\u0160ta su najve\u0107i benefiti za srpsku i albansku zajednicu na Kosovu od Briselskog dijaloga po Va\u0161em mi\u0161ljenju?<\/b>
\n<\/b><\/p>\n
Najve\u0107i benefit po srpsku i albansku zajednicu na Kosovu je pre svega smanjenje tenzija. Na\u017ealost, zbog odugovla\u010denja i problema u sprovo\u0111enju mnogih dogovora koji se, na primer, ti\u010du slobode kretanja i priznavanja diploma, problemi stanovni\u0161tva kako srpskog, tako i albanskog nisu u dovoljnoj meri re\u0161eni.<\/span> Imaju\u0107i u vidu ve\u0107 navedene probleme srpske zajednice na Kosovu, \u0161ta su odgovori Srbije po pitanju njihovog re\u0161avanja?<\/b> Na kraju, \u0161ta je osnov za funkcionalan zajedni\u010dki \u017eivot srpskog i albanskog naroda na Kosovu?<\/b><\/p>\n
\n<\/span>
\n<\/span>\u0160ta su danas najve\u0107i problemi srpske zajednice na Kosovu? Da li se ti problemi uop\u0161te razlikuju od problema drugih zajednica na Kosovu i u \u010demu?<\/b>
\n<\/b>
\n<\/span>Iako se srpska zajednica na Kosovu svakodnevno suo\u010dava sa posledicama nedostatka implementacije Briselskih sporazuma, mo\u017eemo videti da su neki sporazumi relativno uspe\u0161no sprovedeni, poput integracije policije i carine. Me\u0111utim, sudstvo jo\u0161 uvek nije integrisano i na taj na\u010din dolazi do onesposobljavanja drugih institucija. Sa druge strane, stanovnici severa Kosova i dalje nailaze na prepreke pri dobijanju li\u010dnih dokumenata, konkretno, li\u010dnih karata, voza\u010dkih dozvola i registarskih tablica. Nemogu\u0107nost dobijanja ovih dokumenata direktno uti\u010de na slobodu kretanja gra\u0111ana sa severa. Sa druge strane, srpska dokumenta izdata za stanovnike na teritoriji Kosova nisu priznata u kosovskom sistemu i na taj na\u010din postaju nevalidna, \u0161to umnogome ote\u017eava \u017eivot srpskoj zajednici.<\/span>
\n<\/span>Kao posledica Briselskog sporazuma, trenutno je u toku kampanja za predstoje\u0107e, druge po redu lokalne izbore za kosovske institucije. \u010cetiri severne op\u0161tine, nove u ovom sistemu, su jo\u0161 uvek nedovoljno integrisane i suo\u010davaju se sa posledicama nedostatka kapaciteta u ljudstvu i infrastrukturi.\u00a0<\/span><\/p>\n
\n<\/b>
\n<\/b>Prisustvo dr\u017eave Srbije je i dalje vidljivo na teritoriji \u010detiri severne op\u0161tine. Obrazovni i zdravstveni sistemi jo\u0161 uvek funkcioni\u0161u po srpskom sistemu. Ovo u velikoj meri poma\u017ee opstanak srpske zajednice na Kosovu, jer osim obrazovnih i zdravstvenih usluga, ova dva sistema zapo\u0161ljavaju i najve\u0107i broj ljudi. S obzirom na to da postoji bojazan da \u0107e Briselski sporazumi i integracija uticati na gubitak nekih od ovih poslova, neophodno je da se to predupredi i da Beograd i u budu\u0107nosti mo\u017ee da nastavi da poma\u017ee ve\u0107inski srpske op\u0161tine na Kosovu. <\/span>
\n<\/span>
\n<\/span>Kako vidite ideju o unutra\u0161njem dijalogu? Da li vidite na\u010din na koji unutra\u0161nji dijalog mo\u017ee da pobolj\u0161a trenutno stanje?<\/b>
\n<\/span>
