![\"IMG_9224](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2014\/11\/IMG_9224-Copy-1024x682.jpg\")
<\/p>\n
Meho Omerovi\u0107<\/strong>, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skup\u0161tine Republike Srbije, smatra da dr\u017eava Srbija tapka u mestu kada je u pitanju sprovo\u0111enje postoje\u0107ih mehanizama za suzbijanje nasilja i da strategije \u010desto ne prati adekvatna akcija. \u201eMi na papiru imamo jako dobre zakone, uskla\u0111ene sa najvi\u0161im evropskim standardima, ali njihova primena nedostaje. Dobar deo zakona koji se odnosi na suzbijanje nasilja jako \u010desto je samo mrtvo slovo na papiru\u201c, rekao je Omerovi\u0107 i dodao da problem naj\u010de\u0161\u0107e le\u017ei u nedostatku finansijskih sredstava. \u201eUsvajanje krovne strategije koja bi obuhvatila sve segmente borbe protiv nasilja u Srbiji doprinelo bi me\u0111usobnoj uskla\u0111enosti zakona i intersektorskoj saradnji, anga\u017eovanju razli\u010ditih institucija i organizacija civilnog dru\u0161tva koje bi kroz jedan koordinisani sistem radile na re\u0161avanju ovoga problema\u201c, zaklju\u010dio je.<\/p>\n Kako usvojene strategije ne bi dr\u017eavnim institucijama isklju\u010divo slu\u017eile kao izgovor pred me\u0111unarodnom zajednicom da ula\u017eu napore u re\u0161avanje goru\u0107ih problema, dok njihova primena izostaje, napohodno je da se dr\u017eava doslednije i ozbiljnije posveti borbi protiv nasilja u Srbiji. Naim Leo Be\u0161iri<\/strong> iz Omladinskog odbora za obrazovanje je kazao da sudbina jedne strategije koja tretira neki dru\u0161tveni problem zavisi od na\u010dina na koji je strategija usvojena. \u201eNe mo\u017ee se pisati nova strategija, ako se ne uradi analiza rezultata koji su postignuti prethodnom strategijom. Takvi napori su od samog po\u010detka osu\u0111eni na propast\u201c, rekao je Be\u0161iri.<\/p>\n Pozivaju\u0107i se na praksu skandinavskih zemalja, Goran Mileti\u0107 <\/strong>iz organizacije Civil Rights Defenders rekao je da bi jedinstvena nacionalna strategija mogla da doprinese smanjenju nasilja u na\u0161em dru\u0161tvu, pod uslovom da strategija proistekne iz ozbiljnog konsultativnog procesa. \u201eVa\u017eno je da imamo jasan plan koji proisti\u010de iz diskusije o tome da li su postavljeni ciljevi realno ostvarivi i da li postoji finansijska podr\u0161ka za sprovo\u0111enje planiranih aktivnosti u dogovorenom vremenskom okviru,\u201c kazao je Mileti\u0107 koji veruje da dobar plan mo\u017ee da obezbedi podr\u0161ku u javnosti za rad na suzbijanju ovog problema. \u201eAko izgubimo podr\u0161ku medija i javnosti, ne\u0107e biti dobro. Mogu\u0107e je da se desi da izgubimo podr\u0161ku koja trenutno postoji, jer je nasilje prisutno svuda oko nas. Nasilje ima prednost u medijima u odnosu na sve one koji normalno vode dijalog \u010dak i kada se ne sla\u017eu\u201c, uo\u010dio je Mileti\u0107.<\/p>\n Na konferenciji je izneto vi\u0161e stanovi\u0161ta koja govore u prilog tome da je nasilje ozbiljna pretnja dru\u0161tvu u Srbiji. Ivan \u0110uri\u0107 <\/strong>iz Inicijative mladih za ljudska prava je govorio o potrebi za saradnjom izme\u0111u dr\u017eavnih institucija i civilnog dru\u0161tva kako bi se smanjio stepen nasilja, jer ako se radi odvojeno, rezultati nisu dovoljno dobri. \u201eU na\u0161em dru\u0161tvu se problematika nasilni\u010dkog pona\u0161anja stavlja pod tepih. Iako je utakmica Srbija-Albanija trebalo da traje 90 minuta, ona traje mesec dana. U javnosti se govori o brojnim stvarima koje su direktno ili indirektno povezane sa utakmicom, ali se ne govori o tome za\u0161to su navija\u010di u\u0161li na teren i tukli albanske igra\u010de. \u010culi smo da je priveden momak koji se tokom prenosa utakmice preko kamere RTSa obratio premijeru Srbije, ali ne znamo \u0161ta se de\u0161ava sa navija\u010dem koji je albanskog igra\u010da udario stolicom u glavu. Malo se govori o napada\u010dima na albanske objekte u Vojvodini, ali o tome \u0161ta se tih dana de\u0161avalo u Pre\u0161evu i Bujanovcu nijedan medij nije pisao. Ono \u0161to nas najvi\u0161e zabrinjava je \u010dinjenica da su napada\u010di uglavnom maloletni\u201c, kazao je \u0110uri\u0107.