{"id":19352,"date":"2025-10-06T14:53:46","date_gmt":"2025-10-06T13:53:46","guid":{"rendered":"https:\/\/yihr.rs\/?p=19352"},"modified":"2025-10-06T14:54:23","modified_gmt":"2025-10-06T13:54:23","slug":"seksualno-nasilje-u-ratu-necivilizovani-problem-civilizovanih-drustava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/yihr.rs\/bhs\/seksualno-nasilje-u-ratu-necivilizovani-problem-civilizovanih-drustava\/","title":{"rendered":"Seksualno nasilje u ratu: Necivilizovani problem civilizovanih dru\u0161tava"},"content":{"rendered":"

Silovanje i ostali oblici seksualnog nasilja pratilo je ratove jo\u0161 u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj i Rimu, gde su \u017eene bile nagrada pobedniku, iako je silovanje van ratnih okolnosti smatrano jednim od najte\u017eih delikata. U srednjem veku \u017eene su bile seksualne robinje. U Osmanskom carstvu su tako\u0111e bile seksualne robinje, konkubine u haremima. Silovanja nisu bile po\u0161te\u0111ene ni \u017eene tokom Prvog i Drugog svetskog rata. U japanskim vojnim bordelima postojale su seksualne robinje, \u017eene za utehu.<\/span> U Ruandi su \u017eene mu\u010dene, silovane, saka\u0107ene, zara\u017eavane HIV-om. Na prostorima biv\u0161e Jugoslavije preko silovanja je vr\u0161eno etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje. Silovane su Srpkinje, Bosanke, Hrvatice, kosovske Albanke, Romkinje. Seksualno nasilje je prisutno i u 21. veku, u Demokratskoj Republici Kongo, Ukrajini, Avganistanu, Iraku.<\/span> Bilo je jo\u0161 mnogo ratova tokom istorije, ali je odnos prema \u017eenama uvek bio isti, silovanja, pojedina\u010dna, grupna, masovna, seksualno ropstvo, bespomo\u0107nost, traume, strah, stigmatizacija, uni\u0161tavanje pojedinaca, porodica, \u010ditavih zajednica.<\/span><\/p>\n

Prema podacima Razvojnog fonda Ujedinjenih nacija za \u017eene UNIFEM, od 250000 do pola miliona \u017eena u Ruandi je do\u017eivelo seksualno nasilje, vi\u0161e od 60000 u gra\u0111anskom ratu u Sijera Leoneu, od 20 do 50 hiljada u Bosni i Hercegovini, najmanje 200000 u Demokratskoj Republici Kongo, ali je stvaran broj \u017ertava ve\u0107i jer ve\u0107ina \u017eena ne pri\u010da o seksualnom nasilju.<\/span> Osim \u017eena, prema UNICEF-u nasilje pre\u017eivljavaju i de\u010daci i devoj\u010dice, s tim \u0161to podatak ove organizacije govori da je tri posto de\u010daka, a 97 posto devoj\u010dica pretrpelo neki vid nasilja.<\/span><\/p>\n

Podaci Crvenog krsta pokazuju da se posledice ovog zverstva vide u fizi\u010dkim povredama, polno prenosivim bolestima, ne\u017eeljenoj trudno\u0107i, abortusima, depresiji, posttraumatskom stresnom sindromu, samoubistvima, zlostavljanjima i ubistvima od strane partnera i porodice.<\/span><\/p>\n

Postojali su brojni poku\u0161aji da se spre\u010di ratno seksualno nasilje. U srednjem veku je katoli\u010dka crkva <\/span>\u201e<\/span>Bo\u017ejim mirom i primirjem\u201d odvra\u0107ala vojnike od nasilja prema civilima. Do kraja Drugog svetskog rata postojali su brojni ratni kodeksi i zakonici koji su zabranjivali silovanje. Nakon Drugog svetskog rata, 1949. doneta je \u010cetvrta \u017eenevska konvencija koja zabranjuje silovanje i prisilnu prostituciju. Danas, postoje pravila u ratu po kojima je seksualno nasilje strogo zabranjeno. <\/span><\/p>\n

