{"id":3759,"date":"2017-10-02T10:05:49","date_gmt":"2017-10-02T10:05:49","guid":{"rendered":"https:\/\/yihr.rs\/?p=3759"},"modified":"2017-10-05T08:56:25","modified_gmt":"2017-10-05T08:56:25","slug":"autogolovi-unutrasnjeg-dijaloga-o-kosovu-izjave-ministara-u-vladi-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/autogolovi-unutrasnjeg-dijaloga-o-kosovu-izjave-ministara-u-vladi-srbije\/","title":{"rendered":"Autogolovi unutra\u0161njeg dijaloga o Kosovu: Izjave ministara u Vladi Srbije *"},"content":{"rendered":"

Naizgled, ova re\u010denica, kao i ceo autorski tekst predsednika Republike, zna\u010di barem verbalizovani poziv srpskom dru\u0161tvu ali i \u0161iroj javnosti (me\u0111unarodnoj zajednici na prvom mestu) da u samom centru politi\u010dke mo\u0107i u Srbiji postoji volja da se kona\u010dno razgovara o Kosovu i na osnovu tog razgovora kreiraju konkretna i dugoro\u010dna re\u0161enja za Kosovo. Poziv na dijalog unutar srpskog dru\u0161tva,<\/span> i ne\u0161to \u010de\u0161\u0107i susreti zvani\u010dnika Beograda i Pri\u0161tine od sredine 2017. godine u okviru briselskog dijaloga<\/span>, ovoga puta na predsedni\u010dkom nivou, predstavljaju kakve takve pomake u odnosu na period od avgusta 2015. godine (Brisel II) do aprila 2017. godine, kada su novoizabrani predsednici Srbije odnosno Kosova postali Aleksandar Vu\u010di\u0107 i Ha\u0161im Ta\u010di (Hashim Tha\u00e7i).<\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, kao \u0161to je ocenio \u0161ef UNMIK-a, Zahir Tanin, <\/span>na sednici Saveta bezbednosti UN<\/span><\/a> u maju 2017. godine, situacija na Kosovu je generalno stabilna, ali nivo poverenja izme\u0111u dve zajednice opada zbog brojnih neodgovornih izjava politi\u010dara i diplomata. Upravo su izjave politi\u010dara i to ministara u Vladi Srbije, kao i politika neka\u017enjivosti prema nasilnicima koji ugro\u017eavaju doga\u0111aje koji pozivaju na saradnju dva dru\u0161tva, a koji su se desili u prethodnih nekoliko meseci u Srbiji indikator da – iako poziv za dijalog postoji, kao i pregovori u Briselu – osnova zvani\u010dne politike Srbije prema Kosovu i dalje je skrojena po meri odbrane krvave politike re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Cenu za takvu politiku i dalje pla\u0107aju gra\u0111ani i gra\u0111anke Srbije i Kosova bez obzira na svoju nacionalnost. O tome svedo\u010de nedavne izjave Nele Kuburovi\u0107, ministarke pravde Srbije, Aleksandra Vulina, ministra odbrane, kao i Ivice Da\u010di\u0107a, ministra spoljnih poslova. <\/span><\/p>\n

Ministarka pravde Srbije, Nela Kuburovi\u0107, je 16. maja 2017. godine u Savetu bezbednosti UN-a \u00a0ukazala na neophodnost da Pri\u0161tina \u0161to skorije izvr\u0161i svoje obaveze po pitanju Zajednice srpskih op\u0161tina (ZSO), skrenula je pa\u017enju na postupke i izjave Vilijama Vokera kao i odbijanje Francuske da Srbiji izru\u010di Ramu\u0161a Haradinaja. Na istoj sednici, kako je to <\/span>Istinomer<\/span><\/a> primetio, na kojoj je prema Zakonu o Vladi trebalo da prisustvuje predsednik Vlade (u tom trenutku u Kini) ili prvi potpredsednik i ministar spoljnih poslova, Ivica Da\u010di\u0107, ministarka pravde je izjavila slede\u0107e:<\/span><\/p>\n

\u201ePodseti\u0107u, na KiM je sve krenulo od la\u017ei koje su plasirali ljudi poput Vilijama Vokera koji danas \u010dak ni ne krije svoje velikoalbanske ambicije i projekte, a poznato je da se protivi i Specijalnom sudu koji treba da procesuira zlodela po\u010dinjena od strane tzv. “Oslobodila\u010dke vojske Kosova” (OVK). (…) Protivpravna odluka o agresiji na SRJ usledila je prvenstveno na osnovu izve\u0161taja Vilijama Vokera, iako na KiM 1998-1999 godine <\/span><\/i>nije bilo humanitarne katastrofe niti progona kosovskih Albanaca<\/span><\/i><\/a>. <\/span><\/i><\/p>\n

Zatim, dva dana nakon objavljivanja autorskog teksta predsednika Republike stvar postaje jasna kada se pro\u010dita <\/span>izjava<\/span><\/a> ministra Vulina od 26. jula:\u00a0<\/span>
\n<\/span><\/i><\/p>\n

\u201eKao i uvek kada Vu\u010di\u0107 pokrene pitanja od su\u0161tinskog zna\u010daja i va\u017enosti za Srbe i Albance, poka\u017ee se da me\u0111u Albancima nema iskrenih sagovornika. Izjave Rame i Pacolija treba da onemogu\u0107e dijalog, na\u0161kode Vu\u010di\u0107u i spre\u010de ga da ujedini Srbe oko KiM.\u201c<\/span><\/i><\/p>\n

Nakon toga, 16. avgusta ove godine kada je ponovo u Savetu bezbednosti UN razmatran tromese\u010dni period o radu misije UNMIK-a na Kosovu, Ivica Da\u010di\u0107 je izjavio slede\u0107e:<\/span><\/p>\n

“Srbi su na Kosovu \u017eiveli vekovima, to potvr\u0111uju crkve, od kojih su \u010detiri pod za\u0161titom UNESKO-a. Nije u redu da se smejete gospo\u0111o \u010citaku, poka\u017eite jedan va\u0161 spomenik iz tog perioda, pa \u0107u i ja da se smejem\u2026 Da li mislite da to vi\u0161e ne treba da se pominje i da je to legitimizovano time \u0161to se to desilo? Ho\u0107e li iko pomenuti potrebu da se Srbi vrate. Statistika je porazna. Ako je bilo genocida, to zna\u010di da sada Albanca treba da ima manje”<\/span><\/i><\/p>\n

On je<\/span> naveo<\/span><\/a> da je prema popisu iz vremena SFRJ u Pri\u0161tini bilo 43.885 Srba, a da ih je prema popisu iz 2011, ostalo samo 430:<\/span><\/p>\n

“To je 100 puta manje za 30 godina. Pa da li je to etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje i genocid nad Albancima ili nad Srbima? U Uro\u0161evcu sada ima 32 Srba, 600 puta manje nego ranije, u Podujevu ih bilo 2.242, a danas 12, \u0161to je 200 puta manje. U Prizrenu, gde sam ro\u0111en, ih je ranije bilo 11.650, 2011 – 231, a danas samo 27. \u00a0Komentar je suvi\u0161an i zato molim vas da vi\u0161e ne koristite te la\u017ene \u010dinjenice da ste \u017ertve etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja. Ko je kriv za zlo\u010dine neka odgovara, ali najve\u0107e \u017ertve su Srbi.”<\/span><\/i><\/p>\n

Dakle, postoji poziv na unutra\u0161nji dijalog ali u svojim izjavama zvani\u010dnici Srbije tvrde i ponavljaju slede\u0107e tri teze: <\/span><\/p>\n