\n<\/span>Ideja o unutra\u0161njem dijalogu je dobra. Problem je \u0161to se \u010dini da ona ne okuplja sve dru\u0161tvene grupe koje bi trebalo da okupi, kao i da nije dovoljno \u201catraktivna\u201d u javnosti. Tako\u0111e, za uspe\u0161no re\u0161avanje ili stvaranje kompromisa na ovu temu, potrebno je da se dijalog su\u0161tinski organizuje na nivou institucija, akademije i civilnog dru\u0161tva. Kao prestavnik civilnog sektora sa severa Kosova, a samim tim i neve\u0107inskih zajednica na Kosovu, nejasna mi je uloga civilnog dru\u0161tva u unutra\u0161njem dijalogu za sada. Neophodno je da se predstavnici civilnog dru\u0161tva sa severa Kosova ukljuce direktno u unutra\u0161nji dijalog, pored svojih kolega iz Beograda. Civilno dru\u0161tvo sa severa Kosova je sa\u010dinjeno od aktivista koji poseduju znanje o lokalnom kontekstu i potrebama stanovni\u0161tva i mogu da doprinesu u procesu unapre\u0111enja \u017eivotnih okolnosti ljudi \u00a0kojih se normalizacija odnosa najvi\u0161e ti\u010de. Na taj na\u010din srpsko civilno dru\u0161tvo sa Kosova mo\u017ee znatno da doprinese kvalitetu dijaloga, kao i mogu\u0107im re\u0161enjima.<\/span>
\n<\/span>
\n<\/b>Kako vam izgleda kampanja za lokalne izbore na Kosovu, zakazane 22. oktobra ove godine i kako kampanja trenutno uti\u010de na \u017eivot gra\u0111ana?<\/b>
\n<\/b>
\n<\/span>Atmosfera oko lokalnih izbora, za koje je kampanja u toku, i prvih lokalnih izbora odr\u017eanih 2013. godine kao posledica Briselskog sporazuma, je neuporediva. U svim ve\u0107inskim srpskim op\u0161tinama dominantna je Srpska lista, koja ima najja\u010du kampanju i podr\u0161ku zvani\u010dnog Beograda. Vidljiv je nedostatak javnih pojavljivanja kandidata, javnih debata ili suo\u010davanja kandidata. U pore\u0111enju sa revoltom prisutnim u toku izborne kampanje 2013. godine, situacija je manje napeta, mada sa primetnim pritiscima na kandidate i bira\u010de drugih lista u odnosu na Srpsku listu.<\/span><\/p>\n
\n<\/span>Pre svega neophodno je da politi\u010dke elite prestanu da koriste me\u0111u-etni\u010dke odnose za unutra\u0161nje polit\u010dke potrebe i kao ulog kojim \u017eele da pove\u0107aju svoju korist u pregovorima. Na taj na\u010din, odnosno kroz diskurs koji je sada vladaju\u0107i sa obe strane, proizvode ozbiljne posledice za budu\u0107nost. Uprkos tome \u0161to se elite savr\u0161eno razumeju, problem je \u0161to ovaj proces nije jo\u0161 uvek dotakao dubinske probleme koji se ti\u010du izgradnje poverenja izme\u0111u stanovni\u0161tva.<\/span>
\n<\/span>Tako\u0111e, neophodno je da se po\u0161tuju prava neve\u0107inskih zajednica predvi\u0111ena zakonom na Kosovu. Svedoci smo \u010destog kr\u0161enja, neispunjavanja i nepo\u0161tovanja prava neve\u0107inskih zajednica, od prava na jezik, prava na pristup pravdi, li\u010dnim dokumentima, itd. Funkcionisanje javnih institucija je klju\u010dno za pobolj\u0161anje uslova \u017eivota koji su, uz ostale podsticaje poput ekonomskog razvitka, neophodni. Zato je nu\u017eno ulo\u017eiti dodatne napore u cilju osposobljavanja javnih insituticija da rade punim kapacitetom.<\/span>
\n<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Jovana Radosavljevi\u0107 je istra\u017eiva\u010dica i aktivistkinja iz Leposavi\u0107a. Trenutno je direktorka organizacije New Social Initiative iz Mitrovice. Magistrirala je na me\u0111unarodnim studijama na Fakultetu za me\u0111unarodne studije D\u017eozef Korbel Univerziteta u Denveru, specijalizovanom za re\u0161avanje konflikata i me\u0111unarodnog razvoja, a diplomirala je na Fakultetu politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ima bogato iskustvo u radu na monitoringu izbora na Kosovu. Razgovarali smo sa Jovanom o aktuelnim problemima gra\u0111ana, odnosima me\u0111u zajednicama, ideji unutra\u0161njeg dijaloga kao i o predstoje\u0107im kosovskim lokalnim izborima.\r\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4149,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[4],"tags":[390,15,348,349,378],"acf":[],"yoast_head":"\n