Trideset godina otkako je u Srebrenici po\u010dinjen genocid \u2013 zlo\u010din osmi\u0161ljen ne samo da ubije, ve\u0107 da izbri\u0161e. Da iz zemlje, istorije i se\u0107anja poku\u0161a da ukloni svaki trag postojanja jednog naroda, jednog imena, jednog pogleda u o\u010di.<\/p>\n
Jer kad ubije\u0161 telo, ostaje ime. Kad zatrpa\u0161 kosti, ostaju fotografije. Kad premesti\u0161 grobnice, ostaju majke. Zato su poku\u0161ali da uklone i ono poslednje \u2013 se\u0107anje.<\/p>\n
Trideset godina otkako majke hodaju bez pogleda, bez tela, bez pravde.<\/p>\n
A mi danas stojimo u Beogradu \u2013 gradu koji \u017eivi iznad neizgovorenog, s obe noge na potisnutom. Gde se najglasnije \u0107uti. Gde se ne govori o \u017ertvama, ve\u0107 se polemi\u0161e o terminima. Gde se pravi da nije \u010duo njihov krik.<\/p>\n
Zato \u0161irimo \u201eMaj\u010dinu Maramu\u201c \u2013 artivisti\u010dku instalaciju sa\u010dinjenu od hiljada marama prikupljenih proteklih godina.<\/p>\n
\u0160irimo ih istovremeno u desetinama gradova i zemalja: Sarajevu, Berlinu, Pri\u0161tini, Skoplju, Amanu, Bagdadu, Pnom Penu\u2026 U Bosni i Hercegovini, Srbiji, Nema\u010dkoj, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Jordanu, Iraku, Kambod\u017ei i mnogim drugim mestima.<\/p>\n
Jer pam\u0107enje ne poznaje granice. Jer ljudskost ne tra\u017ei paso\u0161.<\/p>\n
U Beogradu je danas samo jedan deo sa nama \u2013 ali svaka od njih stoji kao 8.372 pitanja koja \u010dekaju odgovor. U svakoj marami je \u017eivot koji je prekinut, a potom poku\u0161an da se izbri\u0161e. To su marame u kojima su majke \u010dekale da im se deca vrate. U kojima su tragale po masovnim grobnicama. U kojima su do\u010dekivale presude koje kasne decenijama. U kojima su pre\u017eivele. U kojima su umrle, bez odgovora na pitanje: za\u0161to ba\u0161 on?<\/p>\n
Ove marame nisu ukrasi. One su otpor. Se\u0107anje koje probada kroz zaborav.<\/p>\n
Oni nisu brojevi. Njih 8.372 puta \u2013 jedno ime, jedan \u017eivot, jedno \u201evolim te mama\u201c, jedno \u201eho\u0107u da budem u\u010ditelj\u201c, jedno \u201ene\u0107u da me vode\u201c, jedno \u201ereci im da sam \u017eiv\u201c.<\/p>\n
I nijedno nije vra\u0107eno. To su re\u010denice koje nisu stigle da se izgovore. To su ruke koje nisu stigle da zagrle.<\/p>\n
Ova instalacija to pam\u0107enje razvla\u010di preko glavnog trga ovog grada. Beograd, koji je decenijama gledao kroz prste, sada mora da pogleda pravo u o\u010di.<\/p>\n
Ne da bismo optu\u017eivali narod \u2013 ve\u0107 da bismo sa\u010duvali ljudskost. Jer ono \u0161to ubija du\u017ee od metka jeste sistem koji odbija da prizna.<\/p>\n
Trideset godina nas u\u010de da je opasno re\u0107i istinu. Da je \u201eprovokacija\u201c pomenuti imena ubijenih. Da se se\u0107anjem \u201enapada nacija\u201c.<\/p>\n
Ali istina nije napad. Istina je obaveza.<\/p>\n
Oni koji su ubijeni nisu imali ni pravdu, ni opro\u0161taj, ni mogu\u0107nost da ispri\u010daju svoju pri\u010du. Zato pri\u010damo mi.<\/p>\n
Dok Beograd i dalje raspravlja o terminima i brojevima, mi vezujemo marame \u2013 za svakog ko je bio vezan i odveden. Za svakog ko je zavezan u ti\u0161ini.<\/p>\n
Svaka marama je veza \u2013 izme\u0111u mrtvih i \u017eivih. Izme\u0111u pro\u0161losti i onoga \u0161to mora da do\u0111e. Izme\u0111u istine \u2013 i betonskog zida poricanja pred kojim stojimo.<\/p>\n
Jer genocid ne prestaje kad se zavr\u0161i ubijanje. Genocid traje dok se pori\u010de. Dok se brani. Dok su svedoci pretnja, a ubice \u201ekontroverzne li\u010dnosti\u201c sa specijalnim tretmanom \u2013 ili, jo\u0161 gore, heroji. Genocid traje \u2013 ovde, danas, sada \u2013 kada predsednik dr\u017eave odbija da ka\u017ee \u201e\u017eao mi je\u201c. Kada \u0161kole \u0107ute o Srebrenici. Kada se preziru oni koji podse\u0107aju.<\/p>\n
\u201eMaj\u010dina Marama\u201c je podsetnik \u2013 da smo svi odgovorni. I da niko vi\u0161e nikada ne sme biti zatrpan zemljom i \u0107utanjem.<\/p>\n
\u201eMaj\u010dina Marama\u201c ne pita: ko si ti? Ve\u0107: koga si spreman da pamti\u0161? I da li ume\u0161 da bude\u0161 \u010dovek \u2013 kad je najte\u017ee?<\/p>\n
Ljudi pamte ljude. Zato pamtimo. Zbog njih. Zbog nas. Zbog svega \u0161to dolazi posle.<\/p>\n
Trideset godina posle.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Pro\u0161lo je trideset godina otkako su u julu 1995. nestali sinovi iz avlija, bra\u0107a iz soba, mu\u017eevi iz kreveta, kom\u0161ije iz autobusa, \u0111aci iz u\u010dionica. Od kada su ubijani redom, sistematski, bez izuzetka \u2013 ne po krivici, ve\u0107 po imenu.","protected":false},"author":2,"featured_media":19188,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0},"categories":[2],"tags":[],"acf":[],"yoast_head":"\n