![\"\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/jasenovac-1.png\")
<\/p>\nU okviru Memorijalnog kompleksa \u201cJasenovac\u201d, obi\u0161li su muzejsku zgradu u kojoj je ispisano vi\u0161e od 80.000 imena nastradalih u tom logoru, prema zvani\u010dnoj evidenciji kompleksa, a me\u0111u kojima je najvi\u0161e Srba, Roma i Jevreja.<\/p>\n
U muzejskoj zgradi izlo\u017eeni su i predmeti iz kojih su nekada\u0161nji logora\u0161i jeli, kao i tupi predmeti \u2013 \u010deki\u0107i, no\u017eevi, maljevi, sekire\u2026, kojima su ubijani udarcima u glavu, \u0161to je svaki od \u010duvara u logoru mogao da uradi bilo kada, zbog bilo \u010dega, a da ne snosi nikakvu odgovornost.<\/p>\n
<\/p>\n
Pored garderobe pojedinih logora\u0161a, u muzejskoj zgradi izlo\u017eeni su i delovi cigli, koju su logora\u0161i proizvodili i kojom su ogradili logor sa tri strane u du\u017eini od 3,5 kilometara.<\/p>\n
Posle muzeja, aktivisti su obi\u0161li spomenik \u201cCvet\u201d, delo poznatog arhitekte i nekada\u0161njeg gradona\u010delnika Beograda Bogdana Bogdanovi\u0107a, do kojeg su do\u0161li putem od drvenih pragova, koji su doneti sa pruga kojima su u vozovima dovo\u017eeni zarobljeni mu\u0161karci, \u017eene i deca, a ispred kojeg su razvili baner: \u201cPremladi da se se\u0107amo, odlu\u010dni da ne zaboravimo\u201d.<\/p>\n
Spomenik po kojem je poznat Memorijalni kompleks \u201cJasenovac\u201d, napravljen je u obliku cveta, sa idejom da simbolizuje crpljenje snage iz zemlje, odnosno od nastradalih, a da bude otvoren ka suncu i novim generacijama, kako se vi\u0161e nikada i nikome ne bi desilo ono \u0161to se desilo u tom logoru.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/jasenovac-2.png\")
<\/p>\n
Putem do spomenika koji se nalazi na prostoru biv\u0161eg logora III Ciglana Jasenovac, prolazi se i pored nekoliko uzvi\u0161enja, koje je Bogdanovi\u0107 osmislio na mestima gde su lokalizovane masovne grobnice u kojima su sahranjivani logora\u0161i, \u010diji su posmrtni ostaci spaljeni u 15 dana pred zavr\u0161etak Drugog svetskog rata.<\/p>\n
Koncentracioni logor Jasenovac bio je najve\u0107i logor koji je osnovao usta\u0161ki re\u017eim na teritoriji NDH za vreme Drugog svetskog rata, a sastojao se od nekoliko logorskih jedinica osnovanih u kratkim vremenskim razmacima od avgusta 1941. do januara 1942. godine.<\/p>\n
Na po\u010detku postojanja logor je bio isklju\u010divo mu\u0161ki, a od 1943. godine u njemu su bili zato\u010deni i deca i \u017eene.<\/p>\n
Podru\u010dje Jasenovca odabrano je za logor zbog geografskog polo\u017eaja, jer je okru\u017eeno rekama i mo\u010dvarama, \u0161to je ote\u017eavalo eventualni beg, a \u010duvarima je olak\u0161avalo kontrolu nad zatvorenicima.<\/p>\n
Drugi razlog je \u017eelezni\u010dka pruga koja prolazi kroz mesto Jasenovac, preko koje su vr\u0161ene deportacije zatvorenika, a tre\u0107i industrijska postrojenja koja su pre Drugog svetskog rata bila u vlasni\u0161tvu srpske porodice Ba\u010di\u0107 iz Jasenovca, kojima je imovina konfiskovana.<\/p>\n
Logora\u0161i su prisiljavani da obavljaju te\u0161ke fizi\u010dke poslove u sklopu industrijskih postrojenja, \u0161to je bio i na\u010din da ih mu\u010de i poni\u017eavaju.<\/p>\n
Logor je zatvoren 22. aprila 1945. godine, a posle probijanja Sremskog fronta i o\u010dekivanja dolaska Narodnooslobodila\u010dke vojske, usta\u0161e su odlu\u010dile da likvidiraju sve koji su u tom trenutku bili me\u0111u \u017eivima.<\/p>\n
Poslednja grupa \u017eena, njih 640, likvidirana je 21. aprila, a bila su ostala 1.073 mu\u0161ka zatvorenika.<\/p>\n
Predvo\u0111eni Antom Bakoti\u0107em, 22. aprila, 600 zato\u010denika krenulo je u proboj logora, ali najve\u0107i broj njih usmrtila je unakrsna vatra sa okolnih bunkera.<\/p>\n
Proboj je pre\u017eivelo 90 zatvorenika, od kojih su danas \u017eiva samo dvojica, a 470 bolesnih i nemo\u0107nih zatvorenika, koji su bili previ\u0161e slabi da bi se suprotstavili usta\u0161ama, likvidirani su, a njihova tela su minirana zajedno sa logorskim objektima.<\/p>\n