odakle nam snage da zatvaramo klubove i ustajemo svako jutro u 8h da sastan\u010dimo, ali smo i tu \u017ertvu nekako podneli. Ko nas je pratio na stranici ovojekosovo.tumblr.com mogao je da vidi razne epizode iz na\u0161ih izlazaka, a ko nas nije pratio neka \u010dekira \u0161to pre (mnogo smo bolji u fotkanju i snimanju video klipova nego u pisanju blogova).<\/p>\n
Izdvojila bih i neformalnu debatu u kafeu Dit’ e Nat’. Debata je ina\u010de prili\u010dno rogobatan naziv za ono \u0161to se tamo desilo. Zapravo smo sedeli, pili pivo i razmenjivali iskustva o me\u0111usobnim posetama. Ona najiskrenija iskustva, emotivna, lepa, puna smeha i tuge istovremeno. Ve\u0107 sam napomenula da nije problem oti\u0107i na Kosovo, problem je vratiti se. E pa tako ni Albancima nije problem da do\u0111u u Beograd, nego da se vrate ku\u0107i. I to ne samo zbog glupih internih fora koje nikome nisu sme\u0161ne, nego pre svega zbog nerazumevanja koje te do\u010deka po povratku. Biram da verujem da je nerazumevanje posledica straha od nepoznatog. I biram da verujem da je svako od nas promenio svet ako \u0107e barem jedna osoba na osnovu Ma\u0161inog, Ivanovog, Nininog, Janinog, Markovog, Dajaninog, Senkinog, Mladenovog ili mo\u017eda mog iskustva po\u017eeleti da ode u Pri\u0161tinu. Tako\u0111e duboko verujem da su Anita i Jasmina promenile svet jer sam na osnovu njihovih iskustava ja po\u017eelela to isto da uradim.<\/p>\n
![\"DIT](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/02\/DIT-E-NAT.jpg\")
<\/a><\/p>\n