U Me\u0111unarodnom krivi\u010dnom pravu seksualno nasilje je prepoznato kao sredstvo terorisanja u ratu. Rimski statut prepoznaje silovanje, seksualno ropstvo, prisilnu prostituciju, trudno\u0107u, sterilizaciju i ostale oblike seksualnog nasilja kao te\u0161ko kr\u0161enje ljudskih prava \u017eena. Ujedinjene nacije su izglasale nekoliko rezolucija koje se odnose na silovanje \u017eena. Human Rights Watch i UNICEF prepoznaju silovanje kao instrument etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja. <\/span><\/p>\n

Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud za Ruandu i MKS za biv\u0161u Jugoslaviju su prepoznali sve oblike ratnog seksualnog zlostavljanja kao ratni zlo\u010din i zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti, i postavljeni su temelji za procesuiranje seksualnih i rodno zasnovanih zlo\u010dina tokom ratnih sukoba. MKSJ je podneo optu\u017ebe, izrekao osu\u0111uju\u0107e presude i pru\u017eio \u017eenama \u0161ansu da progovore i dostignu pravdu. <\/span><\/p>\n

Bosna i Hercegovina i Hrvatska su po\u010dele sa krivi\u010dnim gonjenjem po\u010dinioca seksualnog nasilja u ratu.<\/span><\/p>\n

U Srbiji \u017ertve silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja u ratu nisu prepoznate kao civilne \u017ertve i invalidi rata. Naime, u Krivi\u010dnom zakoniku predvi\u0111ene su kazne za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti i ratne zlo\u010dine protiv civilnog stanovni\u0161tva, ali u Zakonu o pravima civilnih invalida rata iz 1996. godine, civilni invalid rata treba da ima 50% telesnog o\u0161te\u0107enja usled ozleda koje su ostavile vidljive tragove.<\/span><\/p>\n

Zakonom o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i \u010dlanova njihovih porodica iz 2020. godine, predvi\u0111eno je da civilni invalid rata mora da ima 50% telesnog o\u0161te\u0107enja i da je do o\u0161te\u0107enja do\u0161lo na teritoriji Srbije.<\/span><\/p>\n

Javno tu\u017eila\u0161tvo za ratne zlo\u010dine u Srbiji podiglo je mali broj optu\u017enica za ratne zlo\u010dine u biv\u0161oj Jugoslaviji. Jo\u0161 manji broj njih se odnosio na seksualne zlo\u010dine, i to uz druge radnje, ubistvo ili fizi\u010dko nasilje, jer je zauzelo stav da to krivi\u010dno delo nije mogu\u0107e procesuirati zato \u0161to u vreme kad je po\u010dinjeno nije bilo predvi\u0111eno zakonom. Su\u0111enja se odugovla\u010de, \u017ertve nemaju podr\u0161ku, omalova\u017eavaju se i proganjaju na osnovu etni\u010dke pripadnosti, a presude su \u010desto osloba\u0111aju\u0107e ili su kazne minimalne.<\/span><\/p>\n

Autonomni \u017eenski centar, Fond za humanitarno pravo i ostale organizacije zala\u017eu se za izmene zakona kako bi se \u017ertve seksualnog nasilja prepoznale kao civilne \u017ertve rata, kako bi se promenio trend neka\u017enjivosti i zapo\u010delo pravi\u010dno procesuiranje.<\/span><\/p>\n

Iako je Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim pravom seksualno nasilje tokom rata zabranjeno, uprkos svim rezolucijama, zakonima, i naporima da se spre\u010di ovaj zverski zlo\u010din, on i dalje, u 21. veku, postoji kao jedan od glavnih i najve\u0107ih problema koji se ne re\u0161ava.<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n