<\/p>\n Zorica Labudovi\u0107 <\/strong>iz Ministarstva omladine i sporta je rekla da se u Nacionalnoj strategiji za mlade iz 2008. godine isti\u010de da mladi u Srbiji odrastaju u okru\u017eenju koje je prepuno ratnih pretnji, ekonomske nesigurnosti i siroma\u0161tva, \u0161to doprinosi nasilju me\u0111u mladima, ali i starijima. Nasilni\u010dko pona\u0161anje jeste va\u017eno sankcionisati, ali je jo\u0161 va\u017enije raditi na prevenciji ovakvog pona\u0161anja. \u201ePrevencija se posti\u017ee podizanjem svesti, edukacijom, treninzima, u\u010denjem ve\u0161tina nenasilne komunikacije\u201c, kazala je Labudovi\u0107 i dodala da ministarstvo na razli\u010dite na\u010dine podr\u017eava ovakve projekte ili ih samo organizuje.<\/p>\n Da ovo nije dovoljno mo\u017ee se zaklju\u010diti iz brojnih podataka koji su izneti tokom konferencije. Naim Leo Be\u0161iri je govorio o statistici koju vodi Ministarstvo unutra\u0161njih poslova prema kojoj se 40 posto krivi\u010dnih dela u Srbiji odnosi na nasilje koje po\u010dine mladi, koji su \u010de\u0161\u0107e u\u010dinioci krivi\u010dnih dela, nego \u0161to trpe nasilje. Marjan Cvetkovi\u0107 <\/strong>iz Krovne organizacije mladih Srbije je predstavio rezultate istra\u017eivanja ura\u0111enog u Ni\u0161u prema kojima je uo\u010deno da je vi\u0161e od 70 posto mladih, uzrasta izme\u0111u 15 i 30 godina, bilo \u017ertva, u\u010desnik ili svedok nekog nasilja. Ovakva statistika je podstakla lokalne vlasti u Ni\u0161u na usvajanje Strategije za bezbednost mladih koja ima radnu grupu za implementaciju akcionog plana. Uzroci za ovoliku izlo\u017eenost mladih nasilju su brojni. \u201eOni su naj\u010de\u0161\u0107e nezainteresovani da upoznaju razli\u010ditosti, neinformisani su ili nisu adekvatno informisani. Problem je i obrazovni sistem. Mladi su kolateralna \u0161teta srpskog obrazovnog sistema, u koje je hitno potrebno vratiti vaspitnu komponentu\u201c, rekao je Cvetkovi\u0107 dodav\u0161i da visokoj stopi nasilja me\u0111u mladima svakako doprinosi i visoka stopa nezaposlenosti.<\/p>\n Situacija je podjednako alarmantna i kada se govori o rodno motivisanom nasilju, ali i op\u0161tem vrednosnom miljeu u kojem se, kroz instituciju porodice, u dru\u0161tvu u Srbiji neguje nasilje. Danica Jovanovi\u0107 <\/strong>iz Udru\u017eenja Roma Novi Be\u010dej je istakla da, prema podacima iz ove sredine, 72 posto Romkinja u porodici trpi nasilje koje traje vi\u0161e godina, dok su u \u010dak 85 posto porodica deca aktivno ili pasivno uklju\u010dena u nasilje. \u201e\u017dene ne znaju svoja prava, nisu svesne posledica koje nasilje ostavlja na njihovo psihi\u010dko ili fizi\u010dko zdravlje. One ostaju uz nasilnika zbog dece ili iz straha od stigme zajednice u kojoj \u017eive, ukoliko odlu\u010de da se suprotstave nasilju\u201c, kazala je Jovanovi\u0107.<\/p>\n Tatjana Nikoli\u0107 <\/strong>iz ni\u0161kog Centra za devojke isti\u010de da je \u017ertvama nasilja, pre svega, potrebno ohrabrenje. \u201e\u017denama koje trpe nasilje svi pri\u010daju da su one za to same krive. Va\u017eno je objasniti im da one ni u kom slu\u010daju nisu krive, bez obzira na to \u0161ta ka\u017ee porodica i okru\u017eenje. \u017drtva nasilja nikada nije odgovorna za ono \u0161to joj se de\u0161ava\u201c, podvukla je Nikoli\u0107.<\/p>\n O tome koliko je porodica mesto gde je prisutno nasilje govore i podaci koje je iznela Nata\u0161a Jovanovi\u0107 <\/strong>iz Autonomnog \u017eenskog centra, prema kojima svaka druga \u017eena u Srbiji do\u017eivi neki oblik psiholo\u0161kog, a svaka tre\u0107a fizi\u010dkog nasilja. Pored vojske i policije, porodica je najnasilnija dru\u0161tvena jedinica. \u201e\u017dene su izlo\u017eene velikom riziku da trpe nasilje, a ako govorimo o lezbejkama, migrantkinjama, Romkinjama, starijim i bolesnim \u017eenama, situacija je jo\u0161 alarmantnija\u201c, upozorila je Jovanovi\u0107. Ona je, kroz iskustva \u017eena sa proganjanjem, ukazala i na problem psihi\u010dkog nasilja koje trpi \u017eenski deo populacije. \u201eProganjanje, koje se \u010desto de\u0161ava u sferi digitalne komunikacije, je sve prisutnije i dr\u017eava nema odgovor na to, uprkos postojanju Posebnog tu\u017eila\u0161tva za visokotehnolo\u0161ki kriminal. \u010ceka se da ne\u010diji \u017eivot bude ugro\u017een, pa da do\u0111e do reakcije dr\u017eave,\u201c rekla je Jovanovi\u0107.<\/p>\n O tome koliko su mladi ljudi izlo\u017eeni nasilju u digitalnom svetu govorila je Ana Mirkovi\u0107 <\/strong>iz Instituta za digitalnu komunikaciju. Ona je istakla da 70 posto osnovaca i srednjo\u0161kolaca uo\u010dava nasilje na internetu, ali svega jedan posto njih na isto i odreaguje, odnosno prijavi ga. Mirkovi\u0107 je istakla da se snaga digitalnog nasilja naj\u010de\u0161\u0107e nipoda\u0161tava. \u201eDigitalno nasilje je samo emotivno, jer ne ostavlja fizi\u010dke posledice – nema podliva i modrica. Me\u0111utim, podaci nam govore o nemalom broju slu\u010dajeva kada su devoj\u010dice, koje su trpele maltretiranje preko interneta, izvr\u0161ile samoubistvo\u201c, upozorila je Ana Mirkovi\u0107, dodav\u0161i da ona uzrok velikog prisustva nasilja u digitalnom svetu vidi u devastiranom sistemu vrednosti. \u201eMladi po\u0161tuju jedan sistem vrednosti u realnom \u017eivotu i to je ono kada su fini prema mami i baki. Sa druge strane, smatraju da ne moraju da budu fini na Fejsbuku, ne shvataju\u0107i da ova dru\u0161tvena mre\u017ea danas zapravo predstavlja realan \u017eivot\u201c.<\/p>\n O uru\u0161enom sistemu vrednosti i nesposobnosti dr\u017eave da gradi generacije koje \u0107e biti odgajane u duhu tolerancije, razumevanja i po\u0161tovanja razli\u010ditosti govorila je Mia David, <\/strong>donedavna direktorka Kulturnog centra \u201eBeograd\u201c. Referi\u0161u\u0107i se na snagu ekstremisti\u010dkih grupa i njihovu dominaciju u javnom prostoru, ona je ukazala na to da je u Srbiji na snazi op\u0161ta atmosfera straha, koja ne mora nu\u017eno da se ispoljava kroz pretnje. \u201eKada po\u010dnete da se okre\u0107ete na ulici u strahu da vas neko ne prati, shvatate da oni na taj na\u010din po\u010dinju da vas kotroli\u0161u. Ovo ne\u0107e prestati preko no\u0107i. Svako od nas, u segmentu posla kojim se bavimo, mora da prona\u0111e na\u010din kako da doprinese da se ovaj problem re\u0161ava\u201c, kazala je Mia David i dodala da mediji moraju biti saveznici u borbi protiv ove pojave. \u201eBez obzira \u0161to je medijski prostor nepostoje\u0107i, \u0161to mediji zbog svoje prirode tra\u017ee teme koje su atraktivne, iza\u0161la sam u medije sa pri\u010dom o pritiscima kojima sam bila izlo\u017eena zbog izlo\u017ebe posve\u0107ene stradanju kosovske porodice Bogujevci. Nikada se nisam ose\u0107ala sigurnije nego kada sam tom prilikom iza\u0161la u medijski prostor. Ose\u0107ala sam da time \u0161to sam u javnom prostoru, ne mogu da nestanem\u201c, zaklju\u010dila je ona.<\/p>\n Nasilja ima u svim zemljama sveta, ali je pitanje na koji na\u010din dr\u017eavne institucije i dru\u0161tvo tretiraju ovu pojavu, da li je javnost podr\u017eava ili se nasilje na relevantan na\u010din sankcioni\u0161e. U Srbiji je klima za gajenje ove pojave vrlo povoljna. Inicijativina kampanja za podizanje svesti o ovom veoma ozbiljnom problemu i nemogu\u0107nosti dr\u017eave da se na adekvatan na\u010din sa njim nosi zove se \u201eJer im se mo\u017ee\u201c.<\/a><\/p>\n![\"IMG_9312\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2014\/11\/IMG_9312-1024x682.jpg\")
<\/a><\/p>\n![\"IMG_9526\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2014\/11\/IMG_9526-1024x682.jpg\")
<\/a><\/p>\n![\"IMG_9496\"](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2014\/11\/IMG_9496-1024x682.jpg\")
<\/a><\/p>\n
![\"IMG_9273](\"https:\/\/yihr.rs\/wp-content\/uploads\/2014\/11\/IMG_9273-Copy-1024x682.jpg\")
<\/a><\/p>\n